Jesenje "plavo" prskanje

U takozvanom cvrstom stanju fungicida bolja je formulacija WG (vodorastvorljive granule),inace savremeniji oblik preparata.U takvim granulama ima mnogo vise cestica aktivne materije,samim tim po svakom delu lisca,grana,ploda... dobijamo bolju pokrivenost preparatom.Uglavnom ovakve formulacije imaju i odlicno prijanjanje za biljku i teze spiranje kisom.Takodje,najcesce ovakve formulacije imaju i manje same aktivne materije,sto je sa ekoloske strane opet povoljnije.Plus i bolje rastvaranje i mesanje sa ostalim formulacijama,nema gusenja dizni,nema prasenja tokom upotrebe...
 
Meni lisce sa svih vocki popadalo.
jel bi sad valjalo krenuti sa bakrom poprskati cijelo drvo i grane koje mogu doseci i nakon toga prebojati vapnom?
 
danas sam pazario bakar , u subotu cu odraditi tretma bez obzira sto nije otpala vecina lista , bojim se loseg vremena i kisa , pa da bude posle problem, a ako vreme dozvoli uradicu jos jedan tretman kasnije.
inace kupio sam funguran OH , ranije sam uvek koristio kuprozin , a ponuda u zrenjaninu je pored ova dva i bakarni oksihlorid... trazio sam nesto WG formulacije , tipa Nordox 75 WG , ali nista od toga ...

kojom dozom da idem ovim funguranom ? da pojacam malo od preporucenih 250gr na 100l vode ? mlad zasad kruske je u pitanju
 
Meni nešto nije jasno....mi sada prskamo sa bakrom a na proleće uljem.

Bakar je protiv raznih plamenjača, šupljikavosti lista i slično, dok sa uljem ubijamo insekte, grinje, gljivična oboljenja....pa me zanima zar ne mislite da je logičnije da sada pobijemo gamad uljem, a na proleće pre listanja dezinfikujemo protiv bolesti lista???

U uputstvima se to jasno vidi, bakarni oksihlorid sada ide samo za neko koštičavo voće, za ostalo ide u drugim fazama tokom vegetacije: http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/proizvodi/uputstvo/uputstvo_bakarni_oksihlorid_50.pdf

Cuprozin za jabuku malinu vinovu lozu, ne sada već u toku vegetacije: http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/proizvodi/uputstvo/uputstvo_bakarni_oksihlorid_50.pdf


Plavo ulje se spominju neke prezimljujuće vaši i lisna oboljenja: http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/proizvodi/uputstvo/uputstvo_plavo_ulje.pdf



I zašto mi onda sada prskamo bakrom? Moj zaključak je ili sada ili na proleće plavo ulje, bakar uopšte nema poentu sada...može sada plavo ulje a na proleće bakar, samo mi to ima smisao.
 
Da li jesenje plavo ili ne..?Svima nam je jasna filozofija fitofarmacijskih kuca za preporuke sa "bezbroj" tretmana,jer trebaju od nas proizvodjaca ziveti.Licno nikada nisam ni u jednoj kulturi koju obradjujem ni prisao broju prskanja koji preporucuju ove kuce,pa opet i ja nesto prihodujem od tog posla.Ali da se vratim ovom prskanju...Gro gljivica i bakterija ima odlicnu aktivnost bas u jesenjim danima,jos i kada im vremenski uslovi podju za rukom onda se mozemo nadati problemima naredne sezone.Sve te stetocine mogu da izazovu zarazu i na vrlo niskim temperaturama,cak i na 2 do 4 stepena celzijusa.A radi se o najopasnijim bolestima voca-bakteriozna plamenjaca,epopleksija kajsije,monilija,tafrina deformans...Pa sad,strucnjaci kazu-ukoliko je topla jesen a usput i vlazna,uslovi su idealni za uvlacenje patogena kroz otvore nastale opadanjem lisca,raznih mehanickih povreda stabla i sl.Onda ne treba cekati opadanje lisca do 70%,jer to vec moze da bude kasno.Vec oprskati odmah cim lisce krene da opada i taj tretman ponoviti bar jos jednom kasnije,recimo posle tih 70%.Kazu da za kosticavo voce,pre svega,vazi da ukoliko je bilo problema sa karakteristicnim oboljenjima za njega u vegetaciji,a propusti se jesenji tretman,onda se vise nista ne moze ispraviti sa prolecnim tretmanima.Amerikanci,primera radi,su dosta povecali doze bakra za jesenje tretmane,a kazu Italijani rade nekoliko jesenjih prskanja u preporucenim dozama.Logicno mi deluje da ovo prskanje ima i te kako veliku ulogu u zastitu voca,pre svega je preventivno,a svi znamo sta je dobra preventiva.Mislim da bi ga trebali svi uvrstiti u kalendar svojih radova kao prvi i osnovni tretman za narednu sezonu.
 
