Gusta sadnja - prednosti i mane (razmak između voćaka i uticaj toga na rod)

A kako se ovde narod frlja sa cenama,kao da smo mi stvarni proizvodjaci sljive budale pa neznamo cene i nakraju damo stenlej po 12 dinara,a cena na trzistu 150 dinara.
Zapazanje moje:eek:vde jako malo njih i ima ozbiljniji vocnjak,uvek kazem cast izuzecima i vidi se veoma dobro ko je to.A ima jako dosta malih vocara i onih koji hoce da zasade nove vocnjake,ljudi se ovde interesuju,traze iskustvo drugih a dobijaju glupe i tvrdoglave odgovore,bolje receno pogresne smernice ljudi koji i mozda nemaju vocnjak.
Za neupucene i ja takodje tresem tresacem marke Elektronika Sopot,vrednost tresaca je sitnica 15000 eura.
Jel treba i slika tog cuda malo komlikovanijeg od motke.
 
Meni je ova veoma bitna,a ovde se pisalo drugacije i zezao posten svet:

a trenutno je cena šljive „stenlej" negde oko 20 feninga.
 
Radi se o prosloj godini dakle oko 10 dinara za kg i ispod toga.
Pa ti sad ulozi ogroman novac u sadnice, u skupo odrzavanje, u mnogo manulenog rada kod gustog zasada, pa zaradi.
A pricaju o nekom profesionalnom odnosu.
 
Sve ima svoje prednosti i mane. Ima krasnih nasada u gustom sklopu, a isto tako ima nasada u gustom sklopu koji su promašeni, a neki čak i prorjeđivani. Nemamo svi iste ekološke, pedološke i ostale faktore koji utječu na voćnjak od njegove sadnje do pozne starosti tj. do kraja. Osobno ja sam za "normalne" sklopove, dakle ne za gustu sadnju. Gustu sadnju bi preporučio na tlima slabije plodnosti, "lošijih" pedoklimatskih faktora... Kad se podiže nasad (koštićavog voća) u gustom sklopu onda je sve pet dok voćnjak nedođe u svoju 5-u 6-u godinu starosti i na dalje, pa kad se krošnje raspojasaju, pa se rašire, pa vas počnu ćuškat po traktoru, pa počne oštećivanje plodova, pa vas onda zbog toga išćuškaju na otkupu konzumne robe... pa sto čuda. Nekažem da nevalja gusti sklop, no smatram da je za koštićavo voće (na našem terenu) ipak bolja sadnja na "standardni" sklop. Al svako zna svoje i tako i radi.

Da nadodam. Stalno se tupi od prinosima jabuke u EU u nasadima koji su u jako gustom sklopu. Kad podvučem crtu i usporedim međuredni razmak i visinu krošnje kod sebe i u EU onda moj prinos, i kvaliteta jabuke komotno parira njihovom prinosu i kvaliteti po jedinici površine i volumenu krošnje. Istu situaciju ima kolega na svojoj jabuci na 106-ici koji vrlo lako parira jabuci na M9 sa cca 3000 sadnica/ha.
 
Poslednja izmena:
Ma naravno da sve ime neke prednosti i mane.
Ja evo vec godinama pricam da je suludo bez ikakvog razmisljanja uzeti gust sklpo kao jedino pametno resenje ( a ovde su pojedini pisali kako se najeze kad vide sljive u klasicnom razmaku) jer i ono ima velikih nedostataka a posebno kad se o sljivi radi. Tu su retke situacije kad je gust sklop u prednosti nad standardnim.
Kod jabuka je ipak nesto drugacija situacija ali ni tu ne treba slepo verovati marketinskim kampanjama vec razmisliti dobro pre nego sto se udje u ozbiljnu investiciju podizanja visegodisnjeg zasada.
A ta prica "u evropi se tako radi" je klasicna prica iskompleksiranih skorojevica koji se svim silama trude da sebe prikazu kao neke napredne, sa modernim evropskim manirima i navikama za razliku od osatlih zaostalih balkanaca.
 
A ja znam jednog zaluđenika koji me je ubeđivao da je moguće u našim uslovima ostvariti prinos breskve od preko 90 t/ha. Kako? Super gustom sadnjom, oko 45 000 biljaka/ha. Fora sa troredima, specifičnom rezidbom i sl. To je kao video u Izraelu!
Toliko o tome, Izrael i Srbija!
 
Neko je iznosio i link o trešnji na 1m, što je vrlo smiješno. :)

Pobornik sam guste sadnje i niko me ne može ubijediti u suprotno jer sam se mnogo puta uvjerio u prednosti nego mane u odnosu na klasični. E sad da se ne ponavljam 1000 puta, diskutovao sam o tome više puta u više tema.
Kad se pominju cijene, pa najjeftinije što sam dao Stenlejku prošle godine je 20 euro centi pred kraj sezone, tj. sav višak na granama industriji, a konzumna je išla 25-30 centi što je dobra cijena u odnosu na ulaganje i prinos. Rana, ljepotica i najbolja 40 centi.
 
MILOJKO je napisao(la):
Jos uvek sam novi ovde i ne bih da ulazim u diskusije niti drzim stranu bilo kome; samo me zanima da li su breskve na slici gore fotografisane pre ili nakon zimske rezidbe?
Pozdrav
Kliknite za proširenje...

Slika je prije rezidbe, samo što kolega malo iskrivljuje stvar o slici. Slika je objašnjenje kako se na breskvi vrši zimska rezidba. A evo istih stabla poslije rezidbe

http://poljoinfo.com/showthread.php...ednosti-i-mane&p=528387&viewfull=1#post528387

Ko se breskvama bavi razumjeće, a ko ne naka uči.

Jer svaki drugi komentar je suvišan.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svim uzgajivačima šljiva i ostalog voća!
Molim komentare i mišljenja za slijedeći konkretan primjer na temu gusta sadnja ili ne. Trenutno imam 1ha ljepotice 5X4 u četvrtoj vegetacijskoj godini, berba "odrađena" početkom 4.mj, zasigurno najjeftinije nego ikad, bez janjca i ostalog pratećeg potrošnog materijala. Idemo dalje, jer ono što te ne ubije kažu da te ojača.
Trenutno radim projekt podizanja nasada šljive na 5ha. Planirani sortiment ljepotica, jojo, haganta i top sorte. Prvotna ideja je bila gusti sklop i berba za stolnu potrošnju. Naravno, kako živimo na gospodarski nestabilnom području, želim smanjiti rizik lošeg plasmana robe. Moguće je sada ugovoriti plasman, ali za par godina ko živ ko mrtav. Zbog toga treba postojati mogućnost i povoljnog skidanja ploda i za preradu odnosno industriju. Moja trilema je:
1. saditi gusti sklop cijelu površinu (vreteno), koliko uspijem prodavati kao stolnu super, ostalo skinuti najpovoljnijom i najlakšom metodom (molim prijedloge) za industriju,
2. saditi rijeđi sklop (piramidalni uzgoj) cijelu površinu, što prodam kao stolno imam skuplju berbu ali to nadoknađujem puno boljom cijenom ili
3. saditi dvije zasebne površine, jedna u gustom, druga u rjeđem sklopu.


Unaprijed hvala na svim komentarima i molim bez dlake na jeziku!
 
kostrešev ja bih te preporučio gustu sadnju da sad ne pišem prednost i mane guste sadnje pročitaj prethodne postove imaš fino i detaljno napisano. Preporučujem gustu sadnju zato što najvećim dijelom koliko sam shvatio to će šljiva biti za konzum jer su ti sorte uglavnom konzumne. Jer ako posadiš u klasičnom sklopu a javi se potreba za berbom e onda je problem visine stabala i svega ostalog oko berbe. Mnogo je jeftinaja, lakša i kvalitetnija berba u gustom sklopu zbog veličine stabala, a ostatak onda može u industriju. Tačnije preporučio bi ti sklop 4,5 x 2,5m. Naravno uz sistem navodnjavanja KPK. Jer nemoguće je postići velik kvalitet i prinos bez navodnjavanja. Pogotovo zadnjih godina kad kiša ne pada po puna 2 mjeseca. I još jednu stvar treba uzeti u obzir da u klasičnom sklopu taško riješiti kvalitetno navodnjavanje ondnosno da to ima nekog smisla. Ova sva priča ima smisla ako možeš riješiti vodu.

Šta sadiš tačno od Top selekcije tj koje sorte i na kojoj podlozi.
 
Poslednja izmena:
Pročitao sam već ranije sve napisano. Dilema je zbog mogućeg neplasmana konzumne šljive (što je na našim prostorima uvijek moguće zbog uvozničkih lobija), odnosno kako je najbolje i najjeftinije skinuti u gustom sklopu ako se dogodi da mora ići u industriju?
Drugo, imam ljepoticu koja pokazuje sve vrline šljive koja "tjera" uspravno, kako u vretenastom uzgoju najlakše, najbrže i najjeftinije povijati mladice na 5000 voćkica?
Što se tiče berbe razmišljam o jednostavnijem tipu platforme za berbu, osobito ukoliko ih uzgojim preko tri metra radi većeg roda. Išao bih na sadnju 4x2m, navodnjavanje kpk, kapaljke na 0,8m, 4lit/h, voda ne bi trebala biti problem. Kod nas je ove godina suša ubila sve, kod mene je voćnjak ok jer nema roda i držim ga nezatravljenog, tako da korijen maksimalno koristi postojeću vlagu u zemlji.
Topove bi sadio Top First, Top Star, Top Taste i Top Hit, vjerojatno na pixi-ju.
 
Najjeftinije je skinuti šljivu nekim tresačem evo kolega je stavio fine snimke:

http://poljoinfo.com/showthread.php?1930-Tresač-za-šljive-višnje-i-dr&p=554945&viewfull=1#post554945

Po meni bi ovaj zadnji bio najpraktični. Zato sam ti predložio sadnju od 4,5 x 2,5m zbog ulazka mehanizacije i lakše manipulacije. Naravno ova sadnja dolazi u obzir samo za sorte koje mogu ići u industriju dok ove rane i isključivo konzumne treba saditi 4 x 2m. Naravno to je opet na tebi da se prilagodi tvojim uslovima.

A sto se tiče savijanja najlakše je grane poviti tamo početkom juna kada su još mlade i mekane otprilike kad su dužine oko 40-60 cm . Metodom uvrtanja odnosno uzmeš mladu granu sa dve ruke, jednu ruku što bliže provodnici i nju držiš čvrsto a drugom rukom okreneš tu istu granu da krcne. To isto uradiš desetak centimetara dalje na istoj grani. Em što ide brzo, em što će te sve grane roditi sledeće godine. A ako se neka grana preskoči, onda aluminiskom žicom je saviti kasnije ili eventualno u proljeće naredne godine.

Ja bih ti preporučio kapaljke na 0,5m, jer prve dve tri godine korjen nije toliko razgranat i biljka neće imati dovoljno vlage te će sadnice lošije napredovati. A kasnije se zna desiti problem da se neka kapaljka začepi pa onda imaš na 1,6 m kapljke što malo nije dobro.

Imaš li možda ikakvo praktično iskustvo sa ovim Top Sortama ili da si bio kod nekog i vido ih u rodu pa da možeš reći iz prve ruke utiske o sortama. Interesuje me najviše sorte Top Taste, Top Hit i Jojo, šta možeš konkretno reći o njima. Pošto i ja planiram nešto malo zasada istih. Čitao sam samo iz literature dok je to u praksi malo drugačije odnosno volio bih da čujem nečije vlastito mišljenje jer se u teoriji spominju samo dobre osobine.
 
Također imam sve samo pozitivneinformacije što se tiče Top sorti, zanima me ukoliko imanegativnih, što nisam do sada uspio čuti. Ova godina nije bašreferentna za ocjenjivanje (mraz, suša). Bio sam u pokusnom nasadustarom 7 godina, gusti sklop. Od svih najviše me oduševio TopTaste, odličan okus, velika količina suhe tvari, dobra i za stolnui za preradu, dobro vrijeme dozrijevanja (polovica 8.mj.). Probao sami Top first, odličan okus, a vrijeme dozrijevanja početak 7.mj.,puno bolja nego čač. rana, odlično rodi. Top hit još nisam imaoprilike kušati, navodno je super. Jojo također, dajem mu prednost uodnosu na Stanley (isto vrijeme dozrijevanja). Top five i top 2000sam izbacio iz plana jer nisam bio nešto oduševljen njihovimizgledom što same voćke, a pogotovo ploda. Nisu ništa posebno.
 
OK malo mi je situacija jasnija. Još samo da te pitam kažeš oduševio si se sa sortom Top Taste, a kakva joj je rodnost i otpornost na mraz. Isto me to interesuje za JOJO šljivu. U kom su sklopu sađene ove dve sorte, jer standardno 4x2m ili nešto drugačije u nasadu što si bio.
 
Diskutovati o gustoj sadnji a ne razdvojiti vrste voca je totalna glupost.Na primer,sljiva u gustoj sadnji je totalna nebuloza.E,o tresnji bi vec trebalo razmisljati,prvenstveno zbog lakseg i brzeg branja.Dakle,industrijske i konzumne vrste voca ne treba gurati u isti koš.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh