Ево и моје лунгаре и пар смешних прича везаних за њега.
Значи у питању је шкоцки(што би рекли писмени шкотски) овчар, стар скоро 10 година.
Име по мало чудно али ајд сад, име му је Жућа. Његов отац је без проблема држао 120 оваца у стаду без да изгуби једну.
Мајка му је била ленчуга која кад легне мораш да је вучеш са пута да прођеш. Оно што Жућу краси јесте брзина. Пре него што сам кренуо на посао пустио сам га са ланца. Узео сам јело, сео у ауто кренуо а он већ пре мене стиго код комшије (965 метра од куће).Иначе је прави кадар стићи и утећи. Пре пар година смо га дали на парење људима из суседног села. Они га окупали (иначе се сам купа ) исфенирали, очешљали,,намирисали ма сасвим други кер. Сем што нас је обрукао јер је упорно скакао у контра смеру и носио кост по боксу никакву работу није направио. Кад су нам га вратили одмах је из кола залего у прашину и цвилећи се ваљао. Нема, научен кер само природни препарати па то ти је.
Друга смешна ситуаци је да су ми једном приликом сестричине биле у гостима (велика 7 а мала 4 године) отишле су да се играју и кад је леси наишао ( није их ни погледао) побегле су у пластеник вичући 'упомоћ лав,лав'
Али поред свега тога ми смо везани за њега и волимо га и поштујемо.
Са кером се никад није радило,увек је служио за игру и забаву.
За све ове године никад прблем није направио сем што воли да оде код комшије и лаје на керове па прави буку али једна петарда решава све.
На пролеће сам резервисао једну младицу, па ако има вајде има, ако нема упарићу је са другим лесијем.
Послато са GT-I9506 уз помоћ Тапатока