Neke stare navike se teško menjaju.Tako je npr. za trešnju do pre 10ak i manje godina važilo pravilo da se ne orezuje nikako,ni' slučajno,kao da je neka "sveta krava flore".Ja sam inače prihvatio savete o dva jesenja prskanja,jedno blaže i drugo pozno kada dobro opadne list-kupanjac.Itako nije jabuka pa da se prska 20 puta.
 
Купио сам Вектафид Р, тамо нигдје не пише колико посто раствор да направим. Они пишу само за ове савремене насаде, а ја пршћем са обичном ручном прскалицом од 15 литара. У продавници су ми говорили да литра овога иде на 30 литара. Састав бакра је 5,22 грама по литри бакра из бакар олеата, а остало је уље. Треба да пршћем брескве, кајсије, крушке.
 
Vektafid R je kombinacija bakra i mineralnog parafinskog ulja,nesto poput Crvenog ili Plavog ulja.Doza preparata je 2%.Znaci 2 litra na 100 litara vode.Za tvoju prskalicu od 15 l trebao bi ici sa 300 ml preparata.Medjutim,ostavi ovo sredstvo za februar-mart za kada je i namenjeno,a sada opali cisto bakrom nekim.
 
Poslednja izmena od urednika:
Имали су само још бакарни оксихлорид 50 у неким паковањима од 75 грама по цијени 3,8 марака, а литар Vektafidа R сам платио 12,5 марака.
 
Dali je moguće da je bakar potpuno ne štetan za zdravlje i uopšte?:sta:Danas sam gledao na tv čovek uzgaja dunje i kaže protiv neke bolesti dunje prska ih bakrom u sred vegetacije!Kaže super podnose a i inače veli bakar se koristi u organskoj proizvodnji?
 
Za organsku proizvodnju,ako ne gresim,bakar je jedini dozvoljeni fungicid.A sigurno je da se karenca uvek mora ispostovati sto se tice bezbednosti proizvoda,u suprotnom visak ostatka bakra je takodje stetan po zdravlje.A opet,kazani za pecenje rakije su od bakra...
 
Da li ti ovo deluje kao ne štetno? U pitanju je bakar oksihlorid 50 za primer...

НЕГАТИВНО ДЕЛОВАЊЕ ПРЕПАРАТА:

На водене организме: Токсичан за водене организме. Спречити доспевање препарата у воде
(водотоци, језера, бунари, изворишта вода) и канализациону мрежу.
На воде: Приликом третирања треба поштовати водозаштитне зоне и спречити контаминацију
вода (водотока, бунара, језера и изворишта вода) третирајући најмање 20 m удаљено од њих.
КАРЕНЦА: 14 дана за хмељ, кромпир, парадајз, 28 дана за винову лозу а за воће обезбеђена
временом примене препарата.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ОПАСНОСТИ: Штетно ако се прогута. Штетно ако се удише. Веома
токсично по живи свет у води са дуготрајним последицама
ОБАВЕШТЕЊЕ О МЕРАМА ПРЕДОСТРОЖНОСТИ: Ако је потребан медицински савет, са
собом понети амбалажу или етикету производа. Чувати ван домашаја деце. Избегавати удисање
прашине. Опрати руке и лице детаљно након руковања. Избегавати испуштање/ослобађање у
животну средину.

СИМПТОМИ ТРОВАЊА, ПРВА ПОМОЋ И ЛЕЧЕЊЕ:
Једињење делује локално иритативно и каустично, а системски ефекти су последица директног
цитотоксичног деловања. Симптоми тровања су повраћање, бол у устима, дуж једњака и у
желуцу (јер делује иритативно на слузницу), проливи са или без грчева у трбуху и појавом крви у
столици. Убрзан пулс може бити предзнак циркулаторног шока. Оштећење јетре са жутицом и
оштећење бубрега са смањеним или нормалним лучењем мокраће, се јављају после 48 сати и знак
су тешког тровања једињењима бакра. Инхалационо тровање се испољава печењем у очима,
сузењем, кашљем и недостатком ваздуха.
Прва помоћ и лечење: без обзира на спонтано повраћање, отрованом треба урадити испирање
желуца и дати свеже беланце од јајета. У здравственој установи превенирати настанак шока
применом инфузионих раствора и кориговати поремећај воде и електролита. У болничким
установама се дају антидоти (BAL или dinatrijum kalcijum EDTA). У случају интензивније
метхемоглобинемије дати метиленско плаво (1% раствор у количини 1 до 2 mg/kg телесне масе).
У случају акутне бубрежне инсуфицијенције применити хемодијализу, а у случају токсичног
оштећења јетре дају се хепато-протективи и витамини.
У случају тровања за ближа упутство лечењу консултовати Центар за контролу тровања ВМА,
Београд, Црнотравска 17, тел: 011/2662- 381.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh