Mislim da sam napomenuo da nemamo istraživanja o uticaju đubriva na klijavost, unošenje prilikom setve, na različitim tipovima zemljišta. Osnovno je ono što je <strong>branko</strong> napisao 5+5. Nije sve jedno koje depozitore imate na sejalici i do koje dubine, a da ne remete kvalitet setve i red gde je seme, prodiru u zemljište. Možete kod "slabijih" ne odgovarajućih depozitora da koristite đubriva YARA ili EuroFertil jer se premeštaju po dubini. Planiram da ovo proverim u ogledima i to na kukuruzu. Metod ću tražiti od profesora sa PennState Univerziteta sa kojima sarađujem već 7 godina i od M. Petersen-a (Orthman Manufacturing) koji je soil sciantist, neko ko proučava zemljište ali ne pedolog. Mike i Greg su 2005 u julu ušli u poluprofile i kopali sa strane proučavajući tipove zemljišta pogodne za konzervacijsku obradu. Kod mene u Pančevu i okolini imali smo 5 tipova, po teksturi, koji su pokrili Vojvodinu bez slatina. Na tri ide konzervacijska obrada. <br>Nisam skrenuo sa teme ali je bitno da kod startnog đubrenja dobro utvrdimo koliko i kako dobijamo najbolji efekat. Zapamtite, ja sam odredio granicu i probaću da proverim, <u>svaka analiza gde je P(fosfor) niži od 18 mg/100 gr nema unošenja đubriva u setvi ali može u obradi u trake tj. strip till-om (za sada nemoguća šira primena na žalost).</u><br>Đubriva proveravamo ako sve bude OK.<br>I još nešto, to ću napomenuti kada se sretnemo na nekom druženju makar 100-ti put, <em>kada rasturimo po površini 350 kg đubriva, oranjem ga mešamo u preko 3 miliona kg sloja 0-30 cm na površini od 1 ha. Razmisli.</em><br>Pozdrav,<br>Gariša.