Slažem se.
Samo tu ima i druga strana medalje. Mali poljoprivrednici nisu ekonomski jaki da samostalno uzimaju veće parcele kakve su opštine uglavnom odredile. Onda oni moraju da se udruže kako bi zajedno uspeli da izlicitiraju tablu, koju onda međusobno podele prema svojim ekonomskim mogućnostima. Npr. parcela je 35-40 ha (takve su kod nas) i manji poljoprivrednik ne može ekonomski da isprati toliku površinu (pogotovo što se zakup plaća unapred), pa upravo da je dobije i po početnoj ceni. Ali sa 10-20 ha bi već mogao da izađe na kraj. Onda se udruže 2-3 takva mala poljoprivrednika i zajedno uzmu parcelu. To je dobro jer tako 2-3 porodice imaju priliku da napreduju, ali sa stanovišta države je to nezakonito.
Kako to rešiti kad opštine ne žele da parcelišu manje parcele? Kako napraviti razliku između ovih "malih udruženih" poljoprivrednika, i onih koji samo licitiraju za velike gazde a parcelu neće ni videti?