Kada stavis u donju rupu onda ide dublje i nema automatske regulacije hidraulika da ga malo podigne kada udari na tvrdo nego mora rucno da se podize.
Ima regulacije, ali je ta automatska regulacija u tom slučaju manje osetljiva, odnosno mora da se javi veći otpor zemljišta da bi se dobio odgovor hidraulika...
@ dach
Pošto si mene pomenuo, evo u par reči da ti objasnim zašto je to tako.
Pogledaj kako stoji plug kad je zakačen za trator, plug je na traktorske poluge okačen preko kolenaste osovine, ispod kolenaste osovine je plužno telo, a iznad kolenaste osovine je kupa koja je preko srednje tačke (toplinga) spojena sa hidraulikom. Dakle, u kolenastoj osovini imamo osu rotacije, oko koje ceo plug može da rotira. Kad spustiš plug u zemlju, zemlja stvara neki otpor koji se suprotstavlja plužnom telu i teži da izbaci plug napolje, odnosno bolje reći da ga zarotira oko kolenaste osovine na gore. Međutim, to se ne dešava jer se iznad kolenaste osovine plug preko srednje tačke oslanja na hidraulik. Sad je već jasnije, da srazmerno sili opterećenja kojom zemlja pruža otpor plužnom telu, postoji neka sila kojom srednja tačka deluje na hidraulik preko mesta svog priključenja (koji se često naziva nosač upornice - to ti je taj deo sa dve rupe gde se spaja topling). Prilikom oranja je ceo taj sistem u ravnoteži, odnosno u zavisnosti od podešenja hidraulika (preko kockice), hidraulik održava neku dubinu u zavisnosti od te sile kojom srednja tačka deluje na hidraulik. Ako se ta sila poveća (naiđeš na zbijenije zemljište ili plug potone dublje), hidraulik reaguje tako što malo podigne plug sve dok se opet ceo sistem ne dovede u ravnotežu. (Slična stvar je i ako plug naiđe na mekše tlo ili se poplići, odnosno bude manji otpor zemlje a samim tim i manja sila kojom topling upire u nosač upornice, onda hidraulik produbi malo rad pluga opet do uravnoteženja sistema.)
E sad, ispod tog noisača upornice postoji jedna opruga i jedna šipka preko koje se prenosi informacija sa toplinga na komandne poluge hidraulika, koje se nalaze unutar traktorskog kućišta. Ako je topling spojen u gornjoj rupi nosača upornice, onda je on takoreći direktno spojen na mesto spajanja nosača upornice sa hidraulikom, odnosno sa tom šipkom, i potrebna je manja sila da bi delovao na hidraulik. Ako je topling spojen u donju rupu, onda je on dalje od mesta spajanja sa hidraulikom, i sila kojom on deluje treba da je mnogo veća da bi izazvao isto pomeranje one šipke u odnosu na slučaj kad je direktno spojen na nju.
(Da karikiram, pokušaj sobna vrata da gurneš tako što ćeš gurnuti kvaku, ili da ih gurneš negde blizu šarki. Gde će ti biti lakše da postigneš određeno pomeranje vrata?
Izvinjavam se na ovoj banalnosti!
)
Nadam se da je sad jasnije kad se koristi koja rupa. Kad je tvrdo i izbijeno tlo, i hidraulik stalno polićuje plug i više nego što želiš, onda je potrebno koristiti donju rupu. Ako tlo nije toliko jako tvrdo, onda koristiš gornju rupu jer je onda precizniji rad hidraulika...