Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

Diklofen:
Meni je covek iz eurofertila savetovao da bacim ureu pre spartanja,da je dovoljno njegov NP pred setveno oko 100kg po jutru, i oko 100kg uree,pod kukuruz za neke ranije hibride Fao400 ili 300,a za kasnije treba malo vise uree :cao:
 
Pa to je slično mom načinu.Ja ću ureju i NP pre same setve,a kasnije ću ciklonom spustiti u redove AN ili KAN i onda ošpartati da to unesem u zemlju.
Probaću što kaže tarana da ostavim jedan prohod na sredini njive bez NP pa ćemo konačno rešiti nedoumice.
Da dodam da sam pre par minuta naručio i Eurofertil NPK 5/18/12+SO3.Probaću i to pa videti ima li pozitivne razlike.
 
Posto sam nov ovde pozdraviobih sve članove foruma i pitao kakva su vam iskustva sa Azohemovim NPK đubrivom. Ja sam nalazio preko 30% mlevenog kamena koji se u vodi posle nekoliko meseci nije rastopio, dobar je za fasade. Dalije jos neko imao ovaj problem.
 
Pozdrav svima juce sam poceo bacat rusku ureu za kukuruz 150kg po lancu,islo je super danas nastavljamo i posle ide spremanje prvi put i jos jednom pred setvom.Vestak je jako kvalitetan.Inace sam ove godine probao SAN na psenicu i prezadovoljan sam sa pancevackom vestakom nije bilo prasine ni 2%,i psenica dobro napreduje :cool: :ppozdrav:
 
Koje djubrivo u kukuruzu?

@Dragan18
zbog cega negde bacas predsetveno ureju a negde AN,koja je razlika i da li je bolje baciti DAP ili MAP pod brazdu?
 
DAP i MAP su jako slicni, tako da je svejedno ako ces sa njim pod oranje. AN je trebao da ide na parcele gde je zaorana kukruzovina u jesen jer su te parcele dobile i MAP-a i uree pod oranje (nije svugde isao AN jer je cale nabavio vise uree nego An-a ).
 
@Dragan18,

A da li si mesao MAP sa UREA-om ili AN-om, pa zajedno bacao, ili si isao posebno, jedno pa drugo?
 
@Dragan18

A što UREU zaoravaš kad imaš MAP? Misliš da će urea bolje razgraditi žetvene ostatke nego MAP, iako tog azota koji se oslobodi iz UREE neće ništa ostati za proleće?
 
marko22 je napisao(la):
@Dragan18,

A da li si mesao MAP sa UREA-om ili AN-om, pa zajedno bacao, ili si isao posebno, jedno pa drugo?
Kliknite za proširenje...

U ovom slucaju sam prosao dva puta jer mi je mali rasipac.... i to prvo MAP po celoj povrsini pa Ureu . PRE SETVE AN.
Rasipao sam ureu jer je bila prevelika kolicina biljnih ostataka. ako mi je prinos bio oko 12 000 kg toliko je bilo i biljnih ostataka.
 
Apsolutno. Taj mali procenat će se možda iskoristiti, ostalo će otći u atnosferu (ispariti) ili otići u dublje slojeve...

Mene su na faksu učili da se to neradi, ni sa ekonomske ni sa praktične strane, a mogu ti reći da sam se uverio u to i iz prakse.... Onda je bolje naći neko mešano đubrivo sa većim procentom azota (recimo NPK 30:20:10) ali to kod nas nemože da se nađe, bar ga ja nisam našao...
 
Off Topic - Bioloska sorpcija,zemljisna filtracija itd. ipak vi nemate Agrohemiju.

Edit:molio bi nekog moderatora da prebaci ovu diskusiju u Djubrenje u kukuruzu jer zurim na autobus. Hvala Unapred!
 
Imao sam i agrohemiju i ishranu biljaka, zato sam i napisao ono... Ali nećemo više da pravimo off....

Samo ću još nešto da kažem a u vezi je pionner hibrida: mi smo 2009 godine imali na tačno 2 kj imali 121 meter JUS kvaliteta zrna, u pitanju je bio B23 sejan na 30 cm i bačeno 150 kg po kj UREE predsetveno...

A cela poenta moje priče ja bila da ureu netreba bacati pred osnovnu obradu, jer po meni nije ekonomski isplativo a i nemaš neke velike koristi od nje...
 
Aj da zaokruzimo pricu, 1.razlicita agrotehnika se prilagodjava razlicitim parcelama i uslovima koji vladaju na njoj sto direktno znaci da se ta agrotehnicka mera ne primenjuje striktno na svakoj parceli i nakon svakog useva.
2. Usled visokog prinosa celokupne biljke (zrno+zetveni ostaci)iznosi se velika kolicina hranjivih materija . U zemljistu nakon zaoravanja velike kolicine organske materije naglo se povecava broj mikroorganizama ,a odnos ugljenika i azota se naglo povecava u korist ugljenika (jer je u stabljici visok udeo ugljenika). Da bi se ta disproporcija smanjila potrebno je uneti malo azota da bi razgradnja mogla da se odvija nesmetano. Zbog cega? zato sto mikroorganizmi koriste sav pristupacan azot iz zemljista za razgradnju sveze organske materije, a posto smo utvrdili da se kolicina mikroorganizama povecava sa zaoravanjem to znaci da kolicine koje oni koriste nisu zanemarljive.
To se osetno primeti ako se posle kukuruzovine poseje ozima kultura tada se javlja "azotna depresija" .
3. Dakle dosli smo do treceg dela.... Da li ce u prolece biti dostupan biljkama taj azot zaoran u jesen? Dinamika Azota i njegovo kretanje u zemljistu je veoma interesantno, prvo i prvo u svim djubrivima se nalazi azot pretezno u karbamidnom obliku , da bi se razlozio potreban je rad mikroorganizama i enzim koji oni luce (ureaza) prelazi u oblik NH4+, ugljenik i vodu . NH4 se privlaci od strane zemljisnih koloida jer je zemljiste negativno naelektrisano , a NH4 pozitivno kad je azot u NH4 obliku on se jako tesko ispira iz zemljista jer se zemljiste ponasa kao filter. U medju vremenu taj azot koriste mikroorganizmi za razgradnju organske materije ,ali taj azot ne nestane nego ostaje u njihovom organizmu i to se naziva BIOLOSKA SORPCIJA , dakle kad mikroorganizmi izumru taj azot se oslobadja, to je trenutni gubitak azota i one se ne vodi kao GUBITAK. Jedan deo tog NH4 (deo koji se ne iskoristi) prelazi u dalje oblike (NO3- nakon oksidacije) koji je podlozan ispiranju. Medjutim, ima i druga strana medalje, nasa zemljista su obicno kvalitetne strukture i povoljne sadrzine organske materije. Stoga je kod nas u zemljistima sa redovnom kolicinom Humusa u tlu i redovnim vodno-vazdusnim osobinama to ispiranje manje izrazeno jer se zemljiste upravo ponasa kao filter, i ne dozvoljva tako lako fizicko oticanje kroz pedosferu.

Nadam se da sam bar malo pojasnio. ako i dalje nekome nije jasno slobodno moze da se obrati. Ako sam nesto izostavio dodacu u medjuvremenu.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh