pecan06
Član
Koje djubrivo koristite u prihrani (kan, san, an), u kojoj kolicini i u kojoj fazi rasta kukuruza?
Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?
- Začetnik teme leka
- Datum pokretanja
Dragan18
Član
U suvom ratarenju nema smisla koristiti prihranu .
pecan06
Član
Kad je najbolje da se uradi prihrana?
Po savetu promotera po oranju sam razbacao 200kg MAP,i prosle nedelje (3 dana pred kisu) prihranio sa 150kg SAN-a.Setveno nista nisam bacio,i planiram jos 150kg SAN-a da bacim kasnije.Povrsina 90a.Prihranjeno po starinski,rucno uz struk.
Mi juzno od Save i Dunava kukuruz prihranjujemo KAN-om,SAN-om i AN-om sa kultivatorom(špartač, parač)
Na špartaču postoje ulagači za đubrivo. Ne vidim sta je tu čudno.
Prihranjujem kukuruz 2 puta špartačem, prvi put sto ranije(zavisi od prskanja), a drugi put kad moze da se uđe sa traktorom.
Prvi put bacim vise đubriva nego drugi put.
Na špartaču postoje ulagači za đubrivo. Ne vidim sta je tu čudno.
Prihranjujem kukuruz 2 puta špartačem, prvi put sto ranije(zavisi od prskanja), a drugi put kad moze da se uđe sa traktorom.
Prvi put bacim vise đubriva nego drugi put.
Jako mnogo zavisi od padavina. To je sve u redu ako padne kisa i azot spusti u zonu korena. Mi severno od Save i Dunava preferiramo da presetveno bacimo sav azot i time imamo vise vremena za kisu. Tacnije kako pada kisa spusta taj azot u zemlju i on postaje dostupan korenu.
Dragan18
Član
Dinamika azota je dosta komplikovan pojam, ako biljka ima svu neophodnu hranu u površinskom sloju njen koren se neće razvijati u dubinu, nego će ostati tu gde je i hrana ,ako se isuši površinski , tokom leta , koren će ostati u suvoj zemlji. Kapacitet biljke da izdrži sušu u tom slučaju se smanjuje drastično! Izuzimam iz ove priče izuzetno laka zemljišta gde treba u više navrata davati azot jer u takvim zemljištima postoji opasnost od njegovog ispiranja !
Zaoravanje kompletnog azota se namece kao resenje. Udaljivanje hranivih materija od povrsine i naterati koren da ide dublje. Sve je to lepo, medjutim ima jedan OGROMAN problem. Mi ne znam kada ce i koliko kise pasti! Da to znamo moglo bi se dosta adekvatnije uraditi. Ovako se oslanjamo na najvise desavan scenario i radimo kao da ce svaki put biti tako.
Dragan18
Član
Posto bojcetic mislim da ne zna odg na ovo pitanje, dajem sebi za pravo da napišem po 100 put. Azot u Karbamidnom obliku koji se zaore (urea ili neko NPK djubrivo) jedan deo se razloži do NH4 a nešto ostane u karbamidnom obliku , s obzirom da su zimi niske temperature , mikrobiološka aktivnost je niska i sporo teče prelazak u NH4 a posle i u NO3 koji se sapira lako. Sa NH4 se hrane mikroorganizmi i on praktično ostaje biološki vezan u telu mikroorganizama, takodje zemljišta sorpcija je prilično jaka sa NH4 (jer je pozitivno naelektrisan , a zemljište negativno) dok kod NO3- to nije slučaj jer je i on negativno naelektrisan i zemljište , pa se odbijaju , i na taj način se lakše sapira u zemljišnim porama. Praktikuje se zaoravanje 1/3 azota za sve kulture a ostatak se daje predsetveno, u izuzetnim slučajevima i u prihrani. Naprimer u navodnjavanju je poželjno davati i prihranu dok je recimo u suvom ratarenju i na srednjim i težim zemljištima to nepraktično i daje se sve odjednom predsetveno.
Nije lose u spartanju ako pokisne. Ako ne pokisne nece se usvojiti. To je u grubo zakljucak. 
@telnett
2009 zaoran azot u jesen je "pobegao" u onim kisama 2010 godine. Tako da moze da se spere. Sada koliko ce se sprati i pod uticajem koliko kise zavisi najvise od propusnosti zemljista. Verovatno na nekom hidmet sajtu se moze naci u arhivi koliko je kise palo te godine, pa da zakljucimo koja je to kolicina padavina koja je kriticna. I to se desilo u secernoj repi koja inace ima jako dubok koren. Tako da je za kukuruz jos niza tacka tolerancije.
@Dragan18
Ne znam strucno, ali znam iz prakse kako se pokazalo
@telnett
2009 zaoran azot u jesen je "pobegao" u onim kisama 2010 godine. Tako da moze da se spere. Sada koliko ce se sprati i pod uticajem koliko kise zavisi najvise od propusnosti zemljista. Verovatno na nekom hidmet sajtu se moze naci u arhivi koliko je kise palo te godine, pa da zakljucimo koja je to kolicina padavina koja je kriticna. I to se desilo u secernoj repi koja inace ima jako dubok koren. Tako da je za kukuruz jos niza tacka tolerancije.
@Dragan18
Ne znam strucno, ali znam iz prakse kako se pokazalo
Da imam cime sa setvom bi uneo i jednu kolicinu SAN-a
Na jesen cu probati da zaorem jednu kolicinu MAP-a(100-150kg/ha)
i na prolece jedan deo NPK(100-150kg/ha).
U sustini sve je to burgijanje, ako je godina dobra bice ga.
Moj otac kaze da svka agrotehnicka mera pomaze po malo i na kraju sve zajedno oodređuju prinos.
Nase je da sve odradimo sto znamo i po nesto novo ubacimo novo.
Na jesen cu probati da zaorem jednu kolicinu MAP-a(100-150kg/ha)
i na prolece jedan deo NPK(100-150kg/ha).
U sustini sve je to burgijanje, ako je godina dobra bice ga.
Moj otac kaze da svka agrotehnicka mera pomaze po malo i na kraju sve zajedno oodređuju prinos.
Nase je da sve odradimo sto znamo i po nesto novo ubacimo novo.
Bojceticu kako znas da je 10 te sav azot pobegao, radio si N min ?
Ovu pricu cesto ispricano sam cuo zato i pitam za nesto detaljnije =>
"jedan deo se razloži do NH4 a nešto ostane u karbamidnom obliku"
Dali se moze sa sigurnoscu reci koliko NH4 a koliko karbamid ili to opet zavisi od nekih faktora ...
"Sa NH4 se hrane mikroorganizmi i on praktično ostaje biološki vezan u telu mikroorganizama"
Ako bi se razbacilo djubrivo ( urea ili NPK ) ranije recimo krajem sept kada su temperature delimicno visoke dali bi vise ostalo u telima mikroorganizama ...
Ovu pricu cesto ispricano sam cuo zato i pitam za nesto detaljnije =>
"jedan deo se razloži do NH4 a nešto ostane u karbamidnom obliku"
Dali se moze sa sigurnoscu reci koliko NH4 a koliko karbamid ili to opet zavisi od nekih faktora ...
"Sa NH4 se hrane mikroorganizmi i on praktično ostaje biološki vezan u telu mikroorganizama"
Ako bi se razbacilo djubrivo ( urea ili NPK ) ranije recimo krajem sept kada su temperature delimicno visoke dali bi vise ostalo u telima mikroorganizama ...
Da li je pobegao sav ili ne, ne znam u kom procentu. Ono sto je bilo ocigledno je da je repa dosta bila losija tamo gde je zaorana urea nego tamo gde je bacena predsetveno. Nisam radio Nmin. Ove godine sam uradio i djubrio prema preporuci, pa videcemo na jesen da li ima vajde od toga.
Dragane 18 ili si iz Agrohemije imao čistu 10ku ili dobro prekucavaš iz knjige od Mome Ubavića i Dare Bogdanović 
mala šala... Inače prof. Branko Marinković se zalaže za to da se jedna količina azota (do 50 %) unese sa osnovnom obradom a ostatak predsetveno oko 2-3 nedelje pre setve, tako je nama pričao na predavanjima. E sad moje iskustvo od nekih 7-8 godina mi govori da sam uvek bolje prinose imao kad sam ceo azot davao u prihrani putem kana i ana uz zagrtanje kukuruza (što mi ni sada nije logično zašto je tako) nego sada kada ceo azot unesem pred setvu (poslednje 3-4 godine). Inače predsetveno je mnogo lakše primeniti djubrivo nego zezati se sa uskim sandukom na špartaču.
mala šala... Inače prof. Branko Marinković se zalaže za to da se jedna količina azota (do 50 %) unese sa osnovnom obradom a ostatak predsetveno oko 2-3 nedelje pre setve, tako je nama pričao na predavanjima. E sad moje iskustvo od nekih 7-8 godina mi govori da sam uvek bolje prinose imao kad sam ceo azot davao u prihrani putem kana i ana uz zagrtanje kukuruza (što mi ni sada nije logično zašto je tako) nego sada kada ceo azot unesem pred setvu (poslednje 3-4 godine). Inače predsetveno je mnogo lakše primeniti djubrivo nego zezati se sa uskim sandukom na špartaču.
