Kajsija

Komadara ti si cudo izvini sad sto sam dosadan ali sam bas znatizeljan a gde u Bugarskoj oni imaju institute u Plovdivu i Custendilu ali ne verujem da ti je to bilo usput a i ucinilo mi se jednog momenta na drustvenim mrezama da su neki Bugari kontaktirali nase rasadnicare mozda im je ovde bio jeftiniji sadni materijal i jli ti neko pravio problem na granici
 
Тачно тако. А, родиће кајсија два до три пута ако се не осуши. Шта их се посушило, овако у ова доба крене сушење. Па трчање да пршћем против монилије. Сад нећу ни да пршћем.
Толико воћних врста, а ја се ухватио кајсије.
 
Kajsija nece zemljiste koje je previse vlazno. A i predele sa mnogo magle. Idealno je teren na 300 do 400 m.
Ako su na dzenarici nisko kalemljene jos vise su podlozne susenju.
Ne kazem da se i kod mene ne suse ali mislim da 8 od 600 komada koliko se osusilo prosle godine i nije mnogo.
 
Једна ми се осушила на добром земљишту гдје сам додао доста ситног доломитног пијеска, томасовог брашна. Посађена претпрошлу јесен, ниско калемљена на џанарици. Друга буда јесте на нешто тежем земљишту.
 
Vec sam sam sebi dosadan. Citiracu Keserovica - U Srbiji dzanarika ne treba da se koristi kao neposredna podloga za kalemljenje kajsije jer se unapred mogu ocekivati losi rezultati u proizvodnim zasadima. U svojoj knjizi daje tabelu u kojoj je praceno 50 vrsta kajsija kalemljenih na dzanarici. Samo 7 sorti je do 10. godine imalo susenje ispod 50% od kojih su pritom samo dve ispod 30%. A 10 sorti je imalo 100% susenje a od njih 10 dve su imale 100% susenje do 4. godine. Sta dalje reci.
 
Nakalemi ti neku sljivu direktno na tu dzanariku (odseces,i zraste iz dzanarike jednogodisnji mladar, nakalemi neku domacu sljivu, mada u sustini moze bilo koja sorta sljive), i onda visoko nakalemi kajsiju...Jos bolje je ako pustis tu sljivu 2 godine, i grane da napravi (mada sa pinciranjem i rovasenjem moze i za godinu dana da se dobiju prevremene grane za skelet) onda nakalemi kajsiju negde na 20-30cm od stabla, na tim pocecima skeletnih grana i smanjices osetno susenje...Ne mozes da ga sprecis totalno, ko sto rece Sloba, ali moze da se svede na neku prihvatljivu meru...Ako oces da vadis, onda si kupi sljivu nakalemljenu na dzanarici, i isti postupak ko sto sma opisao...Malo vise posla, ali mislim da se isplati...
Dzanarika vise voli manje glinovita zemljista, pogotovu ako je ravno, pa ako imas neku smonicu, vidi sta drugo moze da se nadje kao podloga (neka domaca sljiva bi bila bolji izbor za smonicu)...Onda nema potrebe raditi ovo kalemljenje sa posrednikom...
 
Калемио сам кајсију на бањалучкој бјелици, раној бјелици, трношљиви прошле, претпрошле и ове године. Калемио сам и на гф 677. Имам и високо на џанарици. У марту сам пробао и на црном трну.
 
Sve te domace su po meni ok (crni trn moze probe radi, ako oces bas slabo bujnu sadnicu, probali smo i to, ali nije za prozivodne zasade po meni), GF677 je cini mi se boja za krecna zamljista ako nisma pomeeso (to ni ti kod tebe, a ni mi u Srbiji nemamo punno), a za dzanariku sam reko gore kako je bolje, mislim da visoko na dzanarici direktno ne pomaze puno... Problem dzanarike ko podloge je taj sto kasnije zavrsava vegetaciju u jesen, pa biljka losije udje spremljena za zimu, a s druge strane pogura sokove u prolece mnogo brzo, i opet smanji optornost n prolecne mrazeve, a posto je i kajsija ranostasna, onda mislim da je to jedan od razloga manje pogodnosti direktnog kalemljenja kajsije na dzanariku...Kad se nakalemi sljiva na nju, mislim da smanji efekat dzanarike i uspori kretanje vegetacije, pogotovu kad je na visoko, sljiva izgleda ima veci efekat sto je duze medjustablo...Ima tu jos razloga, pisali smo o tome, da ih ne ponavljamo, ali mislim da nema potrebe dodatno eksperimentisati i traziti bolja resenja s obzirom da je iskustvo mnogih da je visoko kalemljenja kajsija, s posrednikom od sljive, ili direktno na domacu sljivu ali visoko, puno otpornija na prerano susenje..
 
Морнар, зарзалу ми је увезао увозник из једног бугарског расадника. Зарзала је родна, али ситна, око 40 грама. Прошле године је родила и није имала трулежи плода што ми се свиђа. За монилију цвијета још нисам сигуран јер нема кише у цвјетању. Ако и на монилију цвијета буде отпорна онда задовољава моје потребе.
 
Најбоље ми расту на ГФ677, буда и кармела. Али рано је још да знам хоће ли се сушити превремено. ГФ 677 је одлична подлога, коријен се доста шири, а бујност је доста боља него на виноградарској брескви. За брескве и бадеме је одлична подлога. А, буду сам калемио јер су истраживања показала да је најбоља буда са укрштеног бадема и брескве код Витомира Игића.
 
Što se tiče sušenja kod mene je sušenje oko 20-25% na ns sortama.Vocnjak od 2009.Sve dzanarika-stenley.Na peskovitijem delu vocnjaka je manje,hajde da kazem oko 15%.Zavisi to puno i od rodnosti,koliko je puta dala rod i prerodila.Sledece godine automatski je povecan broj sušenja jer će ona ,,ubiti" i samu sebe da iznese rod.Onda tako iznurenu stresiramo orezivanjem u avgustu,pa je stresiraju mrazevi...Kako da se ne osuši.I sami smo krivi,već sam pisao da mi se posle orezivanja u avgustu posle dobre godine osušilo 69 komada od 500 sto se više nije ponovilo jer izbegavam da je orezujem tada a sve manje i tokom godine..Ja orezao,zahladnelo posle toga,ona odbacila lisnu masu i kada je ponovo otoplilo u novembru ona poterala novi list jer je orezana i puna snage .Naravno,na prolece od tih koje su nanovo olistale nije bilo ništa.Lepo kaže ovde kod mene jedan stari deda Madjar,ne diraj kajsiju,ne reži ništa ili tek malo,.Ja nisam slušao ali sada menjam ploču.
 
pele je napisao(la):
Što se tiče sušenja kod mene je sušenje oko 20-25% na ns sortama.Vocnjak od 2009.Sve dzanarika-stenley.Na peskovitijem delu vocnjaka je manje,hajde da kazem oko 15%.Zavisi to puno i od rodnosti,koliko je puta dala rod i prerodila.Sledece godine automatski je povecan broj sušenja jer će ona ,,ubiti" i samu sebe da iznese rod.Onda tako iznurenu stresiramo orezivanjem u avgustu,pa je stresiraju mrazevi...Kako da se ne osuši.I sami smo krivi,već sam pisao da mi se posle orezivanja u avgustu posle dobre godine osušilo 69 komada od 500 sto se više nije ponovilo jer izbegavam da je orezujem tada a sve manje i tokom godine..Ja orezao,zahladnelo posle toga,ona odbacila lisnu masu i kada je ponovo otoplilo u novembru ona poterala novi list jer je orezana i puna snage .Naravno,na prolece od tih koje su nanovo olistale nije bilo ništa.Lepo kaže ovde kod mene jedan stari deda Madjar,ne diraj kajsiju,ne reži ništa ili tek malo,.Ja nisam slušao ali sada menjam ploču.
Kliknite za proširenje...
Odlicno napisano. Ja sam pre tri godine odbacio rezanje i sveo na minimum, samo malo ciscenje sredine. Meni su visoke po 4-5 metara i nesto sto ne mogu da berem, opadne pa u rakiju Od tada imam drasticno manje susenja stabala. Bolje da se od roda nesto i slomi nego da je stalno stresiram rezanjem. Inace ovo mi je pricao covek koji ima u okolini Zrenjanina mozda najvise zasada kajsija u Srbiji, preko 20 hektara
 
Ja sma hteo da se nasalim za zalivanje (mislio sma imao si neku poplavu od kise pa ti je ovako zemlja vlazna)... Ako toliko zalivas, ja bi prestao na tvom mestu, ovo je po meni preterano, pogotovu sad u prolece kad jos uvek ima vlage u dubini... Zalivanje mladih vocki moze sad da se radi, sa dosta manjom kolicinom (sacekaj da se sloj zmelje od 5 pa moze i do 10cm osusi, pa onda zalivaj umereno), ali starijih vocki po meni nema potrebe pre juna a najverovantije i jula, osim ako imas bas neku veliku susu... Ne preteruj sa zalivanjem, ugusices im koren, krenuce bolesti korena i posusice se, kosticave vocke ne podnose preteranu vlagu...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh