Pozdrav svima na forumu, vidim da ste se raspisali ali ste poprilično po meni otišli u off. pošto smo već u offu da dodam i ja koju.
Bila u SADu 6 meseci kao student sa namerom da se vratim u SAD po završenom faxu. Bilo mi je super lepo sam živela sama radeći dva posla sa srednjom školom i odličnim poznavanjem engleskog(bila sam turistički vodič i šanker u ozbiljnoj vinariji) a planirala sam da se vratim u SAD kao lekar. A onda sam skontala da radim 10-12 sati dnevno, da bih otprilike toliko radila i kao neki prosečan lekar na nekoj klinici i odlično zarađivala, ali da je dobla fola štoi bi ti sistem uzeo sve što si zaradio. Uredno bi platio poreze, kupio kuću u kraju koji ti sleduje zbog tvog zvanja, kola takođe, naravno na kredit, imala problem da se udam, što zbog nedostatka vremena što zbog toga što bih teško našla nekog ko je pravoslavne veroispovesti i nekog ko ne duva, decu bi mi preuzeo sistem veoma rano, oni bi imali krizu identiteta, što nije nimalo naivno, koliko god nekima od vas to izgledalo smešno. Vratila sam se računajući da radeći i ovde 10-12 sati dnevno mogu pristojno da živim. Ne radim toliko ali za naše uslove živimo zaista pristojno. Moja je poenta da svako ko to želi treba da ode i proba. Ima tu mnogo za i protiv, nisu po meni samo finansije u pitanju, svako za sebe treba da izvaga sa čim može da se pomiri a šta mu smeta toliko da na određenom mestu ne može da živi.
Ono što sam primetila je da nam tamo negde ne smeta da radimo po dva posla i to na crno i neprijavljeni bez osiguranja i da živimo u ćumezima, jedemo škart i pušimo krdžu, a ovde smo gospoda sa radnim vremenom od 7-15h i nikako drugačije. Zatim ne razumem ni ove mlade žene što rade kod kineza, po smrdljivim i ledenim lokalima za 12000 dok im bašte i plastenici neobrađeni, pa samo za porodicu da proizvedu, pa će imati više od toga koliko ih kinez plaća a robuju kinezu koji se iselio iz svoje zemlje jer je tamo socijalna kategorija i došao kod nas da bude gazda. Ili kad sam prošle godine tražila pomoć u kući, da bude u kući skuva ručak, počisti, opegla veš jer sam ja bila u plasteniku i bašti, to tek niko neće da radi, traži 500 din/h. Pa toliko nije ni satnica lekara. Valjda joj je ispod časti da se kaže da je nekome spremačica a nije joj ispod časti da bude prodavačica. Ali zato prva kuka kako se nema uslova za rađanje. Tačno je država nam je u haosu ali da smo lenčuge koje misle da ih sleduje više(ne znam samo na osnovu čega) nego što radimo i to je tačno.
Po meni je glavni problem ove vlasti poremećeni prioriteti da ne bude da je ovde sjajno. Umesto da ovo što daje za strane investitore pretoči u poljoprivredu i preradu hrane, u pomoć pri samozapošljavanju, da reguliše uvoz hrane, kao i monopole pri otkupu i izvozu ona od svojih ljudi pravi robove u stranim kompanijama, a mi joj to dopuštamo i još idemo kao ovce na klanje. Ali i ova vlast je nečiji rob...
Ne treba nam treća plata za majke sa više dece. To je i u mnogo ozbiljnijim zemljama finansijski neizdrživo, a ne u našoj kad većina onih koji rade, rade za minimalac, a oni koji ne rade žive od maminih i tatinih penzija. Treba nam vlast koja ako ne pomaže onda barem ne odmaže, pa ko bude radio imaće.
Mada mislim da su finansije puno puta samo izgovor za nerađanje. Sad većina razmišlja, kako da imam više dece od jednog, jer kako da mu kupim patike od 10-20 hiljada, dobar telefon, svaku eskurziju, letovanje, zimovanje, da mu kupim stan, skućim ga za ceo život da se ne muči. Suprug i ja smo iz radničkih porodica gde su očevi nekih 90tih proglašeni tehnološkim viškom. Patike sam kupovala sebi i sestri nakon berbe višanja svake godine a ostatak leta sam radila za letovanje, moji su mogli da nam priušte hranu i najosnovniju odeću sve preko toga snađi se sam. Radili smo i suprug i sestra i ja i njegova sestra preko studentskih zadruga čitavo vreme studija i svi smo završili fakultete, suprug mi je doktor tehničkih nauka. Živeli smo u studentskim domovima, jeli u menzi. I nismo bili jedini, bilo je mnogo sličnih nama. Divan period mog života, nikada ga ne bih menjala. To nije bilo tako davno i nije mi jasno šta se tako brzo promenilo da pomisimo da su nam deca svilena i nesposobna i da treba da ih obezbedimo da mogu da uživaju do kraja života. Čovek je po meni stvoren da radi, naravno ako je zdrav.
Bojim se da nas ova demagogija po forumu zaista nigde neće odvesti. Bolje da radimo