Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

Onda rizikuj da ti ovako "kvalitetna" djubriva kao ova nasa zacepe diznu jer uvek bude neki trun da ne kazem amelj.
Ne vidim sta je problem nasuti u neku posudu vodu da se rastopi dok se jedna njiva prska za drugu se rastapa i u krug.
 
Ove godine predsetveno 200kg/kj An + 50 kg/kj (opciono) u trenutku kada kukuruz ima dva lista po celoj povrsini pred neku kisu :D
 
NPK u jesen, UREA rano pred predsetvenu pripremu ili AN neposredno pred setvospremiranje i KAN medjurednim kultivatorima, tzv. spartacima. Unosenje NPK u prolece sigurno donosi povecanje prinosa, ali tu postoji dilema kada fosfor i kalijum dostupni biljci. Sve bi se ovo trebalo primeniti uz analizu zamljista, pruzice nam kakvu takvu sliku. Postoji niz faktora koji uticu na kolicinu mineralnih djubriva kao sto su: predusev (monokultura), kvalitet zemljista (razlikuje se kod iste parcele), djubrenje stajnjakom, zaoravanje ili paljenje biljnih ostataka... Uz sve ovo treba voditi racuna na opadajuce povecanje prinosa, pretvaranje zamljista u slatinu i ono sto niko kod nas ne pominje je zastita zivotne sredine. Ne postoji opsta formula kod kolicine djubriva, prakticno svaka parcela je prica za sebe. Tako da uz malo nauke i dosta prakse moze se postici minimum ulaganja, a maksimum prinosa...
 
@Dragan18

Druže, ta teorija što ti pišeš je, verujem, potpuno u redu. Meni je praksa pokazala da kukurz izdrži i najveću sušu sa zadovoljavajućim prinosom i nikad se ne desi da popada zog loše razvijenog korenovog sistema.

Daj malo, pored te silne teorije iz knjiga, iznesi malo tvog ličnog praktičnog saznanja. Verujem da će to biti odličan spoj: teorija+praksa.
 
Pozdrva svima na forumu. Uzeo sam neke parcele u zakup pa cu imati i prolecnog oranja. Treba mi savet sa cim djubriti? Uradio bih analizu zemljista, ali ako to ne uradim mislio sam da zaorem rusko NPK 3x16 djubrivo, a da predsetveno idem KAN (posto imam i jedno i drugo). ili je bolje da idem predsetveno 3x16 , a kasnije prihranu da izvrsim KAN-om. Imam nesto malo i NPK 8x16x24. Interesuje me vase misljenje. Hvala unapred.
 
branko je napisao(la):
@Dragan18

Druže, ta teorija što ti pišeš je, verujem, potpuno u redu. Meni je praksa pokazala da kukurz izdrži i najveću sušu sa zadovoljavajućim prinosom i nikad se ne desi da popada zog loše razvijenog korenovog sistema.

Daj malo, pored te silne teorije iz knjiga, iznesi malo tvog ličnog praktičnog saznanja. Verujem da će to biti odličan spoj: teorija+praksa.
Kliknite za proširenje...
Druže moj dobri i pošteni, ja ti ovo govorim iz teorije i prakse. Teorija je utvrdjena nekim zakonima i ogledima, a zakoni se teško menjaju (primer: Njutnov zakon, jabuka uvek padne na zemlju). Godinama već radimo rasturanje uree pred setvu,( oko 10 dana pred setvu ). Prosle godine je bila poprilična suša u mom kraju , kukuruz je izdržao, posle mesec dana suše je tek bio počeo malo da uvrće listove, prinosi su bili dobri. Prosek je bio 9 t/ha . Treba napomenuti da ne igra samo azot ulogu u suši, ishrana mora biti balansirana da bi biljka trošila što manje vode. Pretprošle godine je primenjeno na jednoj parceli 100 kg po jutru uree u špartanju (Florencija sejana na 18,5 u redovnoj setvi) , vegetacija se produžila podosta i vlaga je bila dosta veća nego na drugim parcelama. Inače ta parcela jeste najlošija a poteglo je 10,5 t/ ha , i verujem da je to zbog sklopa koji je bio izvanredan. Klipovi nisu bili veliki....ali curi!
 
Dragane da se ne nadjes prozvanim jer ne mislim na tebe,ni na sebe,ni konkretno.
Ali kad si rekao "zakoni i ogledi" oni malo malo pa menjaju te zakone,pre 20godina su bili depozitori na sejalicama kod nas masivna pojava po savetima strucnjaka radi ustede djubriva i boljeg starta biljke,kasnije kazu to nikako ne valja jer biljka razvija koren samo u traci gde ima djubriva i to u povrsinskom sloju,prestao narod i spartacima i sejalicama da unosi djubrivo na taj nacin.Sad opet nauka i naucnici forsiraju djubrenje uz neposredan koren biljke sad je to opet dobro...ni sam ne znam kome vise verovati
 
Nisam se našao prozvanim .... ok je tvoje razmišljanje , neke stvari se često znaju promeniti, najbolje je kad rasturiš i predsetveno i malo daš sa setvom i malo daš špartanjem i sve po malo. U setvi malo MAP-a , predsetvu urea u špartanju an i kan ... ali to može da se radi na malim površinama i nije toliko praktično.
 
Ovo godine sam imao malo viška para pa sam uzeo malo da eksperimentišem jesenas ili bolje reći zimus(početkom decembra) sam pod oranje bacio 100kg mapa i 150kg 5/16/24 po jutru a pred setvu ću 220kg ureje po jutru.Analiza mi je jesenas pokazala fofora 14 a kalijuma 19.Prošle godine mi je isto bio kukuruz na toj njivi i dao je 12tona po hektaru.Ovo će mi biti prilika da uporedim kako će se krećati prinos sa povećanjem đubrenja
 
Dragan18 je napisao(la):
Druže moj dobri i pošteni, ja ti ovo govorim iz teorije i prakse. Teorija je utvrdjena nekim zakonima i ogledima, a zakoni se teško menjaju (primer: Njutnov zakon, jabuka uvek padne na zemlju). Godinama već radimo rasturanje uree pred setvu,( oko 10 dana pred setvu ). Prosle godine je bila poprilična suša u mom kraju , kukuruz je izdržao, posle mesec dana suše je tek bio počeo malo da uvrće listove, prinosi su bili dobri. Prosek je bio 9 t/ha . Treba napomenuti da ne igra samo azot ulogu u suši, ishrana mora biti balansirana da bi biljka trošila što manje vode. Pretprošle godine je primenjeno na jednoj parceli 100 kg po jutru uree u špartanju (Florencija sejana na 18,5 u redovnoj setvi) , vegetacija se produžila podosta i vlaga je bila dosta veća nego na drugim parcelama. Inače ta parcela jeste najlošija a poteglo je 10,5 t/ ha , i verujem da je to zbog sklopa koji je bio izvanredan. Klipovi nisu bili veliki....ali curi!
Kliknite za proširenje...


Ovde nešto ne štima!
 
10.5t mu je sa inače najlošije parcele (vjerovatno po kvalitetu zemlje) al te godine nije bila najlošija.
(Dragane , za tebe neće ništa koštati ovaj put odbrana :osmeh:
 
Prošle proizvodne godine je bio prosek 9 t/ha 2010/2011, a pretprosle 2009/2010 kad je bilo dosta padavina (što nije karakteristično za naše podneblje) na najlošijoj parceli po kvalitetu je bilo 10,5 tona po hektaru , i tu smo dali 100 kg/kj uree u špartanju , i ta urea mu je produžila vegetaciju i povećala vlagu. Florencija je Fao 470, a tad je imala vlagu kao i FAO 600 , te godine smo na F02 imali prinos od 7 t po jutru suvog zrna ili 12200 kg po hektaru.
 
Ove godine nameravam ici u kukuruzu sa 200 kg San-a s tim da sam jesenas ispod brazde koristio 150 kg Npk 3 x 16 Ruski.
Prosle godine je bilo roda do 6500 kg po kj sa 150 kg Npk i 100 kg An-a nakon nicanja kad je kukuruz bio u fazi od 4-5 listova.

Dragane dali ce biti dovoljno djubriva za ovu god. za nesto bolji rod? Seme Dkc 5783 na 19 i 21 cm.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh