Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?
- Začetnik teme leka
- Datum pokretanja
Dragan18
Član
Lepenica, ukoliko su ti podzemne vode dublje i ukoliko nije bilo nekih velikih padavina azot nemoraš uopšte da daješ. Što se tiče P i K to si trebao da zaoreš, a ako imaš depozitore za djubrivo na sejalici možeš da ideš sa MAP-om, DAP-om ili sa 3x15, 3x16 startno pored reda (5+5, 5 cm od reda i 5 cm ispod dubine setve). Količine 50-60 kg/ha MAP-DAP ili oko 100 kg /ha 3x15-3x16. poz....
@Momosaric
Pa vidi, dinamika fosfora je malo komplikovana. U zemljištima sa povećanim sadržajem Ca (alkalna) gradi teže rastvorljive oblike dikalcijum fosfat i trikalcijumfosfat ovaj dikalcijum je rastvorljiv delimično u vodi a delimično u citratnom rastvoru a trikalcijum samo u slabijim kiselinama. Što se tiče kiselih zemljišta, obično su bogatija sa Fe i Al a sa njima gradi soli koji su obicno u startu rastvorljivija a sa procesom taloženja i kristalizacije postaju nedostupna za biljke. Zato trebaju veće doze ili da se daju u zonu korena jer se tako povećava koncentracija i dostupnost hraniva. Djubrivima tipa MAP i DAP ne treba mnogo vremena da postanu dostupna jer se vrlo lako rastvaraju na jone azota i jone fosfora , kad se razdvoje iz jedinjenja budu oba lako pristupačni biljkama , tek sa vremenom fosfor gradi sa nekim jedinjenjem kompleks (mono -pokupi jedan Ca jon , pa di- pokupi jos jedan, pa tek onda trikalcijum ). Malo komplikovana prica al ako se covek udubi moze da skonta. poz
p.s. klicu obično oštećuje amonijak, a amonijak dobijamo uglavnom iz karbamidnog oblika...tj. uree . E sad, mogla bi da ide i urea , ali mora jako da se pazi. Ali ne vidim zašto bi komplikovali sebi život sa azotom, rasturimo ga po površini pre setve i to je to ... fosfor je neka druga - komplikovanija priča.
@Momosaric
Pa vidi, dinamika fosfora je malo komplikovana. U zemljištima sa povećanim sadržajem Ca (alkalna) gradi teže rastvorljive oblike dikalcijum fosfat i trikalcijumfosfat ovaj dikalcijum je rastvorljiv delimično u vodi a delimično u citratnom rastvoru a trikalcijum samo u slabijim kiselinama. Što se tiče kiselih zemljišta, obično su bogatija sa Fe i Al a sa njima gradi soli koji su obicno u startu rastvorljivija a sa procesom taloženja i kristalizacije postaju nedostupna za biljke. Zato trebaju veće doze ili da se daju u zonu korena jer se tako povećava koncentracija i dostupnost hraniva. Djubrivima tipa MAP i DAP ne treba mnogo vremena da postanu dostupna jer se vrlo lako rastvaraju na jone azota i jone fosfora , kad se razdvoje iz jedinjenja budu oba lako pristupačni biljkama , tek sa vremenom fosfor gradi sa nekim jedinjenjem kompleks (mono -pokupi jedan Ca jon , pa di- pokupi jos jedan, pa tek onda trikalcijum ). Malo komplikovana prica al ako se covek udubi moze da skonta. poz
p.s. klicu obično oštećuje amonijak, a amonijak dobijamo uglavnom iz karbamidnog oblika...tj. uree . E sad, mogla bi da ide i urea , ali mora jako da se pazi. Ali ne vidim zašto bi komplikovali sebi život sa azotom, rasturimo ga po površini pre setve i to je to ... fosfor je neka druga - komplikovanija priča.
