Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

LJudi dal da prekratim sljivu(secnem joj vrhove) kalemljena je na dzenariku i toliko je narasla da me je strah da se ne odcepi od stabla, mladice su isikale preko1,5m..al su ko prut nigde ni jednog zaperka smo rastu u vis...

Takode sam kalemio viljamovku na divlju krusku, mladar je narastao 10 cm i tako suti i ne mrda vise vec mesec dana...
Cime bi ja to moga prihraniti da je malo potera...?


I sljiva i kruska su samonikle podloge...

pozzz
 
Nemoj da prekraćuješ, bolje veži uz stubić, mada nema tu šta da se odčepi, metar i po nije tako puno, ja imam i višlje trešnje sa prevremenim granama, njišu se na vetru i nije im ništa...

Za tu što slabo napreduje sam napisao post iznad šta da uradiš ako ne poraste dovoljno, a do tada je prehranjuj preko lista sa nečim što ima više azota, možeš na svakih 7 dana sve do pred opadanje lista...i zalivanje.
 
Nigde ovde ne piše da je nosilac rodnosti, već bujnosti što je i moja baba znala kada ga je solila u ruže. Podizanje prinosa ali u čemu, kukuruzu? Naravno da i u voćarstvu stablo sa više velikih grana će poneti više roda, ne znam šta tu ima čudno, ali nije azot "nosilac" rodnosti već grane a za količinu roda ima još puno faktora.

Nego objasni ti nama konačno šta si ti hteo reći, pitao si za štapić sadnicu od dva metra đubreu azotom kako bi od nje dobio pun rod u trećoj godini tako što ćeš je đubriti azotom? I sva ostala usputna pitanja...
 
gogidj je napisao(la):
LJudi dal da prekratim sljivu(secnem joj vrhove) kalemljena je na dzenariku i toliko je narasla da me je strah da se ne odcepi od stabla, mladice su isikale preko1,5m..al su ko prut nigde ni jednog zaperka smo rastu u vis...

Takode sam kalemio viljamovku na divlju krusku, mladar je narastao 10 cm i tako suti i ne mrda vise vec mesec dana...
Cime bi ja to moga prihraniti da je malo potera...?



I sljiva i kruska su samonikle podloge...

pozzz
Kliknite za proširenje...


jel kruska ima vrhove ili je mozda napada nesto (jede vrh)
 
E aj života ti, nemoj više lupati gluposti. Možeš imati i 100 grana kad iste nemaju hrane. Bujnost pre svega zavisi od podloge i sorte. Da nije tako onda ne bi postojale slabo bujne podloge, već bi svi redukovali ishranu, ne bi bilo potrebe za postavljanjem naslona zbog površinskog korena, ne bi bilo problema sa sušom i sl. A to da azot nije nosilac rodnosti slobodno svojoj babi okači o rep.

Rekao sam ti, treba mi jednogodišnja velika sadnica, koju ću doškolovati. Knip se pravi na sličan način, samo su potrebni hormoni za razgranavanje (uslovno rečeno). A ja neću da upotrebljavam hormone, ne trebaju mi!
 
miroljubceful je napisao(la):
jel kruska ima vrhove ili je mozda napada nesto (jede vrh)
Kliknite za proširenje...
Ima vrhove i ne napada je nista, barem da je uocljivo..
Slikat cu je i postavit slicicu..Danas sam kupio i Slavol--Mikrobiolosko-tecno dubrivo stimulator rasta..100ml ide na 10 litara vode i tretmane izvoditi svakih 7-10 dana...Pa cu da vidim sta ce biti...
 
Bujnost pre svega zavisi od podloge i sorte.
Kliknite za proširenje...

Što znači nakalemi bujnu sortu na bujnu podlogu i dobićeš bujnu biljku.
E pa nije baš tako.

Bujne sorta i podloga samo poseduju potencijal da formiraju bujno stablo, a da li će ono zaista biti i formirano zavisi od dosta faktora,a prvenstveno od ishrane.
A u toj ishrani, što se bujnosti tiče, azot zauzima vodeće mesto.

Azot kao neophodan elemenat je i nosliac rodnosti i vegetativnog prirasta. Ali to su i drugi elementi.
Nema ni prirasta ni roda bez bilo kog elemanta, pa tako da nije baš mudro (a i pogrešno je) striktno deliti elemente na one koji daju rod i one koji daju prirsat.
Forumske čarke su ok, ali treba pripaziti da se zarad njih ne sklizne u besmislice.

