Kajsija

Zapravo zavisi i od kise.

Moglo smo ga baciti u januaru a da do danas nije pala lisa on bi tu i ostao.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Ja azot (An ili KAN) vežem sa cvetanjem, za samo cvetanje i kretanje vegetacije biljka bi trebalo da ima u korenu dovoljno hranljivih materija a za kasniji razvoj biće joj dostupan azot koji je bačen u toku ili posle cvetanja. Ranije pre cvetanja ne bacam, imam bojazan da bi taj azot mogao dodatno da pogura biljku da možda krene i koji dan ranije. Neko moje lično razmišljanje.
 
Kretanje biljke ima veze sa temperaturom najvise, pa onda sorta/podloga ponekad malo uticu, pa tip zemlje, pa nagib i strana sveta i jos neki faktori, ali temperatura tj klima je glavni cinilac... Koliko ima azota je od svih stvari relativno nebitan cinilac, tj ne bi trebalo da utice na kretanje vegetacije koliko ja znam i koliko sam procitao na raznim mestima (nikad ne iskljucujem da mi je nesto promaklo)...
Utice azot na pretanak vegetacije, na bujnost, na velicinu lisca, na otpornost na bolesti i na slicne stvari, ali na kretanje, to prvi put cujem da utice... Jel imas neku referencu odakle ti ta tvrdnja, bas bi voleo da vidim o cemu se radi...
 
Poslednja izmena:
Kao što sam i napisao "neko moje lično razmišljanje", uglavnom ako redovno đubrimo kompleksnim (mešanim) đubrivima u zemlji ima dovoljno azota za samo cvetane i početak vegetacije. Posle cvetana počinje intenzivan porast zelene i drvenaste mase i tu je potrebna veća količina azota, ja sam đubrenje organizovao tako da je prvo bacanje azota u cvetu ili neposredno posle cvetanja.
 
Poslednja izmena:
Na zalost, ne mogu bas da se slozim s tvojim ramisljanjem posto ne vidim da ima osnova ni u nauci ni u praksi pa moram da te ispravim, posto i drugi citaju sve ovo...Ja sma uvek za to da u svemu treba poceti od onoga sto nauka i praksa kazu, pa onda to malo prilagditi svom slucaju (posto svako ima neke specificnosti) ako se ukaze potreba.. Generalno sam da se izbegava da se radi suprotno od onog sto naua i praksa kazu (osim ukoliko ne postoji jasan i jak razlog i ako je slucaj toliko specifican, pa se generalna uputstva nauke i prakse ne mogu primenjivati, ali to je u principu retkost i vecina slucajeva nemaju neke tako ekstremne uslove)..

Evo na primer linka knjige (starija je, ali bilo koja druga moze da se konsultuje, siguran sam da su preprouke manje vise slicne) o djubrenju:

Na strani 129 imas neke preporuke za kasjiju konkretno.. A to je da se KAN unosi u januaru i februaru da bi ga kise i sneg koliko toliko uneli u zemljiste sto blize korenu biljke i da ga tu ima vec kad krene vegetacija i cvetanje... Djubrenje KAN-om u cvetu i kasnije po meni nema nikakve prednosti u odnosu na djubrenje u januaru i februaru i taj KAN ce stici u koren za mesec dva najranije pa nema nikakve velike koristi za samo cvetanje i pocetak obrazovanja plodova i porast letorasta ako se unese posle cvetanja...Doci ce tek negde krajem maja i u junu do korena (u zavisnoti od padavina, mozda i pre, a mozda i posle) osim ako nemamo neku peskusu od zemlje koja nema gline da veze hranjljive materije (a vecina nasih zemljista su generalno teze ilovace i glinuse tj smonice, redje ima lakih)...
Drugo djubrenje KAN-om je posle berbe, to su i malo manje kolicine, da se biljka obezbedi azotom i da napravi rezervu za zimu... Pitanje je koliko je bitno i uspesno ako je suvo vreme, ko sto je kod nas cesto slucaj, ali eto, to je preporuka... Ja ga licno nisam nikad primenjivao u vocu zbog suse, ali ko navodnjava ili u kisnijim godinama, moglo bi da bude korisno...Ako je susa, moze se oprskati lisce sa tecnim rastvorom ureje, to se preporucuje...

Ostala djubriva (kalijum i fosfor) idu u kasnu jesen ili ranu zimu (novembar-decembar, mada mzoe i oktobar ak ose ranije zaorava vocnjak pred zimu), i zaoravaju se da udju sto dublje u zemlju i sto blize korenu, posto su relativno slabo pokretljiva...
E sad, ako razmisljas (ili na neki nacin znas) da azota ima vec dovoljno u zemlji, onda se postavlja pitanje zasto ga unositi uopste ako ga ima toliko puno (azot ima svoje optimalne kolicine, kad se pretera onda se dobije nepotreban bujni porast i smanji se rodnost, biljke su osetljivije na bolesti i na mrazeve, tako da treba izbegavati da se preteruje sa azotom, i dodavati ga onoliko koliko je potrebno... A to se prezicno odredi sa analizom zemljista, i jos preciznije sa analizom lista, a ako je to nedostupno, onda generalni porast mladara i bujnost mogu da kazu jel imamo puno ili malo i onda korigovati djubrenje prema tome... Treba uzeti u obzir pri proceni koliko ima azota da biljke sa slabim rodom jace rastu, i obrnuto, a i u susnijm godinama je i prosecno manji porast naravno...

Sve u svemu, sustina je da je najbolje za svo voce azot dodavati u drugom delu zime (i to u KAN formi koja se brze rastvara, urea ima i nedostatak da se sporo razlaze tj sporije bude dostupna bljkama, pored toga sto je urea kiselo djubrivo i jedino bi ga koristio na nekim alkalnim zemljistima), da bi dosao koliko toliko do korena uz neke prosecne padavine...Ako je malo vise od proseka padavina ko sto je ovo prolece na primer, onda i u martu moze da se djubri na manje do mesec dana od cvetanja, ali u vecini godina januar-februar su verovatno najoptimalniji rokovi za djubrenje azotom ( i kalcijumom iz KAN-a, posto je i on jedan od najbitnijih na kiselim zemljistima, kakva su vecina kod nas)...
 
Како је зима била блага. Јануар је био још добар, имао мразеве до - 8. Фебруар и март су били топли, али ипак југовина није била сваки дан па се буда још држи. А, кајсије су на 340 до 362 метра висине. Ту су ноћи топлије него у долини на 130 метара. Једне године су ране кајсије почеле да цвјетају 28. Фебруара и преживјеле. Сад садим каки, лакше га узгојити од кајсија. Зимски мразеви нису тако јаки, а на прољеће креће да листа кад баш добро угрије, а цвјета у мају. Ова зима је имала само два дана снијег у новембру.
 
Ja sam bacao 6 do 10 šaka, zavisno od krošnje, uglavnom 7 šaka. Ako se setim napisacu koji je..

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
2020030901.jpg

2020030902.jpg

2020030905.jpg

Evo situacija kod mene od juce. Otvoreno je oko 40% cvetova. Sad je malo toga u mojim rukama. Prskanje zbog ovih kisa nema sanse da odradim u narednih 5 dana. Nadam se da necu da zakasnim
 
Ako je 5 dana zakasnices. Gledaj ako uspes da uhvatis 2 3 sata

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Ako je 5 dana zakasnices. Gledaj ako uspes da uhvatis 2 3 sata

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
Za ovo se slazem potpuno, bice kisa jos, prvo prskanje pre kise je mnogo bitno tj najbitnije, ova kasnija za par dana u sred i pri kraju cvetanja su vise korektivna, pogotovu kad pada mnogo kise ko ovih dana... Ja bi preporucio kombinaciju dva sredstva s obrzirom na kolicinu padavina, jedno kontaktno, i jedno sistemicno, kad je vec ovo prvo prskanje u zakasnjenju a vec ima padavina... Sistemik ima i blago kick-back dejstvo (2-4 dana, u zavisnosti od preparata) pa moze da zaustavi ili uspori vec aktiviranu zarazu...
 
Dobar dan.Da li je kasno za plavo ulje ,ako su kajsije i breskve krenule kao na slikama iznad ?
Trešnja i jabuka i dunja i šljiva su još samo malo nabubrele i mislim da nije problem oprskati ih plavim uljem.
Ali da li će preporučena koncentracija 200ml na 10 lit vode naštetiti već nabubrelim roze cvetovima kajsije i breskve..na jednoj kajsiji imam i male zelene listiće.Jedino da prskam u četvrtak kad najavljuju toplo ili najkasnije u subotu.Zadnjih nedelju-dve nisam stigao zbog obaveza i čestih kišnih dana.Unapred hvala na odgovoru.
 
U principu bi mozda i moglo prskanje i sad ako se citaju neke preporuke (samo da se nisu otvorili cvetovi) sa manjom koncentracijom (najnizom preporucenom) ali ja bi na tvom mestu ipak iso sa necim drugim za kajsiju i breskvu... Ja sam dosad uvek koristio plavo ulje samo dok vocke poptuno miruju (ili su onako samo malo nabubreli pupoljci, ali vrlo slabo primetno), na jabuci, breskvi i sljivi smo to korstili, tako da nemam direktno iskustvo sa primenom bakra kad su vocke pred samo cvetanje ko sto su kajsije i breskve trenutno (imam za bakar u vinogradu, ali to je druga prica)...
Znam sigurno da bakar nikako ne treba prskati u cvetu, e sad, koji je to period pre cvetanja u okviru kog ne bi trebalo prskati, ne mogu da ti dam tacan odgovor...
Ako ti neko drugi potvrdi za plavo ulje da moze i sad i da je probao, ti onda radi sa plavim uljem, ali moja je preporuka, da budes na strani sigurnosti, da koristis nesto drugo (nesto za moniliju bi vec moglo posto ce breskve i kajsije da cvetaju uskoro, dok su sljive i tresnje mozda par dana iza)...
Vidi i sa nekim iz poljoprivredne strucne sluzbe sta oni kazu za tvoj slucaj (a mozes i u poljo apoteci, obicno i tamo rade ljudi koji to znaju) pa ako potvrde da moze, radi kako su ti preporucili...
Uzmi u obzir da se ocekuje puno kise u narednom periodu, i da je bakar znatno fitotoksicniji u uslovima duge i povisene vlaznosti, pa obrati paznju i na taj detalj (cak je fitotoksican i na biljke koje su generalno tolerantne u uslovima brzeg susenja i osrednje vlaznosti, ko sto je vinograd na primer)..
 
Imam kajsije u drugoj godini. Trebalo bi dosta da se secka da bi se dobila neka forma. Da li da to uradim sad ili da ostavim ovako pa u avgustu?
 
Imam kajsije u drugoj godini. Trebalo bi dosta da se secka da bi se dobila neka forma. Da li da to uradim sad ili da ostavim ovako pa u avgustu?
Formiraj je sad ,da ti ne podivljaju i ne ojacaju nebitne grane tokom ovog proleca i leta.Tebi sada i nije bitan rod.Posltoga odmah bakar ako nisu cvetale.
 
U vezi prskanja sa bakrom imam istu dilemu kao Plavinci. Još ne cvetaju ali samo što nisu. Mislim da ću danas da poprskam sa Plavim uljem manjom koncentracijom pa šta bude.
 
Nazad
Vrh