Slobo, svako ima neki svoj plan po kome radi. Primer, uzmes kredit i kupis traktor od 160 konja a imas 50 jutara zemlje, to se ne isplati. Pa onda uzimas arendu posto-poto samo da nakupis 200 jutara da ti se taj traktor isplati. A na kraju kad odbijes cenu arende, troskove proizvodnje, shvatis da si 150 jutara radio za ku...vo zdravlje, da si samo kidao masinu i sebe zbog alavosti.
E sad, takva "proizvodnja" ima smisla dok imas odakle da pokrivas taj minus. Medjutim, traktor ti je posle 5 godina za rashod, onu minimalnu zaradu koju imas si dao za arende i za banku i posle 5 godina, niti imas para, niti imas traktor i ceses se gde te ne svrbi.
Ima i medju poljoprivrednicima ljudi koji imaju hrabrosti pa rizikuju i prodju dobro, preduzimljivi su i svaka im cast. Ima onih koji ulete u nesto pa im se posreci godina i izvuku se. A ima i ne malo onih koji rizikuju, promase pa zatvaraju firmu. Uzmi samo one koji su ove godine imali kukuruze na velikim povrsinama, ti ljudi su zaista u velikom problemu. Oni koji su sejali soju su prosli manje vise ok, kao i svake druge godine, sve je to lutrija. Po meni svako ozbiljnije gazdinstvo MORA da ima obrtni kapital da pregura jednu katastrofalnu sezonu, jer proizvodnja nam je takva da je rizik u njoj ogroman, a osiguravajuce kuce za nas nemaju adekvatne programe tako da...
Kad ljudi shvate da je poljoprivreda grana privrede kao i svaka druga, da vaze ekonomski zakoni, da investicija sama po sebi ne znaci i da je to ispravno, vec da investicija mora imati ekonomsko opravdanje, inace se zove propala investicija, sto je u nasoj zemlji jako poznata stvar, mozda nam bude i bolje. A do tada, ko prezivi pricace!