Peet
Član
Ureji nikako ne dozvoliti da dolazi u kontakt sa zrnom. Presejavanje parcele ne gine! Ovo znam iz iskustva od pre vise od 20 god. Sejali smo sa mehanickom sejalicom a cale je cevi usmerio direktno u zemlju pre njenog zatvaranja zajedno sa zrnama. Nije niklo ni 50% a secam se da smo dugo cekali. Kad smo pretrazili sva zrna koja nisu nikla su bila trula. Te godine secam se da su mnogi nastradali na takav nacin.
savato
Član
Ostalo mi u prikolici nekolicina zrnaca Linz 3X15 ,kako sam dosao sa njive zaboravio da ocistim,samo je ugurao u supu.Juce gledam otopilo se sve,tragovi po prikolici,bez dodatka vode? Da li je moguce da se tako otopi,ono sranje Azohem sam drzao prethodnih godina po 3-4 dana u vodi,ostane kamenje!Odusevljen sam ovim djubrivom,od sad samo njega sto se tice 15-ice...
savato
Član
http://www.linzeragrotrade.com/rs/proizvodi/vise/npk-dubriva/complex-151515-3s-zn.html?lang=6 Evo ga...Cena oko 450 e/t nisam jos platio,do kraja maja cu regulisati,mozda i nesto nize!
Zato se i cudim kako to prodje sa depozitorima i gde bude plasirano djubrivo u takvoj setvi!
Isto vazi i za psenicu gde je koliko ja znam preporuka da se bar 5 dana pre setve baci djubrivo!
Jesam u pravu ili je tako!?
Dragan18
Član
Gospodine AgronomeP, moja knjiga iz Agrohemije je kod kolege već 2 godine , pokušava da položi ispit , a uzeo je moju knjigu jer sam neke stvari podvlačio flourescentnim markerom . Ovo što sam napisao mogu da ponovim u svako doba dana i noći jer znam štivo , a nisam ga učio napamet. Ako želite dokaz za to mogu vam dati broj telefona mog kolege Srdjana P. kod koga je knjiga... da Vam on potvrdi.Dragan18 svaka cast za uspesno prepisivanje komentara iz Agrohemije,udzbenika Poljoprivrednog fakulteta, autor prof. dr Darinka Bogdanovic
Ziveli kolege...
savato
Član
Nije u redu brisati postove clanova,ukoliko se ne slazete sa njegovim misljenjem ili stavom!Svako ima pravo na svoje misljenje!Ne bitno da li je prepisano ili nije,jaka stvar,bitno je da ljudi koji nemaju tu knjigu nauce nesto tako da Dragane nemoj se uzbudjavati a kolega AgronomP vama svaka cast za 9-ku
Dragan18
Član
Jako je teško držati sve podatke u glavi, recimo knjiga Imre Molnar -Opšte ratarstvo, pa kad krenu one tabele to je haos... od pšenice do hmelja, šta se iznosi i koje količine...to uopšte i ne učim , jer je jako relativno .Najbolji odgovor kako se djubri je samo jedan, to ako kažeš svaki profesor će da ućuti.... "Djubri se prema agrohemijskim analizama." Amin. Što se tiče dinamika elemenata, tu se stvarno jako dobro snalazim, nisam pročitao samo Darinkinu knjigu , već čitam i raznu američku literaturu npr. od OHIO state university i od Nebraska State university . Ima interesantnog štiva. Imam jedan pozitivan pristup učenju, dakle sve što pročitam pokušam da zamislim , kada ga zamislim povežem u celinu . Tako da na kraju kad zatvorim knjigu , u glavi imam neku sliku o problemu, i iz te slike reprodukujem. 
Agronome P ,eto ,pozivam te javno na kafu-čaj negde u NS pa da popričamo i uživo. Neću poneti knjigu
Agronome P ,eto ,pozivam te javno na kafu-čaj negde u NS pa da popričamo i uživo. Neću poneti knjigu
MOMOSARIC
Član
Nema tu šta podešavati , startno djubrenje se zna kako ide 5+5 , znači 5cm dublje i 5cm sa strane . Sijačice su tako i podešene , nije to ništa novo niti neobično , ovde obični Bosanski seljaci tako rade 80 % godinama . Lično sve više uvidjam prednosti startnog djubriva , pogotovo u lošijem zemljištu. Naravno da bi trebalo "što brže topivo " npk , kao što je eurofertil . Dobro bi bilo i razblaženog fosfora spustiti direktno uz sjeme ali nema se ni ščim ni šta .
