Hobi-poljoprivrednici

[Zoran0230]

Razumem ja šta Kukuleleta muči. On ne iznosi na kantar nego sve protera kroz stoku. On se boji kako će sad njega subvencionisati. Mnogi nisu razumeli tu njihovu ugovorenu proizvodnju. Ako će to da važi i za stočare, kako će da nam mere na primer prinos lucerke? Koće nam meriti taj minimum prinosa kukuruza ako ga nećemo iskipovati na kantar nego utovariti u čardake, panjime nahraniti stoku.

Nemoj pogrešno da me shvatiš da ja sad isto kukam. Ja sam zadovoljan ovim novim što ste postigli na pregovorima kao što sam bio zadovoljam i onim po kilogramu. Meni je ni iz džepa ni u džep. U svakom slučaju neće mi baš 100% površine biti subvencionisano jer sam planirao da izručim na kantar samo pšenicu i suncokret, a imam zasejane i neke kulture koje nisu predviđene za subvencionisanje kao na primer tritikale ili stočna tikva.

Komšo,hvala ti na razumevanju.Ti si jedan od retkih na ovom forumu koji je recimo na neki način zadovoljan ali razume one koji po ovim merama možda ne dobiju kao i svi ostali.
I kad tako izneseš neko svoje mišljenje-onda te optuže da kukaš.
Samo da konstatujem-Baviš se poljoprivredom,ulažeš isto kao i svi (proporcionalno u odnosu na posed),isto gledaš u nebo i na kraju ovi što dobijaju ti se podsmevaju što ti ne dobija i na kraju ti još neko sa 100 i kusur hektara drži predavanja o PIO uslovu ili o ugovorenoj proizvodnji ne shvatajući da platiti 45000 na sumu od 1400000 i na sumu od 140 000 i još manje nije isto. a ovamo svi ističu kako treba da smo svi jednaki.

 

[sunčan_dan]

Što dalje od Beograda i drugih gradova to jeftinije nekretnine. Da bi se živelo samo sa zemlje, pogotovo savremenim načinom života(auto, struja, voda, telefon...) nije dovoljan jedan hektar, pa ma brali dijamante sa drveća. Dakle, treba kupiti veće površine, a za malo love. Moja preporuka je u tom slučaju Jugoistočna Srbija ili Severni Banat, ali samo u slučaju da je odluka o napuštanju urbanog života neopoziva. To su, čini mi se najpustija i najsiromašnija područja gde se kuće i zemlja nude u bescenje, dakle sa manje para se može doći do većeg imanja koliko je dovoljno za preživljavanje. Pouzdano znam(iz novinskih oglasa) da u nekim selima Severnog Banata za nekih par hiljada evra možeš da kupiš i kuću i nešto zemlje, ali to je u glavnom lošija zemlja(peta, šesta klasa). Ima gde je zemlja loša u smislu slatina(bež odatle, pogodno jedino za stočarstvo) ili loša u smislu peskovita(pogodno za voćarstvo i vinogradarstvo, što bi u vašem slučaju vredelo). Ima na prodaju i gotovih podignutih voćnjaka. To danas ovde gotovo da više niko neće da radi. Ostalo je skupo ili nije na prodaju. Same kuće se kreću od 1000 do najviše 5000. Sve su to sela sa pretežno staračkom populacijom. Čak i u samoj Kikindi koja je najveće selo u okolini i centar okruga, u novinskim oglasima se od poljoprivrednog zemljišta jedino voćnjaci i bašte i nude na prodaju.

Jedina mana svega toga je to što svaki stan u nekoj višespratnici ima svog gospodara, a kuća može da ima samo slugu.

Šta su to slatine? I u kojim se krajevima nalaze i kako da znam da je to to, jer ako ne valja vlasnik sigurno neće pričati o tome? A ja sam pravila računice na osnovu nekih emisija na tv i tekstova koje sam nalazila na netu, pričama ljudi koji se time bave, i tako došla do računice da se neko voće i te kako isplati čak i sa 1ha. Npr. čuli ste za zasade aronije , skoro nikakva nega a dobar prinos i dobra cena, pa čak se može i lepo prerađivati, a s obzirom da je u expanziji zbog svojstava ima budućnost. Šta veliš na to? A ima i drugih priča. E sad, ne nameravam ja da se od toga obogatim, već da imam za pristojan život, kakav sad u greadu nemam , a da ne pričam gde mi odoše nnervi zbog budala i zdravlje zbog zagađenja.

