Izdavanje državne zemlje u zakup

Јес наука, одеш извадиш узорке земље, однесеш на институт, урадиш анализу и кажу ти колко чега бациш и то све лепо платиш..Моји су то радили пре 25 година, када драгане ниси ни знао шта је то анализа земљишта и акда си пишко у гаће...за остало, узмем човека, код кога купујем хемију (заштитар иначе по струцим), провезем га по њивама, човек види стање, препише ми средство које да купим (тј. понуди више, а на мени је да одлучим колко ћу кесу да одрешим) и не кошта ме ништа, јер купујем од њега средства, а ово су његови савети (никада није погрешио). Тако радим ја, а богами и газде из околних села који раде по пар стотина хектара земље. Обострана корист, ја њему лову аз хемију он мени знање...

јесте факултет је ејдан велики плус, али то не значи да ако си школован да ћеш бити домаћин. Домаћин се ставар од малих ногу, не преко ноћи са парчетом папира. Не само у пољопривреди већ и у другим струкама. Само што код нас све је мање тих домаћина, а све више газда, нажалост.....
 
Pobrkali ste loncice, dakle ja pricam o DRZAVNOJ ZEMLJI! Kada bi se ovde uveo red ne bi bili ovako bedna drzava kao sto jesmo . Ne moze svako da se bavi poljoprivredom, ne moze svako da bude doktor i da daje preporuke za lecenje, ne moze svako da bude umetnik, mogu mnogi da stvaraju muziku ,ali kvalitetnu muziku ne stvara svako! Ne znam kako drugacije da nacrtam neke stvari. Bar 10-tak vecih poljoprivrednika kojima to nije struka u mojoj okolini placa jednog agronoma da im vodi proizvodnju, ne znam zasto je to problem. Njive im radjaju vise nego kad bi sami radili ,taj agronom uzme deo zarade koji je proizveo. Sada idem jer ne mozemo pricati ovako preko interneta. Sto se mene tice ja ne moram da radim zemlju, mogu da se bavim sa raznim stvarima u poljoprivredi ne moram da sedim u traktoru, tako da mi je svejedno da li cu sutra zakupiti ili necu drzavnu zemlju. Ja sam svestan da mnogi nemaju izbora, i da su u pitanju licni interesi, ali moglo bi da se napravi svasta nesto ,od edukacije do raznih sertifikata kojima bi se mogao napraviti neki kompromis, a to znaci UCENJE. Ko bude hteo da UCI taj moze da dobije sertifikat, a najbolji sertifikat bi osim testa znanja bio obilazak parcela u licnom vlasnistvu, agrohemijske analize zemljista u vlasnistvu kao i analize u privatnom zakupu duzem od 4 godine. Stim sto uz svako novo registrovanje parcela u registar gazdinstva treba da se donese i analiza zemljista parcele koja se registruje. Eto jedno od mogucih resenja, nemojte da se ljutite, ne pricam nista licno. Stvari se nekako moraju srediti. Slazem se da mora da postoji tradicija bavljenja ovim poslom, ali mora se UCITI !!
 
Dragan18 je napisao(la):
Naravno, niko ti ne brani da radis privatno zemlju, drzava da bi osigurala dobro gazdovanje nad svojom imovinom mora to da uvede, kao sto mora da uvede redovne agrohemijske analize zakupljenih parcela i bodovanje na osnovu opadanja ili povecanja plodnosti parcele nad kojom se gazduje.

Ako nemas zavrsen fakultet onda platis nekoga ko ima zavrsen fakultet da ti vodi proizvodnju ukoliko u posedu imas DRZAVNU ZEMLJU ili zelis da je licitiras. Uopste ne stavljam sebe kao pandan, nego TREBA ZNATI procese u zemljistu. Zasto velike firme onda ne angazuju lokalce koji >dobro rade zemlju> nego angazuju strucnjake ,dakle ljude koji su zavrsili skolu da se bave time.

Opet ponavljam ono sto sam rekao i pre. LJUDI NE ZNAM ZASTO STE TOLIKO PROTIV i postavljam dva pitanja :1. Kako ce izgledati nase zemljiste za 200 godina ??
Pre samo 70 godina smo poceli intenzivno da je obradjujemo, za 70 godina uspeli smo da doguramo sa 6% humusa na 1,5-3 % !! ALOOO o cemu mi pricamo! Sta cemo da ostavimo nasoj deci ?? MI smo zemlju pozajmili od nase dece,unuka...

Drugo pitanje bi bilo: Kada ste bolesni, da li idete kod doktora ili idete kod autolimara da Vam da dijagnozu ???
Kliknite za proširenje...
Ne mogu nikako da se slozim sa tobom. Da li mislis da na velikim imanjima vise brinu o ekologiji ili o visokim prinosima? Sigurno o prinosima ne osvrcuci se na ekologiju. Drugo. Ti uspesni lokalci kako ih ti zoves nemaju vremena i nece da se zamlacuju da rade za drugog. Pametni ljudi. Kada uganem ruku ili nogu odem kog jednog starijeg coveka koji je paor, a zglob namesti da i ne osetis. Da odem kod ortopeda on zna jedino da stavi u gips pa ako za par nedelja ne prodju bolovi lomi pa nanovo u gips. Toliko o doktorima i diplomama. Takvih nabedjenih sa diplomom ima i u poljoprivredi i u drugim oblastima. Necu nikog da uvredim, ali tako stoje stvari.
 
Da u pravu si, samo sto doktor ima diplomu da se sa time bavi, a deda nema ,pa zato deda ne moze da ide da radi u drzavnu bolnicu, dok ovaj sa diplomom moze . Poenta je sledeca : Drzava placa skolovanje strucnog kadra- strucni kadar nadje zaposlenje i unapredjuje proizvodnju. Ili se zaposljava na svom privatnom gazdinstvu ili unapredjuje proizvodnju kod nekoga drugog.

TO BI TAKO TREBALO DA FUNKCIONISE. DAkle da sa fakulteta izadjes kao sposoban strucnjak ,medjutim to danas nije slucaj! Problem je sto se degradira skolstvo,negativna selekcija je i ovde uzela maha! JA samo kazem kako to u normalnoj drzavi treba to da funkcionise , a vi mozete da se durite ljutite i da shvatate licno sve sto pisem. DAkle jedan strucnjak ortoped mora da nauci u skoli da namesti ruku da se ne lomi posle 2 nedelje ,da opravda svoju diplomu i zvanje!
Da je normalna drzava, taj ortoped ne bi dobio diplomu!

Sto se tice EKOLOGIJE ,drzava opet i tu treba da daje novac da se postavljaju ogledi u saradnji sa PSS u celoj drzavi , kada se nakon 10 godina utvrdi povecanje humusa ili nekih drugih karakteristika u zemljistu , ili smanji, posto je zemljiste neobnovljiv resurs drzava treba da DA recept po kom se mora obradjivati zemljiste, da bi se sprecilo njegovo degradiranje. Recept ce dati tako sto ce cena pluga biti 20 000 eura npr. a cena grubera ili nekog orudja za konzervacijsku obradu duplo jeftinija. Naime , ako negde ne postoji mogucnost koriscenja redukovane obrade odrediti oblasti u kojima se ne moze raditi tako nesto i sva gazdinstva koja se nalaze u tim oblastima imaju subvencionisanu nabavku plugova . Eto to je samo jedan od primera.
 
Dragane sve bi to tako trebalo da izgleda da smo mi DRZAVA. Mi smo jedan propalitet koji je od alkohola i droge pobenavio pa ne zna sta radi. A nas makro USA i EU hoce da crknemo.
 
Problem je i u nama samima, vise volimo neuredjenu drzavu , i najvise vole da lupetaju ispred prodavnice ili da uredjuju drzavu na slavama, rodjendanima, krstenjima i slicnim okupljanjima, gde je svako pametan , a kad bi uveo neki zakon da uredis odredjenu oblast taj bi se prvi bunio protiv .
 
Dragan18 je napisao(la):
Nije dobar kontekst , neko je rekao da svakome treba dati 50 hektara + 5 hektara po clanu domacinstva tj. gazdinstva. Ljudi, poenta je samo da ne moze SVAKO da radi. Da se ja pitam, drzavnu zemlju ne bi mogao da radi onaj ko nije zavrsio drzavni poljoprivredni fakultet, ako nema diplomu fakulteta treba da ima angazovanog agronoma, jedan agronom na 100 hektara.
Kliknite za proširenje...
Sta podrazumevas kad kazes da treba da ima angazovanog agronoma?
 
"Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugim"

​
 
Angazovanog agronoma koji ce da radi po principu profesora ili nastavnika u skoli, sa % ispunjenja fonda. U ovom slucaju 100 % fond bi bio oko 100 hektara mada nije nuzno da bude ogranicen sa 100 hektara moze biti i 200 ha ili da makar zavisi od udaljenosti gazdinstava sa kojima saradjuje ili od tipa proizvodnje, nije isto 100 hektara psenice ili 100 hektara povrca . Ako ima vise dispergovanih gazdinstava onda bi mu se smanjivala kolicina koju mora da opsluzi. U zavisnosti od velicine gazdinstava tako bi i placali , recimo 1000 din /ha ili ako se nalazi u ruralnom -brdovitom delu drzave da dobija dodatnu dotaciju od drzave da moze da kupi bolji automobil. Ima mogucnosti da se sve to razradi u detalje. OVo je samo neka moja ideja nije to 100 % razradjeno pa da ceka na usvajanje .
 
Ucestalom setvom secerne repe, nepostovanjem plodoreda, smanjeno djubrenje ili potpuni izostanak djubrenja.
 
Druze kada bih tacno znao bio bih milioner, sve su to pretpostavke sta i kako, problem je sto se ne postavljaju ogledi kod drzavnih institucija , plata ful , radno vreme do 14.00 ,kadar star i nezainteresovan . Moraju se unositi zetveni ostaci nazad u zemljiste ,tj. organska materija, to je prvi preduslov ,drugi preduslov je da se zemljiste minimalno obradjuje da se smanji unosenje kiseonika gde je to moguce ,da se promeni struktura zemljista i da se ozivi mikroflora zemljista, sto nije nimalo jednostavan zadatak. Ova parcela sto sam kosio jecam na njoj ove godine 7,7 tona, radimo je vec 8 godina (koliko belezim fotografijama, ne secam se pre toga da smo je radili) tek se posle 3 godine dovela u red koliko toliko, podigao sam Kalijum i Fosfor na preko 20 mg/100 grama , 2010. ta parcela je dala 10 tona suvog kukuruza i to je bio njen vrh za ceo vek kako se obradjuje ,psenice i jecma nikada nije bilo vise od 4,5 tone/ha ! Svake godine sam zaoraovao zetvene ostatke , oziveo sam mikrofloru izgleda, kada posmatram brzinu razlaganja ostataka u zemljistu sada i pre , sigurno je sada brze! Ima vise mikroorganizama. Zdravo zemljiste puno mikroorganizama je glavni krivac za kvalitetnu biljku i vrh prinos!
 
Nemam lega zato i pitam. Pitam jer znam da firma gde radi prijatelj uvek daje dosta NPk djubriva, zaoravaju zetvene ostatke( on radi vec 21 god zna da nisu palili za to vreme) razbace i stajnjak, imaju agronoma sve ful, humus stoji na 3.5% godinama na nekim parcelama i imaju isti prinos dok na nekim parcelama imaju bolji prinos i humus je malo veci.
 
Na parceli od 4.1ha prosle godine psenica sa 3100kg/kj. Posejano u optimalnom roku, deklarisano seme, djubreno 20% vise nego inace. 2 zastite pogodjen momenat, medjutim jednostavno te biljke nisu dobro izgledale i nisu mogle da iznesu prinos. Ove godine Pionir N01, uz 400kg/ha 3x15 sa mikroelementima i 300kg/ha uree, uzorano na vreme, pripreljeno odlicno. Posejano, sve niklo jednako i opet taj kukuruz ne izgleda obecavajuce. Jednostavno zemlja nije u kondiciji i ne moze da rodi kao ostale njive. Zastitari izlazili na teren i konstatovali da ce trebati 5 godine da je dovedemo u red. Od te njive 100m parcela od 1.1ha prosle godine secerna repa koja je pokrila troskove i ostalo za kiselu, ove godine kukuruz koji se ne boji kukuruza na psenici. Obe parcele radimo od 2013. godine. S tim sto prva nije imala korova, a druga je sirak, divlja kupina, palamida, popanac. Jos jednom cu morati kukuruze gde cu tuci hemijom i preko doza da bi ocistio zemlju. Psenica pa total je nekada problem posto palamida nece da nikne nekad.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh