'' Načini primene đubriva nisu u praksi primereni rezultatima mnogobrojnih istraživanja. Pravilo je da su dublje položena azotna đubriva od većeg značaja za prinos. Prihranjivanje azotom je u velikoj meri napušteno iako je utvrđeno da ono, posebno na lakšim, slabije plodnim, kao i zemljištima prekomerno vlažnim tokom proleća, daje pozitivne efekte na visinu prinosa!!! To nesumnjivo stoji! U svakom slučaju je bolje da je azot, naročito njegov amonijski oblik iz AN-a ili KAN- (nikako ureu u prihranu depozitorima!!!) unesen na 5-7 cm dubine, što će sprečiti volatizaciju azota u obliku amonijaka, koja se gotovo redovno dešava površinskom primenom azotnih đubriva pri visokoj temperaturi i niskoj relativnoj vlazi vazduha. Tu je u pitanju samo kada će azot primenjen depozitorima za mineralno đubrivo početi delovati tj. pomoću padavina biti spušten u zonu dovoljne vlažnosti zemljišta, pri kojoj koren može da ga koristi. Svakako će se pre spustiti položen na 5 cm dubine nego primenjen po površini. Evo malo ilustracije za isto, koliko se ja sećam, a ponavljao sam to godinama. Možda pogrešim u jedan-dva procenta. No, i to mogu naknadno proveriti. Naime, naša domaća nauka je utvrdila da se na zemljištima tipa černozem najbolja iskoristivost azota u proizvodnji kukuruza postiže ako se sva količina zaore u jesen i to u obliku uree. Tada su i prinosi kukuruza najveći. Prosečna iskoristivost tada primenjenog azota je oko 46 % u našim klimatskim uslovima (sa tri godine sušne od 10). U godinama sa dovoljno padavina biće znatno veća i obratno. Ako se sva količina azota primeni predsetveno, ali opet dovoljno daleko (oprezno sa upotrebom povećanih ili "ukupnih" količina uree neposredno pre setve zbog eventualnog oštećenja sklopa) iskoristivost azota je oko 42 %. Primenom ukupne količine azota u prihrani kukuruza (valjda se podrazumeva unošenje depozitorima ?!), prosečna iskoristivost je oko 35 %. Dakle za oko 25 % manja u odnosu na primenu ukupnih količina azota u obliku uree u jesen pod brazdu. Svakako su i prinosi manji! No, ako postoji potreba za dodatkom azota kako usev ne bi "gladovao" u istom, onda je prihrana pomoću depozitora za mineralna đubriva na međurednim kultivatorima prava mera jer u protivnom primenom azotnih đubriva po površini pri visokoj temperaturi i maloj relativnoj vlazi vazduha, kako sam to u jednom od prethodnih tekstova napisao ("Principi đubrenja ratarskih useva"), ovisno o vrsti azotnih đubriva, gubici volatizacijom mogu biti i do 66%. Uštede primenom azota depozitorima na međurednim kultivatorima u odnosu na površinsku primenu uree po kukuruzu su teoretski do 66 % ovisno o tome kolika može biti volatizacija pre svega uree rasturene po površini u za nju nepovoljnim uslovima. Uštede u odnosu na primenu AN-a po površini su manje jer mu nitratni deo (50 %) nije lapiv (dakle manji su gubici azota volatizacijom u obliku amonijaka pri primeni AN-a odnosno KAN-a po površini), barem dok se ne transformiše kroz tela mikroorganizama u plitkom sloju zemljišta (plićem od 5 cm) u amonijski azot. Da ne bude zabune, najveće su uštede primenom azotnih đubriva depozitorima u odnosu na ureu primenjenu po površini! Manje su uštede primenom AN-a odnosno KAN-a depozitorima, ali to je zato što su manji gubici azota volatizacijom ako se AN ili KAN primenjuju po površini, te je (i "ali je")primena AN-a odnosno KAN-a pri višim temperaturama racionalnija! Zato koji god oblik prihrane (osim folijarne) da se primeni treba koristiti amonijsko-nitratni oblik azota tj. AN ili KAN. Čak bi zbog brzog dejstva azota (što je u praktički zakašnjeloj primeni azota važno) najpogodniji bio čisti nitratni oblik azotnih đubriva. Tada bi i gubici volatizacijiom bili svedeni na minimum. No, takvo đubrivo nemamo na tržištu!'' Miroslav Borojević dipl. ing. polj. PSS Vrbas