Krečenje voćaka kao vid zaštite

Svi ce ti reci negaseni ali ja sam prosle godine koristio onaj hidratisani u dzakovima jer mi ostalo od nekih gradjevinskih radova. I zadovoljan sam.
Iako sam krecio pocetkom decembra jos se dobro drzi. Naravno stavljao sam so i sumpor.
 
Nabavio sam pre par dana kreč i sumpor...
Da li je rano sledećih lepih dana iskoristiti za krečenje voća?
Ili preciznije: kolika treba daje temperatura , i za koliko sati ne treba biti u minusu, da bi se uspešno okrečilo voće?
Ili se može reći rano ...pošto smo ušli u novu sezonu...
 
Nabavio sam pre par dana kreč i sumpor...
Da li je rano sledećih lepih dana iskoristiti za krečenje voća?
Ili preciznije: kolika treba daje temperatura , i za koliko sati ne treba biti u minusu, da bi se uspešno okrečilo voće?
Ili se može reći rano ...pošto smo ušli u novu sezonu...
Ja sam juce iskoristio slobodan dan I lepo vreme da bi okrecio vocke . Kazu da treba biti temperatura iznad 10 stepeni I toliko vremena da se krec osusi na deblu. U principu nema nekih velikih ogranicenja tako da treba samo malo dobre volje . Ja uporno krecim vocke mada su misljenja podeljena koliko je to dobro za vocku.
Pozdrav
 
Ja sam prestao i sada mi je žao što sam ikad to radio. Voćke u voćnjaku koji nikad nije bio tretiran vapnom imaju zdraviju i ljepšu koru od ovih koje sam tretirao. Kao da su netretirane razvile imunitet.
Nemojte primijenjivati moju metodu, ja sam hobi voćar, sam za svoje potrebe. Komercijalni proizvođači imaju druga pravila.
 
Ja sam prestao i sada mi je žao što sam ikad to radio. Voćke u voćnjaku koji nikad nije bio tretiran vapnom imaju zdraviju i ljepšu koru od ovih koje sam tretirao. Kao da su netretirane razvile imunitet.
Nemojte primijenjivati moju metodu, ja sam hobi voćar, sam za svoje potrebe. Komercijalni proizvođači imaju druga pravila.

Verovatno I zavisi o kojoj vocki je rec kao I polozaju same parcele . Do mene u blizini su 2 veca sljivika gde se pored puta na skoro svakoj sadnici vide velika ostecenja kore koja su definitivno posledica "mrazopuca" koje se moglo spreciti ili, umanjiti ovom zastitnom merom.Ovako stabla izgledaju prilicno ruzno I definitivno im treba I vremena I hranjivih materija da ostecenja uspesno zatvore .
Pozdrav
 
Ja sam prestao i sada mi je žao što sam ikad to radio. Voćke u voćnjaku koji nikad nije bio tretiran vapnom imaju zdraviju i ljepšu koru od ovih koje sam tretirao. Kao da su netretirane razvile imunitet.
Nemojte primijenjivati moju metodu, ja sam hobi voćar, sam za svoje potrebe. Komercijalni proizvođači imaju druga pravila.

Zakljucak koji si izveo da je tvom vocu stetilo krecenje vrlo tesko da je ispravan. Verovatno nisi uzeo u obzir sta si sve drugo radio na vocu tipa djubrenje, prskanje, freziranje, orezivanje, navodnjavanje. Da bi se takav zakljucak izveo sa 100% tacnoscu trebalo bi istu vocnu vrstu i sortu na istoj parceli tretirati na isti nacin tokom cele godine i tek na kraju izvesti zakljucak ima li i kakva je razlika. Krec utice da kora bude glatka, jer se iscisti, a ne obratno.
 
Kao što sam naveo, nisam komercijalni proizvođač. Ono što proizvedem za sebe, ne trujem herbicidima niti pesticidima, niti fugicidima. Jedini otrov je gnojidba mineralnim gnojivom. Voćke su stvorile određen imunitet sličan kakav imaju starinske sorte.
Zaboravio sam napisati da je do promjene kore došlo nakon što jedne godine nisam okrečio. No, voćke koje nisu nikad okrečene nisu pretrpjele te promjene. Iz toga zaključujem da te neokrečene imaju također razvijenu otporniju koru.
 
probaj sa stajskim đubrivom... pa neka bude sve prirodno.... neka stajnjak pomogne da biljka bude jača.....
Неки дан гледам репортажу из Индије о узгајивачима бибера. Не користе чак ни стајњак да не би променили природни укус бибера!
 
