Kukuruz 2012

Koliki rod kukuruza očekujete na vašem imanju po Ha ?

  • Manje

    Glasovi: 41 17,0%

  • 3 t

    Glasovi: 61 25,3%

  • 5 t

    Glasovi: 74 30,7%

  • 7 t

    Glasovi: 43 17,8%

  • 9 t

    Glasovi: 15 6,2%

  • Više

    Glasovi: 7 2,9%
  • Ukupno glasača
    241
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
I ja danas konačno završio sa setvom.Bilans 8 kg telesne mase u minusu za mesec dana.A kiša me je ubila.:zli:;Bit će presevanja.
 
Kakve su mu šanse ???Slikano u petak..
158bdwn.jpg
w0m22w.jpg
Slikano juče popodne.
2qb6m3k.jpg
Sejano je uoči kiše.Imam opvakvih puno parcela.
 
Imam pitanje za clanove, sta da uradim za kukuruz, predusev je soja, od djubriva je bacena jedino urea 120kg, sada, pre setve, da li je to dovoljno ? Ili da uradim jos nesto ? Sta mislite ?
 
Po meni je za kompleksna djubriva kasno tako da ti ostaje da pratiš situaciju sa azotom.Eventualno nešto preko lista .
 
pa pošto je soja leguminoza a poznato je da leguminoze prave simbiozu sa azotofiksatorima mislim da je količina uree koju si bacio dovoljna kažem mislim jer neznam koliko je soja ( ostavila ) azota
 
U jednoj emisiji o poljoprivredi,jedan od sagovornika (mislim da je Malešević) je izneo podatak da je najveći deficit azota u pšenici baš posle soje.
 
Moje skromno misljenje je da ako se soja gajila samo jednu sezonu na toj nekoj parceli, kolicina azota u zemljistu ne moze biti povecana u nekim enormnim granicama, vec je to neka umerena vrednost. Ipak dok biljka nikne, razvije korenov sistem cestito, pa uporedo dok se simbioza sa mikroorganizmima ostvari, plus stanje useva, kolicina elemenata u zemljistu u tom momentu prisutna, ne vodi do nekog preteranog obogacivanja zemljista azotom. Druga je prica sa lucerkom i recimo npr. bagremom (koji je drvenasta vrsta al ajde da spomenem) koji duzi vremenski period imaju na raspolaganju da obogate zemljiste azotom. Ako gresim ne zamerite, to je samo jedan ugao posmatranja :osmeh:
 
Kod mene se uspostavilo da je pionir bez ponca dosta bolji u klijanju imam na nekim parcelama los sklop 80-85 % niklo seme ostalo je tu ali trulo ili malko pustilo klicu dok na nekim njivama gde sam furadanom zaprasio ekstra izgleda sklop sad sam izgubio poverenje i u seme tretirano sa poncom kakva smo mi bre to drzava...
 
pa nije nam kriva država nije nas država terala da kupujemo pionir seme a ko već imamo iskustva od prošle godine kada su se iste stvari događale ali mi hočemo pionir on rodi 20t/h a kad kažeš država tu si u pravu donekle jer gde je tu kontrola kvaliteta proizvoda i zaštita potrošača
 
pidikanac je napisao(la):
pa nije nam kriva država nije nas država terala da kupujemo pionir seme a ko već imamo iskustva od prošle godine kada su se iste stvari događale ali mi hočemo pionir on rodi 20t/h a kad kažeš država tu si u pravu donekle jer gde je tu kontrola kvaliteta proizvoda i zaštita potrošača
Kliknite za proširenje...
ja verujem da u SAD ima originalnog semena i sorti koje oni ne salju u inostranstvo a radja u proizvodnim uslova i 20 tona.
ali ovo je zemlja Srbija a Misko glavni i odgovorni za distribuciju semenskog materijala ako se to uopste tako moze nazvati :zli: :zli:
 
pa ja sam u više svojih postova rekao da je pionir samo onaj koi stiže preko bare a ne ovaj iz padinske skele i pošto to svi znamo zašto taj iz padinjaka i dalje kupujemo :sta:
 
Isti sličaj je kod naših semenskih kompanija.Treba seme kupovati u institutima ,pošto i oni daju da im seme umnožavaju razni doradni centri te se dešava da dobiju kritike za loše seme. Ove godine sam se razočarao u sve ZP hibride koje sam kupio.Imaću sklop od 80 %.
 
Isti slucaj i kod mene sa Zp koji sam kupio u poljoapoteci,a Ns seme uzeto u institutu je izuzetno.Necu odustati od Zp hibrida jer znam da su dobri,ali ubuduce narucujem ili idem licno do instituta...
 
Ako ti rodi 500 kila manje sa kj , onda si u gubitku 700 € za te pare vredi da se ide do instituta .............
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh