Konkretno u hemijskoj reakciji sa cijanovodoničnom kiselinom bakar gradi cijanate, stabilna, nerastvorljiva i neisparljiva jedinjenja koja će ostati u kazanu nakon destilacije (đibra). Ako ne bi reagovao onda bi u destilat prešla veća količina cijanovodonične kiseline koja ne samo da je zdravstveno štetna pa je njena količina strogo ograničena zakonom, nego će u povišenim koncentracijama u rakiji graditi veću količinu etil karbamata koji je i kancerogen. Ova povišena koncentracija zajedno sa nekim drugim jedinjenjima istog porijekla i daje onaj gorki ukus i miris ka košpicu ili gorki badem. Nije prednost bakra jedino u tom, on isto tako reaguje sa sumpornim jedinjenjima i masnim kiselinama iz kljuka, sa njima gradi nerastvorljive sapune koji se lijepe i vidljivi su na bakarnim površinama kazana, parovodne cijevi i kondenzatora, zbog kojih se i radi čišćenje kazana. U protivnom bi i ova jedinjenja prešla u destilat dodatno gradeći merkaptane, tiole... i sva druga smrdljiva jedinjenja, a ove masne kiseline bi pored neugodnih mirisa koje daju svojim prisustvom u većim koncentracijama (u manjim su poželjni u destilatu) daju još neugodan ukus na ukuhano, užeglo, gorko...Ni tu se sva priča ne završava jer pored smanjenja ovih zdravstveno štetnih i aromatski neugodnih jedinjenja, kada se nađu u povišenim koncentracijama, bakar katalizira reakcije drugih jedinjenja iz kljuka i meke rakije i gradi poželjna aromatska jedinjenja i tako dodatno oplemenjuje rakiju. Ni inox ni bilo koji drugi neutralni materijal (staklo, keramika,..) nema ova svojstva pa se zbog toga vjekovima već jedino bakar smatra pogodnim materijalom za kazane za rakiju. Drugi metali se i ne uzimaju u obzir zbog svoje drugačije reaktivnosti, koja bi u kiselim i vrućim uslovima destilacije napravila haos u aromatskom i zdravstvenom pogledu.
