Kruška

exgreen je napisao(la):
Nemoj da se igras sa ureom pitaj nekog zastitara koji odnos vode uree,veoma je opasno ako je jaka koncentracija ode zelena masa.

- - - - - - - - - -

Za Baneta.Ja imam 1,8 ha karmena i 2,5 viljamovke.i ne slazem se da treba tek cetvrte god da pustis da rodi pogotovo karmen koja je bujna sorta.obe su na podlozi ba 29.sto pre prorode pre pravis balans lisne ,drvene mase i roda.stabla i ne trebaju da budu prebujna.veca bujnost vise problema sa bolestima stetocinama a pog sa kruskinom buvom,e sad pitas koju sortu da odaberes.Karmen ima jacu cenu kao konzumna kruska od viljamovke i vise se trazi.medjutim ako nemas kap po kap ili neki drugi nacin zalivanja veoma je tesko dodji da sve bude prva klasa.Viljamovka se trazi i kao konzumna ali i kao sirovina za rakiju i veoma je trazena u refuzu i ima solidnu cenu.kolko god da rodi ima prodaja za nju,pricam o sirovini za rakiju.E sad odluci sam sta je bolje nadam se da sam ti bar malo pomogao.
Kliknite za proširenje...
E sad dosta sam literature procitao ali me interesuje koji je tvoj prinos po hektaru za obe sorte i koju si gustinu sadnje primenio?
 
Meni je tek druga vegetativna god.Imam roda ali je zanemarljiv jos nije ekonomska berba.Sve ovo ti prenosim ne pricam napamet imam inzinjera vocarstva koji mi sve to vodi.gustinja sadnje mi je 1mx3,5m.E sad pitanje da li je neko imao iskustva sa ervinijom u kruski,moj kraj je pun ervinije(milutovac,lazarevac,m.drenova i okolna sela)dobro doslo bi mi necije iskustvo da me malo posavetuje i kaze kakve su posledice a pog na mlade zasade 2 god.hvala.
 
exgreen je napisao(la):
Meni je tek druga vegetativna god.Imam roda ali je zanemarljiv jos nije ekonomska berba.Sve ovo ti prenosim ne pricam napamet imam inzinjera vocarstva koji mi sve to vodi.gustinja sadnje mi je 1mx3,5m.E sad pitanje da li je neko imao iskustva sa ervinijom u kruski,moj kraj je pun ervinije(milutovac,lazarevac,m.drenova i okolna sela)dobro doslo bi mi necije iskustvo da me malo posavetuje i kaze kakve su posledice a pog na mlade zasade 2 god.hvala.
Kliknite za proširenje...
Bakar ,bakar i samo bakar,preventivno tokom cijele godine jer ova je specifična zbog oborina.
 
Bakar,ali pogotovo u zarazenim reonima mora svako da primenjuje u vise navrata.Ako se samo par njih bore u svom vocnjaku to je onda borba sa vetrenjacama.I redovni tretmani protiv stetocina koji prenose gotovo sve bolesti.Kod mene u vinogradima je slucaj da fitoplazma uzima danak u celom regionu,ali retko ko radi tretman protiv cikade kada ima najveci let.A upravo cikada je prenosilac ovog neizlecivog oboljenja.Tako da samo sinhronizovani tretmani mogu da daju nekog efekta protiv ovakvih teskih oboljenja voca.
 
Da ne cuje zlo kod mene ervinije nema ali ja svakako i u jesen i na prolece prskam bordovsku corbu, crveno plavo ulje i funguran e sad sta se od toga preporucuje u vegetaciji i u kom peridodu?Inace danas sam isao u obilazak i crvene se viljamovke samo tako samo poneka koja je u krosnji dublje je zelena, pitam iskusnije jel to tako treba?
 
bane30 je napisao(la):
Da ne cuje zlo kod mene ervinije nema ali ja svakako i u jesen i na prolece prskam bordovsku corbu, crveno plavo ulje i funguran e sad sta se od toga preporucuje u vegetaciji i u kom peridodu?Inace danas sam isao u obilazak i crvene se viljamovke samo tako samo poneka koja je u krosnji dublje je zelena, pitam iskusnije jel to tako treba?
Kliknite za proširenje...
Nikako koristiti bakar sada ako imate plodove i nemate erwiniu.
To za plodove koji su u unutrašnjosti krošnje je normalno jer slabije dobije sunčevu svijetlost,i budu slabije obojane ali to možete riješiti kasnije krajem mjeseca povijanjem i zelenom rezidbom.
Ja sam krenuo jučer zelenu jer ima toga dosta za rezat mladari su preko 1 metra i nepotrebno crpe stablo i energiju a krošnja je jako zasjenjena,a ujedno buha koja se nastanila na vrhovima je uništena kada se odreže.
Sada treba samo zaštičivati od krastavosti fungicidima na bazi captana,mankozeba,antractola idr+ koji sistemik ako je pobjegla zaraza i najvažnije buhu pratiti i suzbijati po potrebi..
 
Nema kod mene ni buve ili ja ne umem da je vidim.Od 200 stabala najednom sam vrhu video vasi i to sam ja mislim pocistio. Meni je samo osa uspela da posusi poneki mladar i to je to.
 
evo stigo sam pa da se javim kruškina buva je valjda ono sitno što ti ripa po glavu kad prskaš one valjda sitne mušičke.ljudi prskao sam psilu sa abastate,njufilm,tonus,i antrakol,i danas kad sam pogledao nema ni 20 posto da je ostalo od curenja ali za 5 dana obavezno prskam ali neznam sa čime dok mi nekaze zaštitar,usvakom slučaju hvala svima na savete.
 
http://www.agropartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=25795&grupa=5


Kruškina buva – Psylla piri

isprekidana_linija_vesti.png
sreda - 20.03.2013

kruskina-buva2013%20868.jpg


Štetočina napada krušku, ima 4-5 generacija godišnje. Imago je dugačak 2.2-2,9 mm, Zimska forma je tamno-smeđa sa nekoliko crnih i narandžastih pega. Letnja forma je svetlo-smeđa sa nekoliko tamnih i narandžastih pega. Jaje je svetlo-žute do narandžaste boje, dužine oko 0,3 mm, s donje strane ima peteljku, a sa uže nosi tanku vlas. Postoje 5 razvojnih stadijuma larve. One su spoljoštenog tela, svetlo-žute nijanse sa više tamnih pega na dorzalnoj strani i crvenim očima. Poslednja dva stadijuma su zelenkasto-smedje boje, telo je zaobljenije sa izrazitim nastavcima krila.Prezimljava imago u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se rano u proleće, krajem marta čim se 2-3 dana temperatura ustali i dostigne 10 °C. Pari se i polaže jaja i do 450 bledo žute boje, u blizini pupoljka, oko pupoljaka ili duž nerva lista.

Simptomi: U našim uslovima najveće štete su tokom juna meseca, a pričinjava ih larva, koja se u kolonijama javlja na mladim izbojcima i listićima. Larve sišu sokove i izazivaju zastoj letorasta, lišće se kovrdža, smanjuje se asimilaciona površina, lišće se suši i opada. Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava čadjavica, sprečava se proces fotosinteze što utiče na kvalitet voćke. Ova štetočina je vektor mikoplazmi koje izazivaju žućenje i propadanje kruške.

Suzbijanje: Zbog većeg broja generacija, visoke plodnosti, a samim tim i velikih šteta koje izaziva kruškina buva u vegetaciji, štetočinu moramo suzbijati u početnim fazama razvoja. Kada je temperatura viša od 10 °C štetočina izlazi iz skrovitih mesta, pari se i tada treba obaviti zimsko tretiranje, čime se olakšava zaštita tokom vegetacije: Belo ulje, Galmin (3-4 %, u fazi razvoja pupoljaka), Crveno ulje (2-3 %, tokom mirovannja i početkom vegetacije). Od insekticida, tokom vegetacije mogu se primeniti: Dimilin SC-48 (0,024 + 0,3 % mineralnog ulja), Vertimec 018 - EC (0,05-0,075 % uz dodatak 0,25 % mineralnog ulja, tretiranjem u vreme masovnog piljenja larvi, posle opadanja kruničnih lističa), Abastate (0,75 l/ha + 3l/ha mineralnog ulja ili 0,75 l/ha + 1 % ađuvansa Nu-film 17), Abastate EW (0,075 %), Volliam targo 063-SC (0,075-0,1 %), Cipkord 20-EC, Sucip 20-EC (0,015-0,03 %), Talstar 10-EC, Fobos – EC, Futocid-EC (0,05 % tretiranjem u proleće na početku piljenja larvi), Grom (0,3-0,5 l/ha), Pyrinex 48-EC, Kozma (0,15 %, u vreme pojave prvih jedinki), Nurelle-D, Despot, Cihlop, Konzul (0,1-0,15 %), Endidor (0,6 l/ha, po pojavi larvi L1 uzrasta), Perfekthion, Sistemin 40-EC, Fosfamid 40-EC, Dimetogal (0,1 - 0,2 % u vreme registrovanja pojave) Fastac 10-SC, Fastac 10-EC (0,018-0,02 % tretiranjem na početku formiranja prvih kolonija), Apache 50 WG (250 gr/ha) i dr.
 
@njoko

A što imaš toliki porast?
Je l ishrana bila preobilna, rezidba preoštra ili je možda rod izostao?
 
Malo oštrija rezidba sa usmjerenog u vitko vreteno, dobro hranjena,zaštičene i riječ je o Pastorčici,društvenki koja je jako bujna podloga a još na dunji.
Roda ima podosta,bilo bi i više ali malo slablje je bilo oprašivanje visina 3.5 metrax 1.5 metra međredni.
Baš se sada borim s buhom ujedno i ona završi u travi s orezanim mladarima.
 
Poslednja izmena od urednika:
Kad rešiš bujnost skoro pa si rešio i problem psile, znaš i sam da ona siše sokove sa vršnih zelenih delova!
 
Da to je točno ali puno je to posla ali i vrijedi.
 
Poslednja izmena od urednika:
Pozdrav svima koji se bave ovom temom.Ja sam vocar amater,bavim se uzgojom kruske viljamovke u simbolicnoj kolicini od nekih 200 komada sa tendencijom sirenja u narednim godinama.U ovih pet godina sam imao sitnih problema koje sam koliko toliko efikasno resavao. . . Sada mi se pojavila erwinia koja je pocela zahvatati prvo mladare sto je izazvalo susenje istih a potom su poceli i plodovi da se suse. . .Ima li neko neki predlog za efikasno suzbijanje,osim mehanickog uklanjanja zarazenih delova biljke. . .Hvala unapred za svaku pomoc.:ppozdrav:
 
Jedino resenje prijatelju ti je rezanje grana i to 10 cm od zdravog mesta na dole,skupljanje istih iznosenje iz parcele i spaljivanje.Posle svakog reza dezinfikovati makaze sa alkoholom ili obicnom varikinom 10%.odmah posle rezanja oprskati streptomicinom 5gr na 10 l vode,i to nocu zato sto je streptomicin fotosenzitivan.Posle 2 dana ponoviti prskanje postonikom,i preci opet ceo vocnjak ako jos negde ima ukloniti,jedini lek ti je to i nista drugo.
 
Pozdrav, nov sam na forumu...
U vezi kruske hteo bih da vas pitam, sta mislite o komercijalnoj proizvodnji kaludjerke?
Planirao sam da zasadim nekih 200 kom. kalenljenih na dunju, a citajuci ovu temu nisam primetio da neko gaji tu sortu... pa me interesuje vase misljenje o kaludjerki
 
Kome bi prodao tu kaluderku ,znas i sam nasta lici kad stoji u gajbi kad se bere rusa nema ni od korova nigde .a da ne pricamo koliko puta mora da se prska jos posle recimo butire koja je isla po 0.80e za rusiju ,ne bi ti preporucio , Danas opet prskao kruske ubi me buva kao nikad do sad:zli:
 
Ja sam je dao prosle godine mislim po 100 dinara nisam siguranali tu je negde bila cenaisla ju u zbirni kamion ,znaci 3-4 vrste raznog voca sljive kajsije kruske
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh