Nije ni cudo da je prosek prinosa kukuruza u dobroj godini 5 tona po HEKTARU, ne po jutru. Jako malo ima znanja medju ljudima. Evo preko pp cu pomoci svakom ko ima nedoumica oko djubrenja i odrzvanja useva kukuruza. Mada molim vas procitajte temu od pocetka i sve smo napisali sto treba znati.
Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?
- Začetnik teme leka
- Datum pokretanja
Neće sve sigurno.Gnojivo se rastapa u vodi .Ako kiša pada stalno i voda odlazi u tlo nije problem i ono će se spuštati u dubinu polako .Međutim ako je tip zemlje kao kod mene i sva voda mora da izađe iz njive u kanal ,tada postoji mogućnost ispiranja. Zato ja nikad ne zaoravam u jesen 15 -15-15-dok u susednom selu to rade ali nikad nemaju vode u njivi .Eto u četvrtak javljaju sunce i nek i u petak ne padne ništa oni su u subotu u njivama.
Pre 2 godine sam radio analizu zemljista i sve je bilo u dozvoljenim granicama. Prosle godine sam u kukuruz bacio oko 500 kg\ha SAN-a. Polovinu pre setve polovinu posle setve. Kukuruz je lepo napredovao do 1 m visine i onda je naglo usporio rast + kasnije susa. Prinosi su bili na nekim parcelama i prepolovljeni. A gledajuci ko je bacio 15 15 15 pr setve a ureu posle nicanja mnogo je bolje prosao. To sam posmatrao na susednoj parceli, isto seme kukuruza.
prnjavor3
Član
nema vode u njivi blagi je nagib pa polako upija dok još može,radim tako godinam i nije bilo problema a bilo je i prije ovakvog vrenmena
MOMOSARIC
Član
Dobar je sistem , pogotovo ako tako radiš godinama , taj podatak je najbitniji.
prnjavor3
Član
ovako ga barem koliko toliko spudti u dubinu msm sa kišom,na ostalim parcelama mi je zaoran dap
MOMOSARIC
Član
Spasoje pisao sam par puta da imam i ja ponegdje takve zemlje kao kod tebe , ali uporno sam protiv tih razora . Kod mene isto tako radi većina , doduše najstariji ljudi obično primjenjuju proljećno oranje obično u maju . Ja na takvim parcelama dosad sam radio klasično zimsko oranje obrtačem bez razora i onda ako je godina ko ova , samo se opustim (zapalim cigau iako nepušim) , voda leži a ja čekam , ako treba do kraja maja . Nikako nevolim da voda otiče stalno tim jarcima. Sve nam treba biti jasno (zašto je zemlja 5. 6. klasa i kisela ) ako se pogleda boja vode u odvodnim kanalima .
Vladj
Naravno da sa cistim azotom nisi mogao da pariras komsijskoj parceli. Oko 50-60kg cistog fosfora i kalijuma je potrebno po hektaru za kukuruz. To je najpausalnija moguca procena, ali opet treba ka tome teziti. Azot je oko 150-160 kg po hektaru. Tako da 350-400kg 3x15 i 400kg kan-a za kiselija zemljista, dok 250kg ureje za neutralna zemljista. Ovo je samo procena, ne treba je uzeti zdravo za gotovo, vec u zavisnosti od analize djubriti, a ovo je samo kao orijentir.
Naravno da sa cistim azotom nisi mogao da pariras komsijskoj parceli. Oko 50-60kg cistog fosfora i kalijuma je potrebno po hektaru za kukuruz. To je najpausalnija moguca procena, ali opet treba ka tome teziti. Azot je oko 150-160 kg po hektaru. Tako da 350-400kg 3x15 i 400kg kan-a za kiselija zemljista, dok 250kg ureje za neutralna zemljista. Ovo je samo procena, ne treba je uzeti zdravo za gotovo, vec u zavisnosti od analize djubriti, a ovo je samo kao orijentir.
@MOMO@ Ajd da to prođe u oranju .Eno onaj komšija podrivo ,sve ravno i još guta .Bojim se samo da se ne digne odjednom podzemna,i zabijeli svu parcelu.Međutim šta ćeš sa pšenicom bez odvodnica.Eno primjer Talijan ,zato sam i postavio .On je poravno ko u bačkoj a zemlja mu 5 klasa teškog meh. sastava (parapodzol)
MOMOSARIC
Član
Da za pšenicu u toj zemlji nema boga samo što manji razori . Gledo sam na internetu kako rade u Austrliji na sličnim zemljama , za pšenicu prave gredice širine prohoda traktora , zakon .
To za podrivanje sam i htio da kažem , moglo bi biti muka Is.. kad se bude oralo , jedino ne orati nego nešto drugo ali ići pod uglom na odnosu podrivanja.
To za podrivanje sam i htio da kažem , moglo bi biti muka Is.. kad se bude oralo , jedino ne orati nego nešto drugo ali ići pod uglom na odnosu podrivanja.
Ljudi, kojeg i koliko savetujete da bacim djubriva na parcelu na kojoj je bio jari jecam prosle sezone a pre jecma nekoliko godina u nazad zapustena detelina? Nista nije bacano ni pre oranja. Mislio sam da bacim djubrivo tokom setve sa depozitorima na pr KAN i kasnije u prihrani ... Hvala unapred.
Analiza zemljista nije radjena, mala je parcela a i u nasoj okolini nema laboratorije za tako nesto.
