Krečenje voćaka kao vid zaštite

Pa evo ja vam mogu reći o efektima krečenja stabala šljive...To je isti šljivar u 7 godini podeljen na dva dela pretprošle godine...Moj deo orezan i okrečen, tek poneki cvet na proporki a onaj drugi deo neokrečen u punom cvetu. Rascvetale se skoro zajedno sa džanarikom. A recimo ranka i madžarka još "ćute"...ali pratiću i njih...pa ću videti da li će biti razlike u vremenu cvetanja...
 
Uskoro planiram kreciti stabla i ponovo stavljati mrezice jer prosle godine zecevi su vec proradili u oktombru...ali ne mogu naci sumpor nigdje u blizini gledo sam sve p apoteke ...nista ?...krec sam kupio ali jos sam neodlucan po pitanju soli ?

Sent from my LG-H420 using Tapatalk
 
Ja sam u proleće krečio stabla voćaka smesom koju sam napravio mešajući ugašeni kreč i pepeo od drveta i sa dodatkom vode da smesa bude gusta. Boja nije bila skroz bela ali nije se mnogo, da tako kažem, 'zaprljala'. Najvažnije je da su to prirodni materijali. Kreč je stajao dugo ali se tokom leta skinuo. Planiram tako i u novembru da uradim.
 
Pa ja mislim da se "onaj" sumpor više ne proizvodi ,odnosno prodaje, u onom obliku kao ranije...nego sa drugim nazivom i namenski za prskanje vinove loze ( ima raznih naziva , u zavisnosti od proizvođača)...a ranije( pre recimo 15 .g. ) je bio čist sumpor a koristio se za praškiranje bobica vinove loze, a protiv pepelnice...ja recimo još imam tu leđnu kantu za praškiranje...
 
Imaš slike na linku koji sam postavio....Kumulus DF, Sumpor SC-80, Thiovit Jet....
 
Stabla uvek krečim u proleće pre kretanja vegetacije jer kada se okreči u jesen skoro ništa ne ostane od kreča do proleća. A i nema svrhe krečiti u jesen jer on samo odlaže kretanje vegetacije.

Послато са GT-I9505
 
Ja sam razumeo da se u jesen kreči da sadnica uđe u mirovanje da se pripremi za zimu jer ako nije bela onda je sunce 'tera' da se još 'igra'.
A u rano, rano proleće se okreči, ako kreč spadne od jesenjeg krečenja, da bi sadnica što kasnije krenula zbog kasnih mrazeva. Da je sunce ne prevari da krene da se 'igra' isuviše rano a onda usledi mraz pa pokvari igru...:osmeh:. Ko razume shvatiće. I ko hoće da razume....
Pozdrav
 
Imam oko 60-tak stabala raznog voca na okucnici, to voce krecim svakog proleca i to samo iz estetskih razloga. Na okucnici je pa volim da bude lepo(da lepo izgleda). Ono sto sam okrecio u prolece jos se beli, a okrecio sam samo cistim krecom. Plantazne zasade ne krecim uopste, ponekad okrecim odmah posle sadnje pre nego sto namontiram mrezice, i to samo iz razloga da mi mlade sadnice budu uocljivije... Ako krecite iz razloga zastite, Funglicidna dejstva kreca u odnosu na preparate sa kojima radimo zastitu su mizerna, da ne kazem smesna!

Odlaganje vegetacije krecom je nemoguce iz vise razloga. Bela boja odbija samo suncev zrak, stablo se ne zagreva samo suncevim zrakom vec ga zagreva i temperatura vazduha, vruc vetar i sl. Recimo dan moze da bude oblacan sa 20 stepeni temperature tu od odlaganja belom bojom nema nista. Druga stvar, kreci se samo stablo, grane su ne okrecene a njih takodje greje sunce.

Sto se tice prolecnih mrazeva: Bas iz tog razloga se voce sadi na brdima, i to na juznoj strani brda da bi se uticaj kasnih prolecnih mrazeva sveo na minimum! Ako ste posadili vocnjak u nekoj rupi,guduri i sl. krec mu sigurno nece spreciti izmrzavanje...
 
Ljudi, sve je već prežvakano sto puta, nemojmo svaku jesen pisati iste stvari :) lepo je sumirano sve do jedne reči izrečene između ostalog i na ovoj temi na linku koji sam postavio.

Poenta krečenja je da se deblo ne zagreva, pogotovo sa jugozapadne strane, time ne kreću sokovi i ne dolazi do mrazopuca kore. Druga stvar je dodavanje sumpora koji skida lišajeve i mahovine.
 
Fotografija0122.jpg
 
Imam oko 60-tak stabala raznog voca na okucnici, to voce krecim svakog proleca i to samo iz estetskih razloga. Na okucnici je pa volim da bude lepo(da lepo izgleda). Ono sto sam okrecio u prolece jos se beli, a okrecio sam samo cistim krecom. Plantazne zasade ne krecim uopste, ponekad okrecim odmah posle sadnje pre nego sto namontiram mrezice, i to samo iz razloga da mi mlade sadnice budu uocljivije... Ako krecite iz razloga zastite, Funglicidna dejstva kreca u odnosu na preparate sa kojima radimo zastitu su mizerna, da ne kazem smesna!

Odlaganje vegetacije krecom je nemoguce iz vise razloga. Bela boja odbija samo suncev zrak, stablo se ne zagreva samo suncevim zrakom vec ga zagreva i temperatura vazduha, vruc vetar i sl. Recimo dan moze da bude oblacan sa 20 stepeni temperature tu od odlaganja belom bojom nema nista. Druga stvar, kreci se samo stablo, grane su ne okrecene a njih takodje greje sunce.

Sto se tice prolecnih mrazeva: Bas iz tog razloga se voce sadi na brdima, i to na juznoj strani brda da bi se uticaj kasnih prolecnih mrazeva sveo na minimum! Ako ste posadili vocnjak u nekoj rupi,guduri i sl. krec mu sigurno nece spreciti izmrzavanje...



Ako se kreci iz estetskih razloga onda ima smisla kreciti u prolece.
Ali ako svugde u literaturi pise da se kreci u poznu jesen pa po potrebi jos jednom pri kraju zime radi smanjivanja uticaja naglih promena temperature onda ne vidim potrebu izmisljati toplu vodu.
Evo sta o tome kaze profesor Keserovic: "Krecenje debla i dela ramenih grana krajem zime ili u rano prolece preporucuje se stoga sto bela boja odbija sunceve zrake, cime se smanjuje zagrevanje kore vocaka, i time usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, sto moze da bude vrlo znacajno ako u to vreme dodje do pojave kriticnih mrazeva."

I tvrdnja da voce treba saditi na juznoj strani ne stoji. Zavisi od vocne vrste. Za kajsiju, koja krece najranije, se ne preporucuje sadjenje na juznoj strani.
Citiracu knjigu Gajenje kajsije od Keserovica.
"Praksa je pokazala da u nasim uslovima umerenokontinentalne klime, gde su zimske temperature vrlo kolebljive, za kajsiju najbolje odgovaraju lokaliteti koji se nalaze na nadmorskoj visini do 400m, sa blagim nagibom terena koji je okrenut vise severnim, severozapadnim i severoistocnim ekspozicijama, jer su one manje osetljive na brze promene temperature i tereni su izlozeni umerenom strujanju vazduha."

Dok sam ja pokusavao da okacim sliku tabele o zagrevanju debla voca al nisam uspevao zbog sporog interneta ubovicratko me pretekao. A i oktopod je dao dobar komentar i normalno da je u pravu. Svake jeseni isto raspravljamo.
 
A sad sprdnja ... lepo pise evo da gledamo zadnje vrednosti znaci 20. II - temperatura vazduha 6,1 c [pretpostavljam da su birali datume po danima koji su bili suncani]
Neokreceno stablo sa zasenjene strane 0 c, a sa osuncane strane 21 c
Okreceno stablo sa zasenjene strane oko 0 a sa osuncane oko 6 c ispada 15 c razlike zbog kreca
Inace knjiga je izdata sa NS instituta
 
Ako se kreci iz estetskih razloga onda ima smisla kreciti u prolece.
Ali ako svugde u literaturi pise da se kreci u poznu jesen pa po potrebi jos jednom pri kraju zime radi smanjivanja uticaja naglih promena temperature onda ne vidim potrebu izmisljati toplu vodu.
Evo sta o tome kaze profesor Keserovic: "Krecenje debla i dela ramenih grana krajem zime ili u rano prolece preporucuje se stoga sto bela boja odbija sunceve zrake, cime se smanjuje zagrevanje kore vocaka, i time usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, sto moze da bude vrlo znacajno ako u to vreme dodje do pojave kriticnih mrazeva."

I tvrdnja da voce treba saditi na juznoj strani ne stoji. Zavisi od vocne vrste. Za kajsiju, koja krece najranije, se ne preporucuje sadjenje na juznoj strani.
Citiracu knjigu Gajenje kajsije od Keserovica.
"Praksa je pokazala da u nasim uslovima umerenokontinentalne klime, gde su zimske temperature vrlo kolebljive, za kajsiju najbolje odgovaraju lokaliteti koji se nalaze na nadmorskoj visini do 400m, sa blagim nagibom terena koji je okrenut vise severnim, severozapadnim i severoistocnim ekspozicijama, jer su one manje osetljive na brze promene temperature i tereni su izlozeni umerenom strujanju vazduha."

Dok sam ja pokusavao da okacim sliku tabele o zagrevanju debla voca al nisam uspevao zbog sporog interneta ubovicratko me pretekao. A i oktopod je dao dobar komentar i normalno da je u pravu. Svake jeseni isto raspravljamo.


Danas se fakulteti mnogo lako zavrsavaju pa se svako danas zove profesorom. Od iskusnih starijih vocara naucio sam da je za (vocnjak-vinograd) najvaznije da se iz njega rosa sto pre povuce(iz mnogo razloga da ne nabrajam) znaci najsuncanija strana brda jug-jugozapad. Druga stvar, blizu mene postoji vocarska zadruga ciji se vocnjaci nalaze na juznoj i jugozapadnoj strani brda, sa severne strane brda zadruga takodje obradjuje zemmlju ali na toj zemlji ne sadi vocnjake nego seje ratarske kulture. U zadruzi rade inzenjeri vocarstva valjda ljudi znaju kako se radi.

Sto se tice ove tabele po njoj okrecena debla smanjuju temperaturu suncane strane za 15stepeni, po toj tabeli taj krec je prevazisao stiroporsku izolaciju...
 
Danas se fakulteti mnogo lako zavrsavaju pa se svako danas zove profesorom. Od iskusnih starijih vocara naucio sam da je za (vocnjak-vinograd) najvaznije da se iz njega rosa sto pre povuce(iz mnogo razloga da ne nabrajam) znaci najsuncanija strana brda jug-jugozapad. Druga stvar, blizu mene postoji vocarska zadruga ciji se vocnjaci nalaze na juznoj i jugozapadnoj strani brda, sa severne strane brda zadruga takodje obradjuje zemmlju ali na toj zemlji ne sadi vocnjake nego seje ratarske kulture. U zadruzi rade inzenjeri vocarstva valjda ljudi znaju kako se radi.

Sto se tice ove tabele po njoj okrecena debla smanjuju temperaturu suncane strane za 15stepeni, po toj tabeli taj krec je prevazisao stiroporsku izolaciju...

A koje se voce gaji u toj zadruzi? Koliko ja znam kod vas se najvise gaje visnje. A visnje se sade na juznoj strani, preporuka Evice Mratinic iz knjige Visnja.
Znaci, kao sto sam rekao, zavisi od vocne vrste.

A tvoje negiranje znanja profesora fakulteta ne bih komentarisao.
 
Nazad
Vrh