Krečenje voćaka kao vid zaštite
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Gorski Car
Član
U pravu ste, sve zavisi od vocne vrste. Kod nas se najvise gaji visnja i sljiva.
Pratim predavanja od pomenutog profesora vise puta je izjvio glupost (postavljao sam snimke ovde na forum mrzi me da ih trazim). Iz tog razloga sam napisao takav komentar, da se danas svako zove profesorom. Nista zlonmerno..
Poslednja izmena:
Sloba31
Član
Posto se priblizava zima evo jednog zanimljivog teksta o krecenju vocnjaka preuzetog sa fejsbuka.
"Autor teksta Jovan Drobnjak
SVA ISTINA O KREČENJU VOĆAKA
Do nedavno su baštovani imali jednu glavnu dilemu, kada treba vršiti krečenje drveća, u jesen ili u proleće? A mi smo stalno ponavljali: u jesen! A sada su se kod njih pojavile nove sumnje: Treba li uopšte krečiti drveće? Kažu da je to štetno.
I stvarno, na internetu se mogu često naći informacije o štetnost krečenja. Evo jednog primera: "Naučnici su ustanovili da je mlado drveće krečiti štetno. To dovodi do lošeg rasta, zapušavanja pora na kori stabla, usporavanja obmene gasova, postepenom zadebljanju stabla. Naročito su štetni krečni lepljivi dodaci, koji se spiraju"
Ali mnogi baštovani su prestali sa ovim "opasnim" poslom. I uskoro se pojavio očekivani rezultat.
Anton Trojekurov, Penza: "Pre nekoliko godina moja komšinica ispričala nam je o štetnosti krečenja. Mnogi baštovani su poverovali i prestali su sa krečenjem drveća.
Zima te godine je bila prosečna, temperatura nije padala ispod - 25 stepeni. Ali u decembru, sa juga je 3 nedelje duvao jak vetar. I celoj okolini su stradala sva mlada stabla od mraza. Sa izuzetkom mojih . ja sam ih , po tradiciji okrečio u novembru.
A ovo je mišljenje još jedne baštovanke.
Lidija Petrova, Mičurinsk, Tambovska oblast: "Primetila sam da na mojim jabukama, tamo gde je bilo okrečeno - kora je čista, a malo više pojavili su se razni lišajevi"
Pa onda, šta je istina?
Istina je negde u sredini. Banalna stvar, ali fakat ostaje fakat.
Krečenje je stvarno štetno za mlade sadnice Ali,ovo se odnosi na zastarele varijante krečenja, (koji iz stabla crpi dragocenu vlagu) zbog raznih dodataka na bazi lepka (on stvarno zatvara pore na kori). Međutim, šteta od takvog krečenja je ne tako velika, kao od žege i mrazeva.
Savremene akrilne boje te nedostatke nemaju, šta više, one imaju upravo suprotna dejstva: s jedne strane izvanredno čuvaju vlagu drveta, sa druge - odlično propuštaju vazduh.
Tako da je problem rešen.
Ovde obično sledi pitanje od lenih baštovana: a zbog čega se u principu kreči drveće? Kažu u šumama raste nekrečeno, pa ništa. Izvanredno opstaje.
U čemu je korist od belenja stabala?
Da, u šumi je drveće crnih stabala. Ali ono raste veoma zbijeno. Na površini zemlje tamo je uvek hladovina. A breze, koje često pojedinačno, same rastu, belo su obojene. Šta mislite, priroda to nije uredila slučajno.
U voćnjacima drveće takođe raste dosta retko, sunce sija direkno na njihova stabla. Njihova stabla nisu kao kod breza - bela, ona su tamna. I tu se javljaju dva problema: opekotine od direknih sunčevih zraka i udari mraza. Ovo se događa zimi, kada se pod uticajem sunčevih zraka voda otopi, a noću zamrzne, i led cepa koru. Zbog toga treba...
Prednost br. 1: bela boja odbija opasne sunčeve zrake i spašava drveće od sunca i mraza.
Još jedan problem, to su horde štetočina. U šumama ih takođe ima mnogo, ali tamo se vrši prirodna selekcija, pojedu korožderi koru sa dva tri stabla - ništa strašno. Porašće nova. U voćnjacima mi ne možemo sebi dozvoliti takvo rasipanje. Mnogobrojni insekti se zimi, da kažemo, kriju u kori Ili polažu tamo jajašsca. A u savremenim bojama za krečenje drveća, proizvođači dodaju posebne preparate protiv štetočina. Čak i one ličinke, koje zimuju u zemlji, ali se ne mogu uspeti na drvo. Kao rezultat ispada...
Prednost br. 2: boja štiti drveće od štetnih insekata.
I još, drveće u voćnjacima često strada od bolesti. Prošlo kišno i prohladno leto je pokazalo, koliko mogu biti opasne takve infekcije, u nekim reonima su bile prave epidemije. U savremenim bojama je predviđeno i to, u njih se dodaju antimikrobne i antigljivične komponente. Ispada...
Prednost br. 3: savremeno krečenje štiti drveće od bolesti, mahovine i lišajeva.
TAJNA USPEHA
Neki baštovani koriste akrilne boje ne samo za krečenje drveća, već i za bojenje unutrašnjosti plastenika. Cilj: sačuvati povrće od opasnih sunčevih zraka.
A još, akrilnim "krečenjem" može se ofarbati i drveni nameštaj u voćnjaku. Ovakvo prekrivanje sačuvaće od trulenja, koroždera i od vlage. Ali, u tom cilju treba izabrati farbu koja će trajati 2-3 godine, to je uvek istaknuto na etiketi.
VAŽNO
Drveće se kreči samo kada je suvo vreme. I pre mrazeva.
PRIMEDBA
Ako ste odlučili da koristite za krečenje kreč ili sopstvenu komponentu, obavezno dodajte bakarni sulfat (plavi kamen). On će zaštititi drveće od bolesti. Posle prošlog vlažnog leta, ovo je od izuzetne važnosti.
Poneki baštovani za krečenje drveća koriste običnu vodeno-disperzionu farbu za krečenje zidova i fasada, kažu, jeftinija je od specijalne voćarske. Moguće, ali ona će zaštititi samo od sunca i mraza. Od štetočina i bolesti ova farba neće pomoći."
Da li neko zna o kakvoj smesi za krecenje se radi i gde kod nas ima da se kupi? Tekst je izgleda iz Hrvatske ili Bosne.
"Autor teksta Jovan Drobnjak
SVA ISTINA O KREČENJU VOĆAKA
Do nedavno su baštovani imali jednu glavnu dilemu, kada treba vršiti krečenje drveća, u jesen ili u proleće? A mi smo stalno ponavljali: u jesen! A sada su se kod njih pojavile nove sumnje: Treba li uopšte krečiti drveće? Kažu da je to štetno.
I stvarno, na internetu se mogu često naći informacije o štetnost krečenja. Evo jednog primera: "Naučnici su ustanovili da je mlado drveće krečiti štetno. To dovodi do lošeg rasta, zapušavanja pora na kori stabla, usporavanja obmene gasova, postepenom zadebljanju stabla. Naročito su štetni krečni lepljivi dodaci, koji se spiraju"
Ali mnogi baštovani su prestali sa ovim "opasnim" poslom. I uskoro se pojavio očekivani rezultat.
Anton Trojekurov, Penza: "Pre nekoliko godina moja komšinica ispričala nam je o štetnosti krečenja. Mnogi baštovani su poverovali i prestali su sa krečenjem drveća.
Zima te godine je bila prosečna, temperatura nije padala ispod - 25 stepeni. Ali u decembru, sa juga je 3 nedelje duvao jak vetar. I celoj okolini su stradala sva mlada stabla od mraza. Sa izuzetkom mojih . ja sam ih , po tradiciji okrečio u novembru.
A ovo je mišljenje još jedne baštovanke.
Lidija Petrova, Mičurinsk, Tambovska oblast: "Primetila sam da na mojim jabukama, tamo gde je bilo okrečeno - kora je čista, a malo više pojavili su se razni lišajevi"
Pa onda, šta je istina?
Istina je negde u sredini. Banalna stvar, ali fakat ostaje fakat.
Krečenje je stvarno štetno za mlade sadnice Ali,ovo se odnosi na zastarele varijante krečenja, (koji iz stabla crpi dragocenu vlagu) zbog raznih dodataka na bazi lepka (on stvarno zatvara pore na kori). Međutim, šteta od takvog krečenja je ne tako velika, kao od žege i mrazeva.
Savremene akrilne boje te nedostatke nemaju, šta više, one imaju upravo suprotna dejstva: s jedne strane izvanredno čuvaju vlagu drveta, sa druge - odlično propuštaju vazduh.
Tako da je problem rešen.
Ovde obično sledi pitanje od lenih baštovana: a zbog čega se u principu kreči drveće? Kažu u šumama raste nekrečeno, pa ništa. Izvanredno opstaje.
U čemu je korist od belenja stabala?
Da, u šumi je drveće crnih stabala. Ali ono raste veoma zbijeno. Na površini zemlje tamo je uvek hladovina. A breze, koje često pojedinačno, same rastu, belo su obojene. Šta mislite, priroda to nije uredila slučajno.
U voćnjacima drveće takođe raste dosta retko, sunce sija direkno na njihova stabla. Njihova stabla nisu kao kod breza - bela, ona su tamna. I tu se javljaju dva problema: opekotine od direknih sunčevih zraka i udari mraza. Ovo se događa zimi, kada se pod uticajem sunčevih zraka voda otopi, a noću zamrzne, i led cepa koru. Zbog toga treba...
Prednost br. 1: bela boja odbija opasne sunčeve zrake i spašava drveće od sunca i mraza.
Još jedan problem, to su horde štetočina. U šumama ih takođe ima mnogo, ali tamo se vrši prirodna selekcija, pojedu korožderi koru sa dva tri stabla - ništa strašno. Porašće nova. U voćnjacima mi ne možemo sebi dozvoliti takvo rasipanje. Mnogobrojni insekti se zimi, da kažemo, kriju u kori Ili polažu tamo jajašsca. A u savremenim bojama za krečenje drveća, proizvođači dodaju posebne preparate protiv štetočina. Čak i one ličinke, koje zimuju u zemlji, ali se ne mogu uspeti na drvo. Kao rezultat ispada...
Prednost br. 2: boja štiti drveće od štetnih insekata.
I još, drveće u voćnjacima često strada od bolesti. Prošlo kišno i prohladno leto je pokazalo, koliko mogu biti opasne takve infekcije, u nekim reonima su bile prave epidemije. U savremenim bojama je predviđeno i to, u njih se dodaju antimikrobne i antigljivične komponente. Ispada...
Prednost br. 3: savremeno krečenje štiti drveće od bolesti, mahovine i lišajeva.
TAJNA USPEHA
Neki baštovani koriste akrilne boje ne samo za krečenje drveća, već i za bojenje unutrašnjosti plastenika. Cilj: sačuvati povrće od opasnih sunčevih zraka.
A još, akrilnim "krečenjem" može se ofarbati i drveni nameštaj u voćnjaku. Ovakvo prekrivanje sačuvaće od trulenja, koroždera i od vlage. Ali, u tom cilju treba izabrati farbu koja će trajati 2-3 godine, to je uvek istaknuto na etiketi.
VAŽNO
Drveće se kreči samo kada je suvo vreme. I pre mrazeva.
PRIMEDBA
Ako ste odlučili da koristite za krečenje kreč ili sopstvenu komponentu, obavezno dodajte bakarni sulfat (plavi kamen). On će zaštititi drveće od bolesti. Posle prošlog vlažnog leta, ovo je od izuzetne važnosti.
Poneki baštovani za krečenje drveća koriste običnu vodeno-disperzionu farbu za krečenje zidova i fasada, kažu, jeftinija je od specijalne voćarske. Moguće, ali ona će zaštititi samo od sunca i mraza. Od štetočina i bolesti ova farba neće pomoći."
Da li neko zna o kakvoj smesi za krecenje se radi i gde kod nas ima da se kupi? Tekst je izgleda iz Hrvatske ili Bosne.
Жиле
Član
Mislim da se radi o običnoj akrilnoj boji za drvo(stolariju),znači ne na uljanoj bazi.Ta farba se drži godinama na ravnim,izšmirglanim površinama. Ne bih ja sa time eksperimentisao 
Жиле
Član
Danas sam radio krecenje vocaka,nisam stigao ranije.Bio je lep dan,malo vetra i suncano povremeno.Krec se stegao,valjda i osusio posto su za sutra najavili mali mraz od -2 zanima me dali neko zna koliko treba krecu da se prosusi i dali moze da bude neke stete n.d.b. na mladim vockama na -2,3 ako se nije osusila corba ?
posto su za sutra najavili mali mraz od -2 zanima me dali neko zna koliko treba krecu da se prosusi i dali moze da bude neke stete n.d.b. na mladim vockama na -2,3 ako se nije osusila corba ?Жиле
Član
Hvala i ja mislim da se osusio krec al reko,sloj do kore,tek posadjene i jednogodisnje sadnice.....Nikad nisam krecio pred mraz mlade vocke pa reko ajd da pitam. 
borbar
Član
Ljudi, cim krecite? 
Moje pitanje je koju tehniku koristite da okrecite npr. sljive? Imamo 98 stabala sljive, da ih okrecimo rucno(citaj cetka na stapu) treba nam dan ili dva. Rodjak je skoro kupio motornu prskalicu Villager DM 14P http://www.villager.rs/products/motorna-prskalica-dm-14-p i sa njima je krecio. Okrecio kompletna stabla! Zivi krec zamuti, odstoji dan, onda ga procijedi i to. Kaze radi odlicno! Sta mislite vi o tome? Iskreno, dojadilo mi vise cijeli da mlatiti cetkom.
Moje pitanje je koju tehniku koristite da okrecite npr. sljive? Imamo 98 stabala sljive, da ih okrecimo rucno(citaj cetka na stapu) treba nam dan ili dva. Rodjak je skoro kupio motornu prskalicu Villager DM 14P http://www.villager.rs/products/motorna-prskalica-dm-14-p i sa njima je krecio. Okrecio kompletna stabla! Zivi krec zamuti, odstoji dan, onda ga procijedi i to. Kaze radi odlicno! Sta mislite vi o tome? Iskreno, dojadilo mi vise cijeli da mlatiti cetkom.
Philby
Član
Običnom leđnom prskalicom. Samo sam nabacio produženu granu da me manje isprska kreč. Procijedi se kroz najlon čarapu i opleti. 
Kad završim rastavim sve, očistim sito i nema problema.
Kad završim rastavim sve, očistim sito i nema problema.
borbar
Član
Kad kazes obicnom mislis na onu sto se rucno pumpa? Jel koristis vece dizne?
Kako procedis ,ja jednom probao,nece da prolazi kroz carapu a ni kroz prskalicu.izgleda da mora biti jako retko.Običnom leđnom prskalicom. Samo sam nabacio produženu granu da me manje isprska kreč. Procijedi se kroz najlon čarapu i opleti.
Kad završim rastavim sve, očistim sito i nema problema.
Philby
Član
Da, ona najobičnija prskalica sa ručnom pumpom.
Treba dobro razrijediti, izmiješati, nasuti u čarapu i ako ne ide dodati još vode.
Za krečenje koristim neku staru granu na kojoj sam izgubio diznu (obična izbušena pločica) pa sam pravio par komada od štamparskog lima sa različitim rupama od 0.3 do 0.8 mm čini mi se.
Ne sjećam se sad koja tačno, ali sam potrefio da baš fino raspši i ta se ne skida.
Treba dobro razrijediti, izmiješati, nasuti u čarapu i ako ne ide dodati još vode.
Za krečenje koristim neku staru granu na kojoj sam izgubio diznu (obična izbušena pločica) pa sam pravio par komada od štamparskog lima sa različitim rupama od 0.3 do 0.8 mm čini mi se.
Ne sjećam se sad koja tačno, ali sam potrefio da baš fino raspši i ta se ne skida.
đađo74
Član
Ljudi, cim krecite?
Što se tiče starijih stabala najbolje je sa četkom, ima ih sad sa mekanijim i dužim vlaknima u prodaji. Na taj način se gušća smesa nanese na stablo a samim tim bolja, dugotrajnija i postojanija zaštita. Proceđen kreč daje samo belu boju u veoma tankom sloju.
Kad već radiš, kupi i sumpor (na merenje) u poljoapoteci. Jeste da će malo "ubledeti" belu boju ali je jako koristan.
Inače, ja imam mnogo više voćaka i sve odradim ručno. Ako su zdrava i glatka stabla ide veoma brzo, a ako ima po neko starije, sa hrapavom korom, onda ih naprskaj sa četke.
Poslednja izmena:
milanristicks
Član
Ja ne koristim za zimsko prskanje nikakvo ulje svake godine prskam krecom posle rezanja stabla su glatka icista. Rastvor pravim od kreca u prahu na jednu ledjnu prskalicu(od12-14l) stavim 0,5 kg kreca u prahu,30g vinobrana (3 kesice po 10 g) i jednujelovnu kasiku kuhinjske soli.Sve to stavim u jednu koficu nalijem malo vode i dobro prmesam i procedim kroz zensku carapu prskam celo stablo svaku granu.Tako radim vec godinama i zadovoljan sam.
borbar
Član
Sutra krecenje sljiva, bice slika
Amater83
Član
Sutra bi i ja mogao to da odradim,ako stignem.
