napisao sam vise puta.u 2006 sam na ulozen dinar zaradio 1.66, 2007=1.65, 2008=1.64 a za 2009 cisto sumnjam da cu da predjem 1.45.sa sve subvencijama i prilicno velikim ulaganjima u djubrivo.neke njive su dobile 500kg mapa u poslednje 3 godine.
Koliko zemlje treba za profitabilnost
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
tarana jel radis sve svojim masinama i na svom zemljistu ili ...??
imas na temi secerna repa 2009.branko je napisao(la):
http://poljoinfo.com/ratarski-proizvodi/secerna-repa-2009/msg71549/#msg71549
Post je spojen: [time]1259136587[/time]
_________________________________________________naravno da ces racunati u kalkulaciji cenu koji si ti platio. mi smo prosle godine koristili subvencionisano djubrivo 15-15-15, 29.000 din/t. naravno samo smo pod repu djubrili.ognjen74 je napisao(la):
mogu samo da dodam da smo na psenici, po gruboj kalkulaciji imali prihod od 400 evra/ha.
prinos je bio 6 t/ha, cena od 10 din/kg, skinuta pre kise.
primenjena je sledeca agrotehnika.
predusev soja.
dva spremiranja grubo neka procena oko 3000 din,
setva 2000 din,
seme sa tavana oko 4000 din, utrosak oko 200 kg/ha,
djubrivo urea 6000 din, 200 kg/ha,
žetva 8000 din.
ukupni troskovi 23.000 din/ha, bruto prihod 60.000 din/ha, razlika 37.000 din/ha. skoro 400 evra.
imao sam 5 ha psenice, to mu dodje 2.000 evra neto prihod.
znaci sa 10 ha, 5 ha repe i 5 ha psenice, oko 8.000 evra cist prihod.
treba sve staviti na papir, godina kao godina je bila specificna. dosta psenice se moglo skinuti pre kise, ali se nije znala cena. svi su cekali, ali onda je vreme upropastilo kvalitet.
naravno da ne bi nista. ali mora se voditi ekonomska racunica.
posle psenice, nisam palio slamu, podrio sam, djubrio opet sa 3 petnaestice i duboko uzorao, tu sam do sada ulozio oko 300 evra. spremio sam njivu za repu. ocekujem opet prinos repe od 60-70 t/ha i samim tim solidan prihod. posle repe uzores i sejes soju. sojiste opet samo setvospremiras ili iztanjiras i sejes psenicu. tako u krug. redukovana obrada za psenicu, oranje za ostale okopavine, podrivanje za repu, naravno ako je to moguce.
redovna analiza zemljista i osnovno djubrenje pod okopavine.
situacija je teska, energija je izuzetno skupa, mora se voditi racuna o svakom dinaru, da ne kazem litru nafte.
ova godina je bila specificna. isao sam na teren letos, obilazio repista, sa profesorom Marinkovicem. usput smo gledali kako strnjista stoje ne poorana, retko ko je ljustio strnjiste. profesor se zalio da su svi trebali da oljuste strniste kako bi sacuvali vlagu i isprovocirali korove. posle ovakve jeseni mislim da je opet bila bolja ekonomska racunica ostaviti strnjiste i tek posle ovih kisa spremiti zemljiste za prolece.
ne kazem da je bilo uzaludno ljustenje, tanjiranje ili oranje strnista, ali mislim da ta mera nece imati ekonomsku opravdanost u sledecoj zetvi. razlike u prinosu izmedju oljustenog strnista i strnista koje nije letos obradjeno nece biti, naravno u slucaju istog tipa zemljista i primenjene iste agrotehnike jesenas i dogodine.
posle psenice, nisam palio slamu, podrio sam, djubrio opet sa 3 petnaestice i duboko uzorao, tu sam do sada ulozio oko 300 evra. spremio sam njivu za repu. ocekujem opet prinos repe od 60-70 t/ha i samim tim solidan prihod. posle repe uzores i sejes soju. sojiste opet samo setvospremiras ili iztanjiras i sejes psenicu. tako u krug. redukovana obrada za psenicu, oranje za ostale okopavine, podrivanje za repu, naravno ako je to moguce.
redovna analiza zemljista i osnovno djubrenje pod okopavine.
situacija je teska, energija je izuzetno skupa, mora se voditi racuna o svakom dinaru, da ne kazem litru nafte.
ova godina je bila specificna. isao sam na teren letos, obilazio repista, sa profesorom Marinkovicem. usput smo gledali kako strnjista stoje ne poorana, retko ko je ljustio strnjiste. profesor se zalio da su svi trebali da oljuste strniste kako bi sacuvali vlagu i isprovocirali korove. posle ovakve jeseni mislim da je opet bila bolja ekonomska racunica ostaviti strnjiste i tek posle ovih kisa spremiti zemljiste za prolece.
ne kazem da je bilo uzaludno ljustenje, tanjiranje ili oranje strnista, ali mislim da ta mera nece imati ekonomsku opravdanost u sledecoj zetvi. razlike u prinosu izmedju oljustenog strnista i strnista koje nije letos obradjeno nece biti, naravno u slucaju istog tipa zemljista i primenjene iste agrotehnike jesenas i dogodine.
evo moja računica
šenica prinos 3500kg/kj troškovi sa arendom 25200din 3500x 10din/kg=35000din zarada 10800din sa subvencijom države, za 1/kj
kukuruz prinos 6250kg/kj troškovi sa arendom 31100din 6250x9din/kg=56250din zarada 25150din sa subvencijom države, za 1/kj
soja prinos 1600kg/kj troškovi sa arendom 24400din 1600x27din/kg=43200din zarada 18800din sa subvencijom države,za 1/kj
napomena: u troškove nije uračunat amortizacija i rad traktoriste,ili kombajnera, mehanizacija svoja, arenda 200eura/kj , subvencija 7000din/kj , kod zemlje u vlasništvu naravno zarada veća. i kod cene proizvoda moguća oscilacija
e sad da čujem komentare
šenica prinos 3500kg/kj troškovi sa arendom 25200din 3500x 10din/kg=35000din zarada 10800din sa subvencijom države, za 1/kjkukuruz prinos 6250kg/kj troškovi sa arendom 31100din 6250x9din/kg=56250din zarada 25150din sa subvencijom države, za 1/kj
soja prinos 1600kg/kj troškovi sa arendom 24400din 1600x27din/kg=43200din zarada 18800din sa subvencijom države,za 1/kj
napomena: u troškove nije uračunat amortizacija i rad traktoriste,ili kombajnera, mehanizacija svoja, arenda 200eura/kj , subvencija 7000din/kj , kod zemlje u vlasništvu naravno zarada veća. i kod cene proizvoda moguća oscilacija
e sad da čujem komentare
Po meni taj tvoj racun je ok .Ako neko ima u tabeli sve stavke troskova(neka tabela kao ona sto sam postavio iz one revije) pa da vidimo kako racun tada izgleda.Kako izračunavate amortizaciju?Mladji Kiraj vodi kod nas sve troškove ali neznam da li je sve to slozio.
KishRobert
Prijatelj Foruma
pa kad ja radim 11kj + usluge + prodaja deteline i zivim sasvim solidno,ja bi sa 100kj bio najbogatiji covek n.beceja.
ognjen74
Član
"deni " tvoja racunica mi deluje realno 
da bi imao tako dobar prinos imas i veca ulaganja , a i backa zemlja je
da bi imao tako dobar prinos imas i veca ulaganja , a i backa zemlja je
@ Deni
imao si prosek zita ove godine 3500kg/kj?
Troskovi za kukuruz 31100-18500 arende-5000 semena -2000 specije-50l nafte oko 4000 i na kraju sa djubetom za 1600 din prosecan prinos od 6,25t svaka cast. Ja sam tu pored tebe prosecan prinos mi je malo veci ali je ulaganje od 40-42000 po kj zavisno od korova
imao si prosek zita ove godine 3500kg/kj?
Troskovi za kukuruz 31100-18500 arende-5000 semena -2000 specije-50l nafte oko 4000 i na kraju sa djubetom za 1600 din prosecan prinos od 6,25t svaka cast. Ja sam tu pored tebe prosecan prinos mi je malo veci ali je ulaganje od 40-42000 po kj zavisno od korova
Nismo se razumeli,nije stavka tecna hemija vec "granulirana".Ti si po toj matematici sa 50 kg uree (oko 30din/kg) ili 50 kg mesanog(oko 34din) po kj ostvario prosek 6,2 na kukuruzu to mi nestima.Za zito svaka cast.Kod mene je jako malo ljudi imalo i maksimalan prinos od 3,5t a kamoli prosek.
troškovi za kukuruz: seme 4500din(F02) 7500 din đubrivo, (100kg NPK I 100kg urea) hemija 1800 din gorivo 53 litara- 5300 din arenda 19000din-7000din subvencija=12000din znači subvencija moja , prošle jeseni NPK bila 4500din
urea na proleće 3000din
urea na proleće 3000din
KishRobert
Prijatelj Foruma
kojih?kiraj je napisao(la):
