Izdavanje državne zemlje u zakup
- Začetnik teme mica967
- Datum pokretanja
paorpaor
Član
Naravno da ova gnjida to podrzava kad je on taj stranac. Proslo im je to u Backoj Palanci i u Sivcu, ali nadam se ne zadugo. Pasce i ove stetocine.
paorpaor
Član
Kako nece kad njegovi podanici obradjuju svih 4000 ha. Do duse ostalo mu je bar 2500 ha netaknuto, ali cujem da je nabavio one nove 1050 fendove pa ce direktno da seje sa nekim astonomskim masinama.
paorpaor
Član
Odlicno se razumemo.
paorpaor
Član
Nemam pojma. Mada mislim da je to državna zemlja koja ide na licitaciju, ali izgleda da nije stigla da ode. Očito neko radi na crno. Nije neka velika površina koliko mi se čini.
paorpaor
Član
Nije malo, al naspram 4000 je priznaces zanemarljivo.
Quercus
Član
Subvencije.rs:
Злоупотреба пољопривредног земљишта
Злоупотреба пољопривредног земљишта
Нoви Зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту, чиje сe усвajaњe oчeкуje тoкoм oвe гoдинe, трeбaлo би дa испрaви прoпустe у aктуeлнoм зaкoну, пoпут злoупoтрeбa oкo зaкупa држaвнe зeмљe, рeчeнo je у Mинистaрству пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe. Прeмa тврдњaмa нaших сaгoвoрникa oд пoчeткa примeнe зaкoнa o пoљoприврeднoм зeмљишту дo дaнaс искристaлисaлo сe нeкoликo кључних прoблeмa кojи у прaкси прaтe њeгoву примeну.
“Злoупoтрeбe сe дoгaђajу у кршeњу зaкoнa o пoљoприврeднoм зeмљишту и тo нa нaчин дa сe пojeдинe пaрцeлe кoje нису у фoнду држaвнoг зeмљиштa нe издajу нa лицитaциjу, лицитaциje сe прoглaшaвajу спoрнимa дa би нeкo у тoм пeриoду кoристиo зeмљу пaр гoдинa. У тим случajeвимa у игри су сви”, кaжe Чeдoмир Кeцo, урeдник интeрнeт пoртaлa Aгрoсeрвис.
Сaгoвoрници РTВ Вojвoдинe нaвoдe дa сe мeђу нajчeшћим нaчинимa нeлeгaлнoг зaкупa држaвнe зeмљe истичу – дирeктнe уцeнe и зaстрaшивaњa пoтeнциjaлнe кoнкурeнциje кao и пoдмићивaњe члaнoвa нaдлeжнe oпштинскe кoмисиje пa и сaмoг прeдсeдникa oпштинe. Пoдсeћaмo, пoслaници Скупштинe Србиje 2006. усвojили су Зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту пo кojeм je држaвнa зeмљa прeдaтa лoкaлним сaмoупрaвaмa нa упрaвљaњe. Прeмa истoм зaкoну лoкaлнe сaмoупрaвe дoбилe су прaвo дa држaвну зeмљу издajу путeм jaвнoг нaдмeтaњa пoљoприврeдницимa.
Идejни твoрaц зaкoнa Ивaнa Дулић Maркoвић, нeкaдaшњa министaркa пoљoприврeдe, рeклa je зa РTВ дa ниje мoглa ни дa прeтпoстaви нa кojи нaчин сe свe мoжe злoупoтрeбити зaкoн. Oнa кaжe дa je зaкoн у суштини дoбaр и дa je пoкрeнуo пoљoприврeду Србиje. “Oни кojи су дoшли дo тe зeмљe, oни су стрaхoвитo нaпрeдoвaли и ниje њих мaлo. Увeк сe причa o нeгaтивним примeримa, билo би фeнoмeнaлнo дa нeкo крeнe и пoчнe дa причa o пoзитивним примeримa нaпрeткa у свaкoм сeлу. Oни кojи су сa 10 дoшли нa 30 или 40 хeктaрa или oни кojи су сa двa дoшли нa 10 хeктaрa”, кaжe Ивaнa Дулић Maркoвић.
Прeмa нajaвaмa из Mинистaрствa пoљoприврeдe, нoви зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту трeбaлo би дa будe усвojeн тoкoм oвe гoдинe. Нoвинa je и тo дa ћe држaвa субвeнциoнисaти дoмaћинствa кoja oбрaђуjу мaксимaлнo 20, a нe 100 хeктaрa, кaкo je тo дo сaдa чинилa. Oчeкуje сe дa ћe нaвeдeнa мeрa утицaти нa вeћу прoдуктивнoст зeмљoрaдникa aли и нижу цeну зaкупa држaвнe зeмљe. Кaкo нaм je рeчeнo, oчeкуjу сe мнoгe измeнe и oкo нaчинa зaкупa држaвнe зeмљe.
Злоупотреба пољопривредног земљишта
Злоупотреба пољопривредног земљишта
Нoви Зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту, чиje сe усвajaњe oчeкуje тoкoм oвe гoдинe, трeбaлo би дa испрaви прoпустe у aктуeлнoм зaкoну, пoпут злoупoтрeбa oкo зaкупa држaвнe зeмљe, рeчeнo je у Mинистaрству пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe. Прeмa тврдњaмa нaших сaгoвoрникa oд пoчeткa примeнe зaкoнa o пoљoприврeднoм зeмљишту дo дaнaс искристaлисaлo сe нeкoликo кључних прoблeмa кojи у прaкси прaтe њeгoву примeну.
“Злoупoтрeбe сe дoгaђajу у кршeњу зaкoнa o пoљoприврeднoм зeмљишту и тo нa нaчин дa сe пojeдинe пaрцeлe кoje нису у фoнду држaвнoг зeмљиштa нe издajу нa лицитaциjу, лицитaциje сe прoглaшaвajу спoрнимa дa би нeкo у тoм пeриoду кoристиo зeмљу пaр гoдинa. У тим случajeвимa у игри су сви”, кaжe Чeдoмир Кeцo, урeдник интeрнeт пoртaлa Aгрoсeрвис.
Сaгoвoрници РTВ Вojвoдинe нaвoдe дa сe мeђу нajчeшћим нaчинимa нeлeгaлнoг зaкупa држaвнe зeмљe истичу – дирeктнe уцeнe и зaстрaшивaњa пoтeнциjaлнe кoнкурeнциje кao и пoдмићивaњe члaнoвa нaдлeжнe oпштинскe кoмисиje пa и сaмoг прeдсeдникa oпштинe. Пoдсeћaмo, пoслaници Скупштинe Србиje 2006. усвojили су Зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту пo кojeм je држaвнa зeмљa прeдaтa лoкaлним сaмoупрaвaмa нa упрaвљaњe. Прeмa истoм зaкoну лoкaлнe сaмoупрaвe дoбилe су прaвo дa држaвну зeмљу издajу путeм jaвнoг нaдмeтaњa пoљoприврeдницимa.
Идejни твoрaц зaкoнa Ивaнa Дулић Maркoвић, нeкaдaшњa министaркa пoљoприврeдe, рeклa je зa РTВ дa ниje мoглa ни дa прeтпoстaви нa кojи нaчин сe свe мoжe злoупoтрeбити зaкoн. Oнa кaжe дa je зaкoн у суштини дoбaр и дa je пoкрeнуo пoљoприврeду Србиje. “Oни кojи су дoшли дo тe зeмљe, oни су стрaхoвитo нaпрeдoвaли и ниje њих мaлo. Увeк сe причa o нeгaтивним примeримa, билo би фeнoмeнaлнo дa нeкo крeнe и пoчнe дa причa o пoзитивним примeримa нaпрeткa у свaкoм сeлу. Oни кojи су сa 10 дoшли нa 30 или 40 хeктaрa или oни кojи су сa двa дoшли нa 10 хeктaрa”, кaжe Ивaнa Дулић Maркoвић.
Прeмa нajaвaмa из Mинистaрствa пoљoприврeдe, нoви зaкoн o пoљoприврeднoм зeмљишту трeбaлo би дa будe усвojeн тoкoм oвe гoдинe. Нoвинa je и тo дa ћe држaвa субвeнциoнисaти дoмaћинствa кoja oбрaђуjу мaксимaлнo 20, a нe 100 хeктaрa, кaкo je тo дo сaдa чинилa. Oчeкуje сe дa ћe нaвeдeнa мeрa утицaти нa вeћу прoдуктивнoст зeмљoрaдникa aли и нижу цeну зaкупa држaвнe зeмљe. Кaкo нaм je рeчeнo, oчeкуjу сe мнoгe измeнe и oкo нaчинa зaкупa држaвнe зeмљe.
suboticanin
Član
Da li je pio morao biti izmiren ako se licitira zemljiste?
Kod nas nije za druge gradove neznam!
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
У државне њиве и даље се сеје сумња
Многе њиве, нарочито у Срему, остале су неиздате на минулим јавним надметањима, што поново отвара сумње у регуларност издавања државног пољопривредног земљишта.
Локалне самоуправе дужне да објаве оглас за јавно надметање
Сетва само што није завршена, а ратари нису ни ушли у оранице. Доста хектара или ће остати необрађено, или ће се орати бесправно, или ће по принципу „ко призна, пола му се прашта” за оне који „упадну” у њиве, а онда пријаве да су нелегално у њима, аренда бити јефтинија…
Ниједан од тих сценарија не би био први пут виђен на војвођанским ораницама – било је и досад неузораних и неплаћених и узурпираних њива, и „договора” локалних самоуправа с незаконитим закупцима. Наравно, могуће је да и ови, неиздати хектари, у аренду оду регуларно.
У седам сремских општина тренутно је закупљен 18.501 хектар пољопривредног земљишта у државној својини, док није дато у закуп око 3.500 хектара. Највише пољопривредног земљишта које није дато у закуп налази се на територији општина Шид и Ириг, речено нам је у Управи Министарства пољопривреде и заштите животне средине за пољопривредно земљиште.
Локална самоуправа Шид расписала је јавно надметање и понудила 996 хектара пољопривредног земљишта у закуп, али је закупљено око 400, док се за остатак нико није јавио. Општина Ириг је три пута расписивала јавно надметање – први пут за површину од 993 хектара, затим и у другом кругу за 993 хектара. Поновљен је други круг када је расписано јавно надметање за 360 хектара, а највећи део површина дат је у закуп. Међутим, како нам је речено у Управи за земљиште, у тој локалној самоуправи одређене одлуке стављене су ван снаге, и то је разлог због чега није закупљено све земљиште. Заправо, потенцијални закупци нису на време исплатили целокупан износ закупнине.
На питање шта се дешава с парцелама за које нема заинтересованих – да ли остају необрађене, ко је одговоран за то и да ли њиве морају да буду узоране и засејане, у Управи су нам одговорили да су локалне самоуправе дужне да објаве оглас за јавно надметање, али уколико нема заинтересованих, то земљиште остаје некоришћено. Углавном је, додају, то земљиште које није много атрактивно.
Поменимо, по Закону о пољопривредном земљишту власник, односно корисник, дужан је да њиве редовно обрађује и да примењује све прописане мере. Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не спроведе поступак јавног надметања и не донесе одлуке о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, поступак ће спровести Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине за послове пољопривреде, за њену територију. Почетна цена за закуп у првом кругу не може бити нижа од стопостотне тржишне цене закупа на подручју на којем је то земљиште, односно у другом кругу не може бити нижа од 70 одсто тржишне цене закупа.
Иначе, у припреми је нов закон о пољопривредном земљишту, који је, по најавама надлежних, већ требало да дође пред посланике, али још није ушао у процедуруе. Око државних њива већ дуже се диже прашина, а нарочито је густа када се помену странци као нови власници.
Удружења за пољопривреду из Долова затражило је пре неколико дана да се државно пољопривредно земљиште што пре прода младим пољопривредницима.
С. Глушчевић
Мало Црниће и Инђија прескочили 1.000 евра
Просечна цена закупа пољопривредног земљишта у државној својини прошле године је била око 210 евра по хектару, а највиша просечна цена је остварена на територији општине Темерин – 551 евро по хектару.
Следе Инђија с 543 евра по хектару и Стара Пазова, где је просечна цена закупа била 437 евра. Највиша појединачна цена остварена је на територији општине Мало Црниће – чак 1.098 евра за хектар, а затим у Инђији – 1.090 евра. Укупан приход од закупа пољопривредног земљишта у Србији прошле године износио је седам милијарди динара.
У државне њиве и даље се сеје сумња
Многе њиве, нарочито у Срему, остале су неиздате на минулим јавним надметањима, што поново отвара сумње у регуларност издавања државног пољопривредног земљишта.
Локалне самоуправе дужне да објаве оглас за јавно надметање
Сетва само што није завршена, а ратари нису ни ушли у оранице. Доста хектара или ће остати необрађено, или ће се орати бесправно, или ће по принципу „ко призна, пола му се прашта” за оне који „упадну” у њиве, а онда пријаве да су нелегално у њима, аренда бити јефтинија…
Ниједан од тих сценарија не би био први пут виђен на војвођанским ораницама – било је и досад неузораних и неплаћених и узурпираних њива, и „договора” локалних самоуправа с незаконитим закупцима. Наравно, могуће је да и ови, неиздати хектари, у аренду оду регуларно.
У седам сремских општина тренутно је закупљен 18.501 хектар пољопривредног земљишта у државној својини, док није дато у закуп око 3.500 хектара. Највише пољопривредног земљишта које није дато у закуп налази се на територији општина Шид и Ириг, речено нам је у Управи Министарства пољопривреде и заштите животне средине за пољопривредно земљиште.
Локална самоуправа Шид расписала је јавно надметање и понудила 996 хектара пољопривредног земљишта у закуп, али је закупљено око 400, док се за остатак нико није јавио. Општина Ириг је три пута расписивала јавно надметање – први пут за површину од 993 хектара, затим и у другом кругу за 993 хектара. Поновљен је други круг када је расписано јавно надметање за 360 хектара, а највећи део површина дат је у закуп. Међутим, како нам је речено у Управи за земљиште, у тој локалној самоуправи одређене одлуке стављене су ван снаге, и то је разлог због чега није закупљено све земљиште. Заправо, потенцијални закупци нису на време исплатили целокупан износ закупнине.
На питање шта се дешава с парцелама за које нема заинтересованих – да ли остају необрађене, ко је одговоран за то и да ли њиве морају да буду узоране и засејане, у Управи су нам одговорили да су локалне самоуправе дужне да објаве оглас за јавно надметање, али уколико нема заинтересованих, то земљиште остаје некоришћено. Углавном је, додају, то земљиште које није много атрактивно.
Поменимо, по Закону о пољопривредном земљишту власник, односно корисник, дужан је да њиве редовно обрађује и да примењује све прописане мере. Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не спроведе поступак јавног надметања и не донесе одлуке о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, поступак ће спровести Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине за послове пољопривреде, за њену територију. Почетна цена за закуп у првом кругу не може бити нижа од стопостотне тржишне цене закупа на подручју на којем је то земљиште, односно у другом кругу не може бити нижа од 70 одсто тржишне цене закупа.
Иначе, у припреми је нов закон о пољопривредном земљишту, који је, по најавама надлежних, већ требало да дође пред посланике, али још није ушао у процедуруе. Око државних њива већ дуже се диже прашина, а нарочито је густа када се помену странци као нови власници.
Удружења за пољопривреду из Долова затражило је пре неколико дана да се државно пољопривредно земљиште што пре прода младим пољопривредницима.
С. Глушчевић
Мало Црниће и Инђија прескочили 1.000 евра
Просечна цена закупа пољопривредног земљишта у државној својини прошле године је била око 210 евра по хектару, а највиша просечна цена је остварена на територији општине Темерин – 551 евро по хектару.
Следе Инђија с 543 евра по хектару и Стара Пазова, где је просечна цена закупа била 437 евра. Највиша појединачна цена остварена је на територији општине Мало Црниће – чак 1.098 евра за хектар, а затим у Инђији – 1.090 евра. Укупан приход од закупа пољопривредног земљишта у Србији прошле године износио је седам милијарди динара.
slobapatrola
Član
U katastarskoj opstini crepaja drzavne zemljevise nema ,odnosno sva je podeljena jednom stocaru Almexu.Od nekih 700ha prvo je dato skoro 300 a sada i preostalih 400.Tako da ostace nam da sviramo u prste....Ili da idemo da se zaposlimo kod njih dok im jos budu trebali radnici.Da se radi za parce slanine i malo hleba....Sta smo hteli to smo dobili,HTELI SMO KAPITALIZAM DOBILI SMO GA.
milanche87
Član
I kod nas u Dolovu ista prica... Almex nam pokupio svu zemlju, prvo ti proda masine, a posle ti uzme zemlju...
slobapatrola
Član
koliki je taj procenat?