Ja sam danas iskoristio lep dan i okrečio voćnjak. Išla je mešavina sumpora i soli ...osušilo se super do večeras.
Što se tiče dileme krečiti ili ne, tjt. da li ima ili nema efekta...
Nisam krečio zadnje dve sezone...sve se nešto namesti da to ne uradim... No sad sam uradio ...i mogu primetiti neke promene..
Koliko znam diskutabilno je da li krečenje više ili manje koristi za apopleksiju...odnosno sprečava rano prolećno zagrevanje sa južne-jugozapadne strane...ili pak umanjuje mogućnost raznih zaraznih patogena na način, sličan ulju, da im zatvara vazduh i one propadaju i sl.
Jedno je sigurno, da pouzdano skida lišajeve sa svih voćaka...Kažem nisam prskao zadnje dve godine i tačno se vidi granica ....lišajevi su se namnožili iznad nivoa zadnjeg krečenja...Na par oraha , koje nikad nisam krečio lišajevi su pokrili skoro celo stablo...Oni lišajevi žute boje, kao opštinski pečati odmah su pocrveneli i nadam se da će se očistititi...oni sive boje se nadam da će se i oni skinuti ( a upravo u tim lišajevima se kriju patogeni na bazi gljivica -simbioza, koji kasnije s'proleća i leti napadaju voće)....
Da, ove lišajeve skida i bakar, ali je mnogo efikasniji kreč...To se vidi i na vinovoj lozi...ranije dok sam prskao bordovskom čorbom ( 2% plavog kamena i kreč) nije bilo lišajeva na gidžama , a sad ih ima...Moraću rastvoriti u kanti kreč, odnosno mešavinu isto kao za voćke i oprskati i ceo vinograd tokom zime a i one grane od oraha , koje nisam dosegnuo.
Toliko iz ličnog iskustva...
 
Ma da, znam, da se ne smeju mešati sumpor i bakar, zato nisam stavljao plavi kamen , mada vidim da neki i to preporučuju.
No, danas sam isto to odradio u šljivaru ( devedeset posto šljiva i poneka jabuka , te kruška, mušmula , tri višnje i i dve trešnje, te dve sadnice lešnika), doduše , bilo je manje sunca , ali ih je vetar osušio...
 
Što si tiče krečenja radi odlaganja vegetacije mislim da nema smisla jer kretanje krece iz korena tj kada e zemlja dovoljno zagreje kazu oko 8 stepeni. Za ostalo je sigurno dobar , mada ga je problem uraditi na vecim površinama
 
Ja sam izbegavao da u velikom voćnjaku radim krečenje, evo već 4-5 godina, jer mi se uvek činilo da će previše koštati. Sad smo odradili na jednom delu, možda 15-tak hektara i računica je sledeća: dnevnice ljudi (plaćaju se 200 din/sat) + kreč+sumpor, so...(dodao sam i 2-3% poludisperzije u rastvor) izašlo je oko 3-5 dinara po stablu. 3 dinara na stablima do 4 godine, najviše 5 na stablima u 7-8 godina (mada sam tih starijih zasada imao svega par hiljada stabala). Krečili smo tako da jedan radnik drži jedan međured i četkom sa dugom drškom kreči polovinu stabla u redu levo od njega i polovinu u redu desno od njega, drugi drži njegov međured i kreči takođe njegove 2 polovine stabla. Jednostavno zato što je bilo mokro pa da se ne gazimo puno u samom redu. Sve u svemu nije ovo skupa operacija, a što se tiče cvetanja ostavio sam kontrolu na par mesta pa ću uporediti, ali sam i ja biži teoriji da neće puno pomoći kod cvetanja. Na jednom delu sam umešao i bakar u rastvor, kasnije video da se ne meša pa ćemo videti šta će da se desi.

https://www.facebook.com/rakijavoce.svrljig.1
 
Sumpor je taj koji najvise izjeda lisajeve, moze se sumporom i prskati, ali se ne sme mesati sa bakrom npr

Zašto se ne smije miješati sumpor i bakar?
I sa kojim bakrom se ne smije miješati, sa bakarnim oksilohloridom ili baraknim hidroksidom?:sta:

Nisam našao nigdje striktno da piše da se to ne smije miješati....
 
Nazad
Vrh