Meni će Utorak, 24. Jun ove godine, ostati u kalendaru zapisan crnim slovima, jer mi je na taj život potpuno uništen.
Sa seoskog pašnjaka su mi na neverovatan, gotovo filmski, da niko od ljudi u ataru, a kojih je bilo baš dosta, ništa ne vidi i ne čuje, način nestale 2 visokosteone krave i junica koja bi na Vidovdan imala godinu dana. One su mi bile jedini posao i izvor prihoda, a sada sam doveden u situaciju da živim na ivici bede i siromaštva, od ušteđevine koja ne znam do kada će izdržati....
Naime, pošto goveda čuvam svakodnevno, tog dana sam, pošto se spustio pljusak a ja pokisao do gole kože, rešim da oko 13:45 ostavim krave na vezovima i to pored samog pojilišta na sredini pašnjaka, i odem kući da se presvučem i ručam.Navrati komšija popodne i kaže da se oždrebila kobila pa da popijemo po jedno hladno pivo. Nisam se dugo zadržao, dođem kući oko 15:30, pa rekoh da prilegnem malo, tako i uradih, pa ustadoh oko 17:00. Popijem kafu, krenem u štalu da pripremim sve za dolazak krava sa pašnjaka, i krenem po njih oko 17:45 maksimum oko 18:00.
Već na samom izlasku iz sela, primetim da krave nisu na mestima gde sam ih ostavio, pa misleći da mi ih je neko otkačio i pustio, a one otišle u štetu, potrčim da što pre stignem na pašnjak koji je udaljen oko kilometar od sela...
Kada sam stigao do đerma gde sam ih ostavio, vidim da nema ni kanapa ali ni klinova na koji ih obično zakačim, što mi je bilo neobično čudno, jer do sada su pojedinci "šaljivdžije", samo otkačinjali kanape, ali nisu klinove dirali, iz prostog razloga što su napravljeni od rebraste armature dužine 40 cm koji kada se zakicaju u zemlju, vrlo ih je teško izvaditi, mora se baš pomučiti da bi izašli napolje.
Odmah se dam u potragu, kroz susedne kukuruze, otrčim do prve deteline, misleći da tamo pasu, ali od goveda ni traga ni glasa. Vidim da je đavo umešao prste, pa uzmem mobilni da pozovem prijatelje, drugare i rođake iz sela u pomoć da potražimo krave...
Tražili smo ih do mraka, nekih tri sata, ali nismo ništa uradili, ni tragova, nikakvog znaka gde bi krave mogle odlutati.
Shvatio sam da ih je neko ukrao i oko 21:30 pozovem Policijsku Stanicu Irig da pošalju patrolu, jer su krave, očigledno, ukradene i odvedene u nepoznatom pravcu.
Dođe patrola za jedno pola sata, uzme mi generalije, takođe i izjavu o tome šta se dogodilo, i ode savetujući me da ih ujutru opet potražim, jer "tu su one negde"...
Naredno jutro, sa prijateljima, izađem već oko 05:00 na pašnjak sa kerovima pulinima, i pored kiše koja je padala tu noć, naiđemo na trag krava, i na kraju na mesto gde su krave boravile (bile držane) jedno vreme, a malo dalje i mesto gde su utovarene na kamion i odvežene.Sve to na čak 2 do 3 kilometra od pašnjaka.
Odmah pozivam policiju i kažem da sam našao tragove i šta se dogodilo,po mom shvatanju stvari.
Nisu hteli da izađu na lice mesta jer "blato je", a meni rekoše da tek sutradan, posle 48 sati od događaja, dođem lično u policijsku i podnesem prijavu.
Tako i uradih, i evo i posle dve nedelje ništa, zvao sam ih par puta da se informišem ima li pomaka u istrazi, kažu strpite se ,proveravamo ovo i ono, pa to će teško ići itd. Čak sam, samoinicijativno, obišao par "otkupljivača stoke" u mojoj okolini, zagledao im po dvorištima i kamionima, raspitivao se kod njihovih komšija da li su poslednjih par dana ovi prvi dovozili kakva goveda u dvorišta, ali uzalud...
Išao sam i po Vašarima i Stočnim pijacama i gledao, ali ni to nije dalo pozitivnih rezultata.
Sada sedim kod kuće, ili idem povremeno da nadničarim po susednim selima, jer su mi ovi smradovi i ološ oduzeli jedino što sam imao, sav prihod i imanje, i sada neznam kako dalje...
Pišem ovo, da podelim svoju muku i nemoć i sa Vama koji ovo pročitate, ali i da Vas upozorim da Đavo NIKADA ne spava, i da ima uvek neko ko prati šta radite i kako, pa u povoljnom trenutku Vaše smanjene pažnje (ili nepažnje), iskoristi vreme i mesto, i pokrade Vas i unazadi, gurnuvši Vas u položaj da više ne znate ni kako se zovete ni odakle ste, hodate i pričate kao u nekom košmaru...
Nadajući se....
Nečemu....