Ishrana ovaca - praktična iskustva + Upitnik !!!

CIME HRANITE VASE STADO U ZIMSKOM PERIODU KAD NEMA PASE

  • Ukupno glasača
    136
Posaljite sami sebi pp vezbajuci postavljanje slika tako cete najlakse savladati i otkloniti greske preko Dodaj.rs. Udjes u program odaberes sliku i posaljes sam sebi tako neopterecujes forum greskama eventualnim.
 
Ovo je prava stvar,ovakav nacin ishrane,mislim na par mesta.. Imas vremena,prostora i mogucnosti da lako nahranis veliki broj ovaca... Ja sam isto imao ovu sojinu ljuspicu sirovu,al nisam smeo mnogo da im dajem iako su je jele sladje nego kukuruz, mada sad vidim da sam pogresio..
 
Kod mene uopste nije bilo lomljenog zrna nego cista ljuspa,omot onaj oko zrna, lagano kao papir.. jele su kao lude,al ja uzeo mozda 4 5 dzaka papirna od 50ak kila jel sam mislio da ne smem vise da im dajem i to sam im davao svaki 3 4 dan..
 
Krmni sirak i sudanska trava se koriste u ishrani stoke sveže pokošeni, a veoma retko se suše za seno. Nove sorte su selekcionisane tako da im se skoro potpuno izgubi gorak ukus,čak im je i stabljika sočna i sadrži veliki procenat šećera. Biljke mogu narasti do tri metra visine.
Sirak i sudanska trava su jednogodišnje biljke , mogu dati dva do tri otkosa. Cvast sirka i sudanske trave je metlica. Od domaćih sorti krmnog sirka i sudanske trave poznate su :
•Dve sorte krmnog sirka (silosirak i šećerac) pretežno namenjenih za proizvodnju silomase, zbog manjeg stepena regeneracije.
•Jedna hibridna sorta krmnog sirka (džin-nastala ukrštanjem sirka i sudanske trave) odlikuje se brzim rastom i dobrom regeneracijom. Veoma povoljna za ishranu stoke u zelenom stanju i za proizvodnju silo mase, mada zbog veoma visokog rasta otežan je rad silokombajna.
•Dve sorte sudanske trave (zora i srem) Zora je pogodna za ishranu u zelenom stanju. Srem za ishranu u zelenom stanju i proizvodnju sena zahvaljujući nežnijem habitusu.
Sirak i sudanska trava nisu veliki probirači prema zemljištu. Uspevaju dobro i na lakšim i peskovitim zemljištima, a slabije na jače kiselim i zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda. Može da se gaji i na nešto zaslanjenijim zemljištima. Mećutim,najveće prinose daje na boljim strukturnim ,umereno vlažnim i plodnim zemljištima na kojim se uspešno gaji i kukuruz. To su biljke toplih krajeva i vrlo otporne na sušu te su zahtevi sirka prema toploti veliki. Seme klija tek na +10c.Temparatura od –2 do –3C potpuno uništava sirak.
Krmni sirak i sudanska trava se kao glavni usev seju u proleće, krajem aprila i početkom maja. Obrada zemljišta i površinska priprema za setvu ista je i obavljaju se u isto vreme kao za krmni kukuruz, ali zemljište mora biti sitnije obrađeno. Ćubrenje stajskim đubrivom (30-40 tona po hektaru) isto kao i kod kukuruza, samo što za krmni sirak trba više mineralnih ćubriva za 40-50 %.(N-60kg/ha,Pk-60-80kg/ha) od kukuruza. Pored redovnog prihranjivanja azotnim ćubrivima u porastu, obavezno je dodati ovo ćubrivo i posle prvog i drugog otkosa da biljke ponovo izrastu.



​


---------- Poruka napisana u 17:06 ---------- Prethodna poruka je at 16:38 ----------

Tehnologija proizvodnje stočnih graškova i grahorice, nešto zbog nepoznavanja a nešto zbog nepridržavanja preporuka, nalazi se na niskom nivou. Kao pravilo, grašak i grahorica u pravilnoj plodosmeni uvek daju veće prinose nego u ponovljenoj setvi, kada dolazi do pojave raznih bolesti, štetočina i masovnog razvoja korova. Zato preporučujemo da grašak i grahorica na istu parcelu ne dođu pre 3-4 godine, što nije teško ostvariti s obzirom na površine koje zauzimaju. Dobro uspeva posle bilo koje druge kulture, jedino što nije preporučljivo, a ni ekonomično, da se gaji posle neke druge leguminoze.Stočni grašak kao predusev je odličan za sva strna žita i okopavine, jer ostavlja zemljište sa vrlo povoljnom fizičkom strukturom, a osim toga ostavlja i oko 100 kg/ha azota u čistom obliku.Osnovna obrada i predsetvena priprema izvode se uglavnom kao i kod žita. Stajsko đubrivo se ne unosi direktno, ali vrlo dobro koristi rezerve organskih đubriva unesenih pod predhodnu kulturu. Grašak i grahorica kao i sve leguminoze, odlikuju se sposobnošću fiksiranja molekularnog azota iz vazduha. Zato su o đubrenju ovih kultura azotnim đubrivima mišljenja podeljena. Potrebne su određene količine azota koji biljke koriste u početnom periodu vegetacije, dok još uvek nisu dovoljno razvile korenov sistem i kvržice. Već 1.5-2 nedelje od nicanja, grašak počinje da usvaja azot iz vazduha, tako da svako kasnije unošenje nije poželjno, jer ne daje rezultate. Prisustvo fosfora i kalijuma u zemljištu značajno utiče na prinose. Zavisno od obezbeđenosti zemljišta sa ovim elementima, naša istraživanja ukazuju da su optimalne norme mineralnih đubriva sledeće: 30-40 kg/ha N, 60-80 kg/ha P[SUB]2[/SUB]O[SUB]5 [/SUB]i 80-100 kg/ha K[SUB]2[/SUB]O. Fosforna i kalijumova đubriva treba uneti pod osnovnu obradu u celini. Najpovoljnija je neutralna reakcija zemljišta sa pH = 6.5-7.4 na kiselim zemljištima smanjuje se aktivnost kvržčnih bakterija pa je efekat leguminoza kao azotofiksatora nešto smanjena.Setvu graška i grahorice treba obaviti krajem septembra i prvom polovinom oktobra meseca, a može i nešto kasnije ako se u optimalnom roku ne uspe zasejati.Seje se međurednim razmakom od 12 cm, tj. sitnim sejalicama na dubini 4-5 cm. Ozimi grašak i grahorice treba sejati tako da na jedan hektar ( 1 ha ) imamo 2-2.2 miliona klijavih zrna. Za ispunjenje ovih uslova potrebno je 120-140 kg.semena / ha. Stočni grašak i grahorice imaju veoma nežna, visokopolegljiva stabla. U cilju smanjenja poleganja i lakšeg kombajniranja, praktikuje se setva u smeši sa potpornim usevom. U smislu nosača najpogodniji su ovas, pšenica, ječam i raž.U združenoj setvi, najbolje je da to bude ovas ili pšenica, pa tek ječam i raž, jer se jako izbokore i pritiskuju grašak, pogotovu ako se zaseje više od 15-20% od normalne količine semena za setvu. Zato, ne bi trebalo sejati više od 25-30kg. ovsa, 20-25 kg. pšenice i 15-20 kg. ječma ili raži. Setva se može obaviti u jednom prohodu uz predhodno mešanje semena ili pak odvojeno, u dva prohoda. Moguća je i unakrsna setva.U normalnim uslovima usev stasava za košenje krajem aprila i početkom maja, a dobija se oko 4 vagona zelene mase.Korišćenje ove mase se vrši u vidu zelene – sveže hrane, sena, silaže, a može da se dehidrira u brašno. Vegetativna masa graška i grahorice sadrži 20-24% sirovih proteina.Odmah posle graška ili grahorice površina se obradi i zaseju drugi usevi i to krmni sirak ili sudanska trava ili kukuruz za silažu.
 Dipl.ing stočarstva Miroslav Jaćimović
 
Tebi Rajko da se otvori tema. Rajkovi saveti za ovčare. Šalim se malo. Al nastavi sa ovako korisnim tekstovima.
 
rajko svaka cast! ove godine cu kupiti za ishranu ovaca i mlinski otpad. pa me zanima sta se smatra pod tim i ima li nesto sto ovce ne smiju da jedu (mislim nesto od mlinskog otpada) da ne bih kupio pogresno?
 
Pitanje za iskusne ovčare, da li bi se koncentrat i zrno (kukuruz, žita, prekrupa) mogli potpuno izostaviti iz ishrane i nekako nadomestiti krmivom?
 
Znam za par slučajeva gde se ovce hrane isključivo silažom i repinim rezancem uz dodatak žitne slame.Ali jagnjad imaju svoj odeljak sa detelinom i kukuruzom.Mogu reći da ovce uopšte ne izgledaju loše.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh