Не тера држава. Терају одређене стране интересне групе преко појединаца у нашој земљи. Да ИМТ и сличне фирме пропадну неко и новац улаже. Више није потребно војно окупирати неку државу, довољно је преко својих "стручњака" из те државе окупирати је економски. Ми свету и европи нисмо потребни као произвођачи већ као потрошачи. Циљ је уништити нечију производњу како би свој производ могли пласирати. Многи мисле да су овакве приче само теорије завере. Нека мисле шта хоће, ја бих им саветовао да само погледају у свој атар, за време жетве док се некад све црвенило од комбајна, сад се зелени, док се у пуном јеку радова углавном црвенило, плавило и зеленило од домаћих трактора, каква је слика сада. И не само то, нека погледају своју кућу, чији тв гледају, чији фрижидер отварају, чије телефоне користе, чија кола возе. Где су домаће банке, нама их. Где су домаће фирме, нема их. На томе је неко вредно радио све ове године. Сећам се када сам са факултетом ишао у обилазак једне фирме, да не помињем име, тада, а било је то пре десетак година били су увозници Клас трактора и још неких прикључних машина других произвођача. Домаћин нам је био један дипломирани инжењер, који је (он прича) за време свог школовања радио дипломски рад у Змај-у. У то време, када је он радио дипломски имао је увид у комплетну документацију новог житног комбајна који је требао да буде један од најсавременијих комбајна у Европи. Никада се није отишло даље од те документације. Зашто? Зато, и даље он прича, што је на овим нашим несретним просторима и целом балкану а вероватно и у одређеним другим деловима света постојала тржишна мафија којој је циљ био да опструише, гуши, па и уништи конкурентску производњу. То се није дешавало само после 2000-те већ још 80-их година. После 2000-те су дошле дуго очекиване инвестиције, радна места, фабрике, ево видимо после 15 година јесу ли, и где смо сад. И даље ми слушамо исту причи и што је још горе верујемо у њих, па нам се сад затварају и фабрике које су и ових 15 година само захваљујући појединцима и радницима колико толико опстајале. И ево занимљиве допуне, пре пар недеља нас посети представник светске банке, и шта је рекао. Ако хоћемо да добијемо КРЕДИТ ( позајмљена одређена количина новца која се у одређеном року мора вратати са каматом) од њих морамо да решимо питање преосалих (око 140 фирми) које су у реструктуирању, морају отићи под стечај. Да ја нисам добро чуо, па да је рекао да ће нам дати паре да те фирме опоравимо, да покренемо производњу, мислим да не.
И онда се сада питамо како то да ИМТ и други, ништа 30 година нису радили, ништа модернизовали, ништа побољшали.
То би метафорички било као када би неко дошао у неку паорску кућу, полупао и покрао му све и отишао, а онда се други питају и коментаришу, баш је овај паор рђав домаћин, 30 година ради а ништа у кући нема. А онда паору дође тај исти што га покрао и уништио и понуди му да све то што му треба има он на продају па може да купи.
Овде се тада ради мало и о достојанству човековом ако га још увек имамо.
Ја се са тим борим тако што, док још има, покушавам до купујем домаће, а свако нека се бори на свој начин.