 

[Krlemrle]

Pa, recimo da se može živeti sa hektara voćnjaka, ali to je onda gotov podignut voćnjak. Ne razumem se u voćarstvo, osim što u dvorištu imam po koju voćku, ali znam toliko da voćnjak do punog roda traži samo ulaganja i ta ulaganja se vrate tek nakon par sezona roda.
Dakle, tražimo podignut voćnjak, pa posle pravimo od njega šta hoćemo, zar ne?
Zašto se toliko insistira na jednom hektaru? Ne važi cena jednog hektara voćnjaka u Grockoj i za napuštene, zabačene krajeve. Nemam pojma pošto je hektar zemlje u Grockoj, ali predpostavljam da je odnos cena i do 1:5!

Slatina je glinovita, slana, toksična zemlja na kojoj se od poljoprivrednih delatnosti uspešno može obavljati jedino ispaša preživara. Ipak na nekim slatinama se može gajiti i neko lekovito bilje kao na primer kamilica. Slatina je zemlja sa izuzetno lošim vodno-vazdušnim režimom. Ne može te niko prevariti po pitanju pogodnosti ili nepogodnosti zemljišta za voćarstvo. Jednostavno, tamo gde ima voćnjaka i vinograda, tamo je i zemlja za to. Nisu ljudi vekovima bili prosti! Slatinu ćeš poznati po beličastoj boji na površini.

Treće, od stresa možeš da nađeš zbeg u nekim pitomijim krajevima od gradskog asfalta u zavisnosti od toga koliko si sklona stresu, ali od zagađenja spasa nema na selu. Američka istraživanja steriliteta muškaraca su pokazala da je po tom pitanju stanje daleko bolje u najzagađenijim gradskim četvrtima nego u kantrisajdu. Uzročnik steriliteta muškaraca(koji je bio tema istraživnja), ali i mnogih drugih bolesti je bilo prisustvo tragova pesticida i veštačkih đubriva u pijaćoj vodi zbog intenzivne primene hemijskih preparata i navodnjavanja.

Organska poljoprivreda je, dakle nešto u čemu bi se ti, buduća koleginice, pronašla. Aronija je idealna za to jer je izuzetno otporna biljka na štetočine i bolesti, pa čak i na loše klimatske uslove, ali šljiva u organskoj proizvodnji... ne znam šta da ti kažem. Gde ćeš naći danas sadnice šljiva za kojie ne treba imati po ceo dan masku na licu i atomizer na leđima?
Kvaka kod organske poljoprivrede je u tome što moraš da podigneš bio-barijeru prema komšijskim parcelama(što ti umanjuje efektivnu površinu) i to će zaštititi proizvode od kontaminacije, ali neće tebe od loše vode i lošeg vazduha. Ne treba gajiti iluzije da se danas negde može pobeći od zagađenja. Čuvanje oaca u planini nije tvoj izbor koliko shvatam.

Još jedna stvar, u Vojvodini se dan danas u narodu(što znači i u oglasima) zemlja meri isključivo u starim, trivijalnim merama. Šifrarnik postoji na ovom sajtu, a orjentaciono jedan hektar je nešto manje od 2 katastarska jutra, odnosno 1:1,75

 

[futurefarming]

Nemojte polagati velike nade u aroniju, razmišljajte o jagodama. Što se tiče zemlje na jugoistoku pozovite nekog od opštinskih referenata za poljoprivredu, npr. O. Dimitrovgrad ali prvo sedite, spremite šećer i vodu pa pitajte za cenu.

 

[Zoran0230]

Hobisti-stočari.Ima li ko pojma da li treba uzimati avans i kako bi se računao prinos (minimalni)