peto1 je napisao(la):
@ lakarije
Tvoj deda je proleter paor.
Ada se ja pitam (a ne pitam se) ovi sto rade po firmama i dodatno obraduju zemlju svima otkaz. Ili ili koje vise volis. Odu na bolovanje kad se ore, kad se vrsi zito skida kukuruz i ispada da nerade pola godine i onda jos i godisnji odmor.
Pa sta mislite zasto sam ja poceo da gajim kunice, sigurno sto mi je penzija velika pa imam svega. Ne nego iz nuzde da kako sin kaze meso na stolu. A troje od jedne penzije pa ti racunaj gde ja mogu da se svrstam.
Gospodin Peto 1 ni sam nezna sta hoce! Prica neke kontradiktorne stvari.
Prvo osudjuje one koji dodatno rade,koji se bore da bi preziveli,a kasnije nam otkriva (mozda ni sam nije primetio),da i on licno se bavi sa par dopunskih poslova iako od drzave uredno prima penziju!.
Dakle u pitanju je cista demagogija.
Do sada,u životu sam često sreo ljude koji su hteli da mi "oduzimaju" ovo malo sirotinje,ili da mi "daju otkaz u firmi".Obično su to bili ljubomorni a ujedno i isfrustrirani ljudi koji nisu bili u stanju da sami nešto stvore,da nebudu obična najamna radna snaga.
A usput i nezna neke osnovne,pa i elementarne stvari:
Nezna šta je to proleter,šta je profesionalni seljak,a nezna ni da je jedno od osnovnih ljudskih prava,pravo na rad, što uostalom stoji i ustavu republike Srbije.
Svako od nas ima zakonsko pravo na rad,a ja (kao i dobar broj drugih),nisam kriv što mi je otac ostavio zemlju a ja je obradjujem i čuvam,umesto da je proćerdam.
Ovde ne samo da se radi o onima koji obradjuju 5, 6 Ha nego i mnogo manje(čak i po 2, 3 jutra).
Kako takav seljak da preživi?
Ne samo da ljudi rade za 20.000 din, nego i za mnogo manje.A da negovorimo koliko su danas radna mesta nesigurna,mnogi rade u strahu od danas do sutra.
E zato se ljudi bore i otimaju da nesto stvore.Kad već niko ništa neda,a neki neće da se bave kriminalom i trguju drogom.Ima i takvih postenih ljudi! Verovali ili ne.
Svako bi od nas voleo da ima platu 120.000 dinara i kad dodje kući da obuče kućnu haljinu,papuče i da se zavali u fotelju i spava.
O onim glupostima,o bolovanjima od po pola godine neću ni da pričam,svi znaju da je to jako retko ili da i nepostoji.
Suština je da iako smo mali i sitni proizvodjači(što neznači da nemamo iste prinose kao i krupni i veliki),država treba da misli i o nama, jer svi zajedno smo značajni proizvodjaći hrane.Pogotovo što se sve više priča o manjku i nedostatku hrane.
Ipak, zrno po zrno daju pogaču!