Čemu (čemu prvenstveno, jer doprinose svi svemu) doprinosi koji element zaključuje se po reakciji biljke na manjak ili višak tog elementa.
Kad je azot upitanju onda je to prvenstveno vegetativna komponenta.
Pri manjku azota biljka usporeno reste, lastari su kržljavi, boja lista je bleda do žuta...pri višku boja je intenzino zelena,lastari su predugi, bujnost je tako izražena da vegetacija teže završava i biljka nespremna ulazi u period mirovanja i mrazeva....

Tako da je azot prvenstveno "odgovoran" za vegetativni prirast.
Da li je "odgovoran" i za generativnu komponentu?
Pa naravno da jeste.
Što direktno što "indirektno"
Indirektno kao sastojak hlorofila, a bez njega nema fotosinteze, nema organske materije - nema ploda.
direktno kao sastojak belančevina, nukleinskoh kiselina, enzima.......a bez svega toga opet nema ploda.

Tačno je da je I azot nosilac plodnosti, ali nije tek tako u svoj litereturi sveta azot označen kao faktor koji presudno utiče na bujnost.
Ima tu nečega i da bi se to pobijalo trebna mnoooogo više od "dajte mi nabudžene sadnice i napraviću čudo"

Nećeš napraviti nisšta, sve to čime se ti sad oduševljavaš je već odavno provereno.
 
Jel moze da se kalemi na t ili cip ova kombinacija, podloga je dunja a da kalemim krusku na nju?
 
Obavezno međupodloga (Pastorčica, Gelertova, Santa Maria, Trevuška, Hardenpontova) ili ujedno dvogubo kalemljenje ali to je malo komplicirano.
 
Poslednja izmena:
ironman je napisao(la):
Što znači nakalemi bujnu sortu na bujnu podlogu i dobićeš bujnu biljku.
E pa nije baš tako.

Bujne sorta i podloga samo poseduju potencijal da formiraju bujno stablo, a da li će ono zaista biti i formirano zavisi od dosta faktora,a prvenstveno od ishrane.
A u toj ishrani, što se bujnosti tiče, azot zauzima vodeće mesto.

Azot kao neophodan elemenat je i nosliac rodnosti i vegetativnog prirasta. Ali to su i drugi elementi.
Nema ni prirasta ni roda bez bilo kog elemanta, pa tako da nije baš mudro (a i pogrešno je) striktno deliti elemente na one koji daju rod i one koji daju prirsat.
Forumske čarke su ok, ali treba pripaziti da se zarad njih ne sklizne u besmislice.

Čemu (čemu prvenstveno, jer doprinose svi svemu) doprinosi koji element zaključuje se po reakciji biljke na manjak ili višak tog elementa.
Kad je azot upitanju onda je to prvenstveno vegetativna komponenta.
Pri manjku azota biljka usporeno reste, lastari su kržljavi, boja lista je bleda do žuta...pri višku boja je intenzino zelena,lastari su predugi, bujnost je tako izražena da vegetacija teže završava i biljka nespremna ulazi u period mirovanja i mrazeva....

Tako da je azot prvenstveno "odgovoran" za vegetativni prirast.
Da li je "odgovoran" i za generativnu komponentu?
Pa naravno da jeste.
Što direktno što "indirektno"
Indirektno kao sastojak hlorofila, a bez njega nema fotosinteze, nema organske materije - nema ploda.
direktno kao sastojak belančevina, nukleinskoh kiselina, enzima.......a bez svega toga opet nema ploda.

Tačno je da je I azot nosilac plodnosti, ali nije tek tako u svoj litereturi sveta azot označen kao faktor koji presudno utiče na bujnost.
Ima tu nečega i da bi se to pobijalo trebna mnoooogo više od "dajte mi nabudžene sadnice i napraviću čudo"

Nećeš napraviti nisšta, sve to čime se ti sad oduševljavaš je već odavno provereno.
Kliknite za proširenje...


Ja i nisam označio azot kao jedini nosilac rodnosti. Negde gore sam to i napomenuo.
Ništa mene ne oduševljava, pokušavam prihvatiti onakvim kakvim jeste. Da je provereno sve, ne bih se složio. Kad saznaš neke nove stvari, pronaćeš se u ovom. Mada, ti si starog kova, i verovatno te nove stvari neće previše oduševiti, kao i dosad što te nisu oduševljavale. Zato budi ti k'o što si i bio, nemoj se previše cimati!
Ovim bih ja stavio tačku na ovu diskusiju, bar što se mene tiče.
Valjalo bi i o drugim stvarima diskutovati.
 
Problem je što ti ništa nisi ni diskutovao, došao si sa novom revolucionarnom idejom i ništa rekao nisi...od nabujale sadnice od azota nećeš ništa novo napraviti, zar misliš da se niko do sada nije setio "hej kad narokam azota ono raste ko blesavo, hajde da narokam pošteno i da imam puno grana i eto roda ranije"?

Barem sam te ja tako shvatio a vidim i ostali...a nisi reč rekao da nam pojasniš...a tražiš sadnice na forumu a radiš u rasadniku koji radi to što ti tražiš, nema smisla...
 
Kad saznaš neke nove stvari, pronaćeš se u ovom.
Kliknite za proširenje...
Pa hajd, reci mi ih pa da se pronađem.

O čemu novom si ti pričao? O uticaju azota u ishrani voćnih sadnica.
Pa ne misliš valjda da je to novo?

Ako si otkrio do sada nepoznet uticaj onda je to stvarno revolucionarno i tome je zaista mesto u naučnim časopisima.
Misliš li da imaš šanse da ti se rad tamo objavi?

Ili, pitanje koje je primerenije, misliš li da se golim okom ne vidi da ovo što ti pišeš nema veze sa otkrićima, sa naukom, sa novitetima u nauci, a bogami nema veze ni sa zdravim razumom, da ne kažem mozgom
Ima veze sa sujetama i intencijama da se ovde pretstavljamo kao neki superstručnajci.

Lako je o onome ko govori, lako je njega proglasiti retrogradnim, staromodnim, konzervativnim, a sebe naprednim, inovativnim ,revolucuionarnim.
Teško je braniti iznetu tezu.

Ali hajd, ako misliš da možeš da odbraniš ovo što si napisao pokušaj.

Dakle pitanje gjasi:
Kako obilno đubrenje azotnim đubrivima voćnih sadnica iskoristiti za ranije stupanje u rod i ranije dostizanje pune rodnosti?

To je tema, a ne ja ili ti.

Lepo bi bilo da o temi raspravljamo, a ako opet kreneš ad hominem, pokušaću i na tom polju da uzvratim
 
Setio se, al nije odradio ono sto se radi kasnije, da ta sadnica ne bi ostala samo goli prut. A to vec ne zelim javno iznositi. Ima u rasadniku tih sadnica, naravno, za jesenju sadnju ce biti spremne. Al meni ne trebaju te, meni trebaju prut sadnice, za doskolovavanje(3x ponavljam, al ti si ocigledno malo tup). Ostaje u svakom slucaju da je ishrana azotom presudna.
A to, sta je za naucni rad, sta nije, iromane, ne brini. Bolje gledaj svoja posla, ostani to sto jesi.
I na kraju krajeva, ja sam miroljuba pitao je l ima sadnica koje su mi potrebne, nikakvu ja sugestiju nikom nisam davao, i prestani glumiti nekog supervizora. Radi kako mislis da je najbolje, al nemoj druge prozivati na osnovu prve misli koja ti je sinula.
To sto ja hocu da sam proizvedem to i nije novina, al za vas dvojicu verovatno jeste, tako da, ponavljam, gledate svoja posla. A kad uspem, možda i podelim rezultate sa vama, koji ce, siguran sam biti dobri.
 
I naravno nećeš se više ni javiti na temu kao ni na ostale revolucionarne koje si pominjao po forumu. Ako ti nešto treba od nekog lično, možeš mu ubuduće poslati i privatnu poruku, kad već ne želiš da diskutuješ na temama.
 
Bolje gledaj svoja posla,
Kliknite za proširenje...
A što ti ne gledaš svoja posla ?

Ili ćeš ti ćeš svoja posla da gledaš tako što ćeš da ih ispisuješ na javnom mestu. Na mestu gde svi čitaju i gde je običaj da se komentarišu. Drugima savetuješ da to ne rade.
Što? Jeste li ti ili tvoja posla neki izuztetak?

Slušaj mali, ti pojma nemaš, pokušavaš nekim senzacionalizmom da skreneš pažnju na sebe, ali, eto, ne prolazi to uvek.
Taj senzacionalistički pristup se lako može uočiti u skoro svakom komentaru, a u ovom poslednjem je pokazatelj toga je glupava izjava A to vec ne zelim javno iznositi.
Zna čovek tajne jebote!Pokušava dečko nevesti nekoga da pomisli kako on zna neke tajne.

Nemaš pojma, nikakve tajne ti ne znaš.
Tražiš nešto (sadnice bez prevremenih grana preko dva metara) čega ima na milione, i što se može nabaviti po nižoj ceni od dobre sadnice, i tu budalaštinu pokušavaš predstaviti kao ekskuzivu.

Dakle, momak, izašao si na megdan, tražio si ga, ili ga deli ili se povuci popišan.
Daj te ekskuzivnosti o kojima si pričao, daj te velike tajne, daj odgovori makar na korektno postavljeno pitanje iz prošlog komentara?

Znam unapred da od toga nema ništa jer ti veze sa životom nemaš.
Egzibicionizam nije nauka o voćarstvu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh