Da je meni 50 jutara, ja bi odj... firmu bez i malo razmišljanja. Tačno bih znao šta da radim sa tim, ali ipak moje je poreklo paorsko. Rastao sam uz stoku i išao da kopam kukuruz još kao dete. Inače, tasta volim kao svog tatu, samo što moj tast nema 50 jutari zemlje nego nekih desetak.
Kad sam se već pojavio na ovoj temi, evo moje priče.
Dakle, još kao dete sam sadio luk sa ocem u bašti, čučao sa njim dok je muzao kozu, češao kravu češagijom da bude lepa, okopavao kukuruz i suncokret sa nadničarima, ručno kosio i sakupljao seno, vozio motokultivator...
Prvi posao u poljoprivredi koji sam obavljao potpuno samostalno već kao jedanaestogodišnjak je bilo čuvanje gusaka. Posle je došla srednja škola, pa nekoliko pokušaja pohađanja visokoškolske ustanove što me je odviklo od seljačkog načina života. Godinu dana provedenih u Beogradu je bilo dovoljno da počnem da maštam o urbanom načinu života makar i nakon povratka u pasivne krajeve, u rodnu Kikindu. Prvi poslovi su bili slabo plaćeni i preko studentske zadruge, kasnije nešto bolje plaćeni na ugovor o delu, pa na određeno vreme. Imalo se dovoljno za moje potrebe koliko jednom momku treba, a i roditelji su znali da dotiraju.
2004. godine stupam u brak i iste te godine se rađa prvi sin. Ubrzo uviđam da je jedna plata(makar i sa 150% norme) nedovoljna za izdržavanje porodice. U isto vreme primećujem da tata uvek ima kinte i ako mu je firma propala, za penziju još nije imao uslova, a i sa biroa ne dobija ništa jer poseduje >0,5 ha poljoprivrednog zemljišta. Odakle mu? - Legle pare za žito, legle za suncokret, svijnče, prasići, bik...
Tu ja odlučim da se vratim korenima. Kupujem kozu da bih nadomestio povećanu potrošnju mleka i mlečnih proizvoda, tast mi poklanja još jednu, zatim kupujem još jednu vrhunsku, prošla jedna sezona, ostavio sam nešto ženske jaradi i eto malog stada. Što se zemlje i mehanizacije tiče zatičem sledeće stanje - četiri jutra zemlje i motokultivator sa prikolicom i paračem. 2005. godine odlučujem da uložim svu ušteđevinu(+ od svadbenih poklona) u poljoprivredu. Konsultujem se sa ocem da li da kupim njivu ili traktor. Očev savet je bio: "Šta će ti zemlja ako treba i dalje za sve da platiš da ti rade uslužno" i kupujem tada traktor Vladimirec, prikolicu "Kikinđanku" i jednobrazdni plug OLT. Počinjem uslužno da prevozim koješta. Skinuo se prvi rod. Polako se kupovalo malo po malo kojekakve starudije - kosačica, pa plug za ugor, rasipač veštaka, prskalica... sve polovno i mahom neispravno. Počinjem već da radim uslužno prskanje i košenje i već uzimam preko oglasa i zemlju u arendu. Skinuo se još jedan rod i stiže ponuda koja se ne odbija. Javlja mi se čovek iz Novog Sada(sveži naslednik) i nudi mi kao prvom komšiji dva i po jutra zemlje na prodaju hitno i povoljno. Taman sam imao para i sva sreća što nisam pre toga kupio nešto makar šta ko zna gde. To je bio poslednji trzaj kada se zemlja nudila po oglasima i na razne načine. Posle toga tada kupujem, tj. gutam kao štuka samo po pola jutra makar gde, sve kratiši, špicevi, nuzput i koješta što drugi razmisle pre nego što kupuju. Tada negde otprilike se ukida subvencija za male poljoprivrednike i nije lako, ali skidaju se usev za usevom, konsultuje se iskustvo starijih ali i znajne stručnjaka lokalne savetodavne službe, pa se prinosima kompenzuje odsustvo pomoći države. Kupuje se bolji jednobrazdni plug, drljača, setvospremač, pa žitna sejačica, špartač... i sve to polovno, i još uvek ponešto i neispravno. Uslužne radnje koje radim već počinju finansijski da pokrivaju usluge koje rade meni treća lica.
Do današnjeg dana sam više nego udvostručio posed, a radi se i nešto arende(održivih 30% u odnosu na posed).
Ove godine po prvi put kupujem nešto ganc-novo. Kupio sam prvo u junu razbacivač slame, pa u avgustu i glatki valjak. Usluge stvaraju suficit...
da dobro razmislis i da,ukoliko krenes u taj posao,nemoj bas na 50 jutara da bude proba i gledaj da sto vise budes uz tasta dok on radi.