Analiza zemljista nije radjena, mala je parcela a i u nasoj okolini nema laboratorije za tako nesto.
Jaroslav85
Član
Da li ima gubitaka tj. da li nesto isparava kad se urea ne zaore ili posprema odmah posle razbacivanja.
MOMOSARIC
Član
Nešto gubitaka sigurno ima tzv volatilizacijom , e sad kolko ? Manji su gubici kada je hladnije vrijeme , ako padne kiša kasnije ili ako se zamiješa sa zemljom .
'' Načini primene đubriva nisu u praksi primereni rezultatima mnogobrojnih istraživanja. Pravilo je da su dublje položena azotna đubriva od većeg značaja za prinos. Prihranjivanje azotom je u velikoj meri napušteno iako je utvrđeno da ono, posebno na lakšim, slabije plodnim, kao i zemljištima prekomerno vlažnim tokom proleća, daje pozitivne efekte na visinu prinosa!!! To nesumnjivo stoji! U svakom slučaju je bolje da je azot, naročito njegov amonijski oblik iz AN-a ili KAN- (nikako ureu u prihranu depozitorima!!!) unesen na 5-7 cm dubine, što će sprečiti volatizaciju azota u obliku amonijaka, koja se gotovo redovno dešava površinskom primenom azotnih đubriva pri visokoj temperaturi i niskoj relativnoj vlazi vazduha. Tu je u pitanju samo kada će azot primenjen depozitorima za mineralno đubrivo početi delovati tj. pomoću padavina biti spušten u zonu dovoljne vlažnosti zemljišta, pri kojoj koren može da ga koristi. Svakako će se pre spustiti položen na 5 cm dubine nego primenjen po površini. Evo malo ilustracije za isto, koliko se ja sećam, a ponavljao sam to godinama. Možda pogrešim u jedan-dva procenta. No, i to mogu naknadno proveriti. Naime, naša domaća nauka je utvrdila da se na zemljištima tipa černozem najbolja iskoristivost azota u proizvodnji kukuruza postiže ako se sva količina zaore u jesen i to u obliku uree. Tada su i prinosi kukuruza najveći. Prosečna iskoristivost tada primenjenog azota je oko 46 % u našim klimatskim uslovima (sa tri godine sušne od 10). U godinama sa dovoljno padavina biće znatno veća i obratno. Ako se sva količina azota primeni predsetveno, ali opet dovoljno daleko (oprezno sa upotrebom povećanih ili "ukupnih" količina uree neposredno pre setve zbog eventualnog oštećenja sklopa) iskoristivost azota je oko 42 %. Primenom ukupne količine azota u prihrani kukuruza (valjda se podrazumeva unošenje depozitorima ?!), prosečna iskoristivost je oko 35 %. Dakle za oko 25 % manja u odnosu na primenu ukupnih količina azota u obliku uree u jesen pod brazdu. Svakako su i prinosi manji! No, ako postoji potreba za dodatkom azota kako usev ne bi "gladovao" u istom, onda je prihrana pomoću depozitora za mineralna đubriva na međurednim kultivatorima prava mera jer u protivnom primenom azotnih đubriva po površini pri visokoj temperaturi i maloj relativnoj vlazi vazduha, kako sam to u jednom od prethodnih tekstova napisao ("Principi đubrenja ratarskih useva"), ovisno o vrsti azotnih đubriva, gubici volatizacijom mogu biti i do 66%. Uštede primenom azota depozitorima na međurednim kultivatorima u odnosu na površinsku primenu uree po kukuruzu su teoretski do 66 % ovisno o tome kolika može biti volatizacija pre svega uree rasturene po površini u za nju nepovoljnim uslovima. Uštede u odnosu na primenu AN-a po površini su manje jer mu nitratni deo (50 %) nije lapiv (dakle manji su gubici azota volatizacijom u obliku amonijaka pri primeni AN-a odnosno KAN-a po površini), barem dok se ne transformiše kroz tela mikroorganizama u plitkom sloju zemljišta (plićem od 5 cm) u amonijski azot. Da ne bude zabune, najveće su uštede primenom azotnih đubriva depozitorima u odnosu na ureu primenjenu po površini! Manje su uštede primenom AN-a odnosno KAN-a depozitorima, ali to je zato što su manji gubici azota volatizacijom ako se AN ili KAN primenjuju po površini, te je (i "ali je")primena AN-a odnosno KAN-a pri višim temperaturama racionalnija! Zato koji god oblik prihrane (osim folijarne) da se primeni treba koristiti amonijsko-nitratni oblik azota tj. AN ili KAN. Čak bi zbog brzog dejstva azota (što je u praktički zakašnjeloj primeni azota važno) najpogodniji bio čisti nitratni oblik azotnih đubriva. Tada bi i gubici volatizacijiom bili svedeni na minimum. No, takvo đubrivo nemamo na tržištu!'' Miroslav Borojević dipl. ing. polj. PSS Vrbas
Sava21
Član
Jedno konkretno pitanje,ima li smisla bacati samo 100 kg UREE po jutru za soju i kukuruz,sad pre setve?
gagi84
Član
Posto zbog kise nisam uspeo da ureu razbacim po njivi 15-ak dana ranije, da li smem da istog dana razbacim ureu po celoj povrsini i posejem kukuruz ili da unesem zajedno sa setvom, sejalicom?
