Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

ja danas uzeo Rusku URE-u planiram da bacim 200kg/kj jesenas nije ništa zaorano
 
Azot bi bilo najbolje baciti u jesen da bi se na vreme spustio u niže slojeve . Pošto je azot veoma podložan ispiranju (što je veoma moguće tokom zimsih padavina) to ne dolazi u obzir , azot bi trebalo baciti u rano proleće (već u februaru) . Time se dobija da se azot premesti u dublje slojeve , biljka koja niče nije veliki potrošač azota odnosno toliko koliko joj je potrebno azota uvek ostane u površinskom sloju . U kasnijem porastu biljka usled manjka azota u povšinskim slojevima kreće u potragu za hranivom , odnosno pušta korenje u dublje slojeve gde bi trebalo da se nalazi gro azota . Takve biljke su otpornije na stresne uslove manjak vlage jer crpe vlagu iz donjih slojeva i ne zavise toliko od atnosverskih padavina . Za raliku od biljaka kojima je gro korenog sistema u povšinskom sloju tj. koren nije išao u dubinu nego u širinu jer je tu našao dovoljno hranjiva (takve biljke podložnije poleganju) . To isto važi i za pšenicu , pšenice koje su bile "site" tj nisu pružale koren u dublje slojeve pre stradaju od suše .
 
Ako se ne baci veštak koren verovatno neće naći ništa ni u dublji slojevima pa će rod biti smanjen , koren neće moći da ode jako duboko jer ni u plićim slojevima neće biti ostatka od azota tako da će i "dobar start" izostati . Ovu saveti PPS , mada sam to i ranije čuo od jednog uglednog proizvođača .
 
Korjen se kreće u dubinu tako kako se kreće , to zavisi samo od fizičkog stanja zemljišta , zbijenosti , količine kiseonika i temperature , kao i od genetskih osobina, tkodje od drenaže zavisi , tj kad dodje do vodenog nivoa zaustavlja se , ko kaže da korjen putuje tražeći azot i zaustavlja se kad ga nadje ? ?
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Korjen se kreće u dubinu tako kako se kreće , to zavisi samo od fizičkog stanja zemljišta , zbijenosti , količine kiseonika i temperature , kao i od genetskih osobina, tkodje od drenaže zavisi , tj kad dodje do vodenog nivoa zaustavlja se , ko kaže da korjen putuje tražeći azot i zaustavlja se kad ga nadje ? ?
Kliknite za proširenje...
kazu iz strucne sluzzbe,i njih neko tako naucio il procitali negde :bravo:
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Korjen se kreće u dubinu tako kako se kreće , to zavisi samo od fizičkog stanja zemljišta , zbijenosti , količine kiseonika i temperature , kao i od genetskih osobina, tkodje od drenaže zavisi , tj kad dodje do vodenog nivoa zaustavlja se , ko kaže da korjen putuje tražeći azot i zaustavlja se kad ga nadje ? ?
Kliknite za proširenje...

Da kreće se kako se kreće . ali pod jednim istom uslovima lakše podnosi sušu iz navedenih razloga . Nigde se koren ne zaustavlja nego se u tom području širi , a azot je osnovni elemnt za stvaranje biljne mase .

- - - - - - - - - -

misko-brba je napisao(la):
kazu iz strucne sluzzbe,i njih neko tako naucio il procitali negde :bravo:
Kliknite za proširenje...

Ja ih ne hvalim , ali imam skroz korektnu saradnju sa njima ljudi hoće da pomognu savetima , izađu i na teren ako je potrebno .
To što se nauči na faxu može da se primeni i u praksi . Za ljude koji rade u PPS znam da su ugledni domaćini i da rade dosta zemlje .
Mislim da ponekad treba verovati i nauci , naravno pozano sa iskustvom , a ne slepo ja znam kako treba -bolje od njih (svih) .
 
~Kiki~ je napisao(la):
Azot bi bilo najbolje baciti u jesen da bi se na vreme spustio u niže slojeve . Pošto je azot veoma podložan ispiranju (što je veoma moguće tokom zimsih padavina) to ne dolazi u obzir , azot bi trebalo baciti u rano proleće (već u februaru) . Time se dobija da se azot premesti u dublje slojeve , biljka koja niče nije veliki potrošač azota odnosno toliko koliko joj je potrebno azota uvek ostane u površinskom sloju . U kasnijem porastu biljka usled manjka azota u povšinskim slojevima kreće u potragu za hranivom , odnosno pušta korenje u dublje slojeve gde bi trebalo da se nalazi gro azota . Takve biljke su otpornije na stresne uslove manjak vlage jer crpe vlagu iz donjih slojeva i ne zavise toliko od atnosverskih padavina . Za raliku od biljaka kojima je gro korenog sistema u povšinskom sloju tj. koren nije išao u dubinu nego u širinu jer je tu našao dovoljno hranjiva (takve biljke podložnije poleganju) . To isto važi i za pšenicu , pšenice koje su bile "site" tj nisu pružale koren u dublje slojeve pre stradaju od suše .
Kliknite za proširenje...

 
Koje djubrivo i u kojoj kolicini je najbolje razbacati predsetveno na parceli gde je bila detelina ??
 
ne moras nista, a i ako bacis nesto gledaj da nema azota, jer detelina stvara azota koliko hoces :)
znaci ureu i an nemas niakkve potrebe da bacis.
 
Ja sam mislio da bacim malo fosfora tj MAP pre oranja, ali kupili smo tu njivu 2 dana pred srpsku novu godinu i ja odmah 2-3 dana kasnije kad prosusilo otisao da izorem na brzinu da izmzne bar malo i nismo stigli da razbacamo nista. Sad cale misli da ne bacamo nista jer je zemljiste gde je bila detelina kako se kod nas kaze "jako", a ja sam u dilemi da li baciti neko drugo djubrivo koje sadrzi vrlo malo azota.
 
danas stigla rezultati od ispituvana na pocvata.ph vo H20-7.63 .KCL 6.96...NO3+NH4-6.2..P2O5-39.7..K2O-25,6 HUMUS 4.8..COCO3 2.5 DOBIO SAM PREPORAKA NPK 10-20-30 400 KG/H +20 KG/H CINK SULFAT..
1 PRIHRANA 3 LISTA 150 KG/H UREA
2 PRIHRANA 7-9 LISTA 200 KG/H AN
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh