Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

ja sam radio analize na mojim zemljama i dobio sam uputstvo za djubrenje tih parcela od Podrinja-zavoda za zemljište Šabac
po mogućstvu u jesen zaorati 8x16x24,a u proleće prrdsetveno 3x15 i Kan stim što su naglasili obaveezno Kan a ne An jer su zemlje kod nas u Mačvi malo više kisele
 
@lanmi

Jedini problem kod tako kasnog davanja uree kukuruzu je što onda jako dugo ne otpušta vlagu, ali zato može da izdrži i najžešću sušu.
 
Neznam,razmisljao sam da probam.Dosad sam bacao prilikom prvog spartanja kada je kukuruz 4-5 listova i nije bilo greske,prosle mi je godine bio prosecan prinos 6200 kg po kj vlaga 15,5 .Nekako mi logicki bolje kada je djbrivo uz stabljiku nego po celoj njivi.
 
Nidje veze s logikom... 1. pa ne usvaja stablo hranu nego koren , koji prožima i ono zemljište gde se stablo ne nalazi.
2. Prevelika količina azota pored stabla može da uzrokuje slabo razvijanje korena , a kad je koren mali onda nikako ne može lakše da podnese sušu
3. velika količina azota na toj blizini može da prouzrokuje odumiranje korenskih dlačica od prevelike koncentracije
ras
 
I koliko onda setvom baciti u redove a da ne bude previse i na koje rastojanje od reda ?
 
Nidje veze s logikom... 1. pa ne usvaja stablo hranu nego koren , koji prožima i ono zemljište gde se stablo ne nalazi.
2. Prevelika količina azota pored stabla može da uzrokuje slabo razvijanje korena , a kad je koren mali onda nikako ne može lakše da podnese sušu
3. velika količina azota na toj blizini može da prouzrokuje odumiranje korenskih dlačica od prevelike koncentracije ras


Dragan 18
Znaci najbolje po tebi je da se kan,san ili an baci pod spremac za kukuruz nego u spartanju?
 
ajde sad neka neko stručan ( a prvenstveno mislim na člana Garišu ) objasni kako je bolje baciti ureu
1.predsetveno po celoj površini ?
2.prilikom sejanja ali ispoštovati 5+5 ?
3.da li prilikom špartanja i koliko listova da ima kukuruz ?
 
Meni licno su najbolji rezultati,kad nekoliko dana pre setve bacim vestak pred zadnje spremiranje zemljista.
 
Tako i ja bacim pred spremanje i gotovo(200kg/kj urea),ove godine cu probati na jednu njivu da bacim ranije,bar tako preporucuju iz DKC.
 
Poslednja izmena:
ajde sad neka neko stručan ( a prvenstveno mislim na člana Garišu ) objasni kako je bolje baciti ureu
1.predsetveno po celoj površini ?
2.prilikom sejanja ali ispoštovati 5+5 ?
3.da li prilikom špartanja i koliko listova da ima kukuruz ?
Ureu u klasičnoj obradi po celoj površini , u strip till obradi u traku sa setvom 5+5 , kod špartanja ništa ,Folirajno ureom ili UAN-om. (djubrenje sa azotom)
NPK pre oranja po celoj površini, u strip till obradi u jesen sa depozitorom, u malč obradi na razrivač iza radnih organa sprovesti creva od depozitora i ulagati na dubinu rada, u NO-till obradi sa setvom u tečnom ili granulisanom (prednost tečna)

Kombinacije : 1.70% zaorati ,30% sa setvom , Azot po celoj površini pre setve.
2.100 % NPK zaorati, azot predsetveno.
3. 100% NPK sa setvom , azot predsetveno po celoj površini.
(za kukuruz) ...mozak mi radi sa pola gasa ne znam dal sam nešto izostavio.
 
Reko bi laički da korjen kukuruza ne ide u smjeru djubriva ili vlage , nego tamo gdje mu je mekše.Ako ima tvrdi sloj ispod , onda će sastaviti prostor izmedju redova , a ako je pravilno duboko obradjeno na bilo koji način onda će hvatati desetak cm u širinu ali će ići duboko.
 
Ako mu se hrana nalazi na jednom mestu ( u ovom slucaju gore) ...zasto bi se razvijao u dubinu ?
Ako nema vlage, koren ce se razvijati da trazi vlagu .
Ako je hrana gore , a vlaga dole ....odakle ce onda uzimati hranu, kada se zna da biljka uzima hranu iz vodenog rastvora?
Ako je hrana gore a u pocetnom periodu je vlazno , koren ostaje gore, ako zasuši koren ostaje u suvoj zemlji gde postoji velika verovatnoca da ne donese plod , koren ostaje kraci i zadebljao manje razgranat.
 
Niko vam tačno ne može reći koliko i kog đubriva da bacate/primenjujete u kukuruze, bez analize zemljišta, mada i ona nije 100% tačna ako se uzorak izvadi pogrešno... Kod primene đubriva treba imati u vidu koliko im treba vremana da se "razlože" do oblika koji je pristupačan biljci, i mora se imati u vidu koji je bio predusev i koliko je mineralizujuća sposobnost zemljišta...

Lično nisam za bilo kakvu primenu azotnih đubriva u redove (ni setvom ni špartanjem), jer smatram da se kvari plodnost zemljišta u oraničnom sloju (dobijaji se takozvane trake plodnosti) osim u nekom od redukovanih sistema obrade...

Ja poslednjih 4 godine nisam koristio NPK đubriva, tako da sa prinosom nemogu da se pohvalim, ali od ove godine je to druga priča... Zaorao sam 100 kg/kj NPK 3x15 i predsetveno će "dobiti" još 125 kg uree po kj, pa šta mu bog da...

I da primena NPK đubriva predsetveno u proleće, po meni je neopravdana, zato što se fosfor i kalijum slabo kreću kroz zemljište, a taj azot iz NPK je zanemarljiv jer se baca u drugom obliku (Uree-a, KAN, AN, SAN...).
 
interesuje me ureom kad se ide Folijarno sa herbicidima ili nekim drugim prohodom, dal se rkne direkt u prskalicu i koliko joj treba da se rastopi uz tanku?
 
Nazad
Vrh