Gusta sadnja - prednosti i mane (razmak između voćaka i uticaj toga na rod)

[sljivar]

Pa kako i u redu,kod mene je sljiva na 4 metra u redu pa vec su grane usle jedna u drugu od sljive pored

I treba grane u redu da budu jedna preko druge, kako bi se prostor maksimalno iskoristio, zato se u redu sadi gušće u odnosu na rastojanje između redova. A grane koje idu ka sredini (među redni prostor) treba motati ka redovima i prekrađivati rezdbom kako bi nesmetano radio traktorom.
Evo slike od zimus prije rezidbe, sadnja šljive 4x2 m.

]

 

[ironman]

I treba grane u redu da budu jedna preko druge, kako bi se prostor maksimalno iskoristio

Jel?
A zar krosnja jednog stabla ne moze iskoristiti prostor koji pokriva pa moraju grane druge krosnje da se guraju u taj prostor?
A sto se onda rezidbom ne bi ostavljale gusce krosnje kad vec ima mesta da se tu umetnu i grane sa drugog stabla?

Naravno da ne treba da grane budu jedna preko druge niti da jedna krosnja zalazi u prostor druge.
Ali dzenarika pumpa prirast pa ko poslusa "profesora" i posadi na 1,2 metra taj je obr'o zelen bostan.

 

[mirmir]

Dzabe se raspravljati,izgleda da slabo ko ovde ima stariju sljivu ili uopste i nezna kakvo je stablo sljive posle 10 ili 15 godina pravog razvitka.Po ovome ja vec moje sljive trebao da pocupam jer su prevelike glomazne.Ima i moj burazer 350 stabala sljive stare 10 godina,posadili zajedno,njegove kao moje u 6 godini,ali kod njega samo tanjiraca radi,nema bocnog freziranja i tarupiranja zelene mase.

 

[Комадара]

Ја мислим да без наводњавања не треба густо садити воћке. И не знам зашто ићи на густу садњу ако је подлога бујна. Шта мислите на засад ораха у густој садњи. Мислим да би то био изум.

---------- Poruka napisana u 00:14 ---------- Prethodna poruka je at 00:09 ----------

Посадити орахе на два метра растојања, а висину одржавати на 3,5 метара

 

[ironman]

izgleda da slabo ko ovde ima stariju sljivu ili uopste i nezna kakvo je stablo sljive posle 10 ili 15 godina pravog razvitka.

Mora da "profesor" nije proizvodio sadnice pre toga

Pisalo se ovde nadugacko i nasiroko oko toga ali ne vredi. Ovi sto slusaju "profesora", mada bez ikakvog argumenta, i dalje guraju svoju pricu o tome kako su oni intenzivni proizvodjaci jer sade gusto (doduse sljivu gaje po nekoliko desetina ili par stotina stabala i od pre par godina al jbg, intenzitet je vazan)
Moze se naravno saditi i gusto, ali ako se bujna sorta na bujnoj podlozi sadi gusto onda je to direktan klinc sa genetikom a to ima cenu. Ali nekome ni jedna cena nije velika ako za nju dobije priznanje od "profesora" da je intenzoivan
Gusta sadnja industrijske sljive je besmislena. Vodece sorte, stenlej i narocito cacanska rodna su industrijske sorte pa je besmisleno njih saditi u gustom sklopu.
Price o tome da se cacanska rodna masovno prodaje kao stona su laz ili samozavaravanje. Ko tako nesto napise ocito ne zna kakva je sorta cacanska rodna. Stenlej zbog vremena zrenja takodje ne moze biti dominantno stona sorta, makar ne moze postici cenu koja bi opravdala neuporedivo vise posla oko proizvodnje sljive u gustom sklopu u ondosu na klasican razmak.
Rane sorte krupnog, atraktivnog ploda ima smisla saditi gusto (najvaznija a nesporna prednost je olaksana berba) ali i tu se javlja problem bujne podloge, sto ce reci da se problem guste sadnja sljive svodi na problem nedostatka krzljave podloge.

 

[Vocar]

pre o piljaru

Svaka riječ je suvišna.

Mirko 015, jednostavno, orezuj grane ili mlati šticom, kleči pod granama i prebiraj kao što to jedan ovdje radi a to jedino i zna.

 

[ironman]

Sta je?
Pogodilo te?
Pa covek zaista lupeta.
Pazi sta prica, - vi gresite a mi radimo pravilno- a pri tom pod "vi" podrazumeva proizvodjace sljive iz zemlje koja je treci po redu svetski proizvodjac, a pod "mi" proizvodjace iz zemlje koja je uvoznik sljive, i to, naravno, uvozi je iz zemlje za koju ovaj piljar tvrdi da ne zna da proizvodi sljivu.
Ima li tu pameti? Nema, naravno.
Koliko Blace produkuje sljive a koliko Banja Luka, strucnjaci?

"VI" su oni koji u svetskim razmerama predstavljaju velicinu i u masovnoj proizvodnji i u nauci, a "mi" su oni koji sve sto znanju je da nakaleme stenlej na dzenariku i to prodaju kao pamet.
To u zemlji Srbiji rade priuceni i ti priuceni su daleko poznatiji i priznatiji nego sto je ova vocarska velicina koja predlaze kojekakve budalastine.
Reci za njega da je piljar je kompliment. On je obicna varalica.


Racnik i stil koji je krcat postapalicama "ovaj" "ovoga" "kako se zove" coveka koji je cak dekan na fakultetu dovoljno govori i o njemu i o tom fakultetu.
Dovoljno govori onome ko je imao kontakata sa stvarnim strucnjacima, a onome, kao sto su kojekakvi koji su lane posadili sljivu koji se ko zna cime bave i ko zna koje su struke (ako je uopste i imaju) i koji pravog strucnjaka u zivotu nisu sreli, ovaj piljar mozda i lici na strucnjaka i mozda njima i moze da proda rog za bubreg i da ih uveri da je pametno cacansku lepoticu na dzenarici posaditi na metar.

 

[sljivar]

Rane sorte krupnog, atraktivnog ploda ima smisla saditi gusto.

A ostale ne, ovo je stvarno dobro odavno se nisam ovako nasmijeao a...ha...ha...ha,

Za vašu informaciju,taj profesor godišnje proizvodi 100 000 do 150 000 sadnica, i on je "Piljar", a što vi gospodo to ne proizvodite, pa onda pričajte o nekakvoj industriskoj šljivi i gustoj sadnji. Kao što reče kolega Vocar samo tresite i kupite šljivu jer svaki komentar je suvišan.

 

[mirmir]

Sad ispade da su Cacani i Valjevci najveci i najbolji sljivari u blizoj i daljoj okolini totalno glupi i treba neki genije da im soli pamet.To je isto kao kad bi ja poljoprivrednika iz vojvodine ucio kako da seje suncokret,repu...
Video sam ja uzivo te velike vocare i niihove vocnjake sa sadnjom (metar sa metar)tako da cu ovde zavrsiti moje komentare,a vi i dalje nastavite da zezate posten narod.

Bog te,na ovom forumu covek moze da napravi vise stete od koristi,ja napravio do sad dve slusajuci neke clanove(ne u ovoj oblasti)Sad samo komentarisem,a vise i rodjenom bratu ne verujem
Ajd uzdravlje.

 

[Vocar]

Ako je tolike pameti (uz svo poštovanje itekako je ima u Srbiji), što vam profesori iz Banja Luke rade studije po institutu u Čačku i inostranstvu pa potpisuju iste za instutut u Čačku i to već godinama. Nikog ja ovdje ne zastupam po imenu niti branim, al dijela iza nekih profesora ostaju i vrlo su cijenjena zbog uspjeha. Djela i naučni radovi sve govore. Ovdje se završava moja diskusija vezano za bilo koje osobe gore pominjane.

Nego, kolega ironman koliko je dugačka ta štica kojom mlatiš po tim šljivama? Kupiš li u kante pa u dublje gajbe ili si osavremenio pa ipak u plastične džakove? A ako već i ne prodaješ kao konzumnu Stenlejku, a u grudi se busaš kako se ne isplati, jel i nju kupiš il prodaješ na grani? Ako bereš ijednu sortu, aj mi kaži kako to radiš da naučim?

 

[ironman]

vocar,
prodajem je ovoj firmi a oni bogami traze kvalitet. Najvise suve sljive prodaju...cik pogodi gde ?
Ajd otkricu ti tajnu - u Parizu.
Sitan si ti vocaru, ovo je za tebe prekrupna prica i ne petljaj se u nauku jer ocito ne znas sta znaci raditi studiju.

Za vašu informaciju,taj profesor godišnje proizvodi 100 000 do 150 000 sadnica,

Otprilike kao osrednji seljak iz Drenove.

a što vi gospodo to ne proizvodite,

Ko "mi"?
Ko od koga kupuje sadnice Srbija od Bosne ili obratno?
Vi zaista osnovne stvari ne znate a uvereni ste da ste najbolji na svetu?
Banja Luke nema na svetskoj mapi sljivarstva,zapamtite to, taj piljar u nauci ne postoji, postoji na pijacama gde se prodaju sadnice.

 

[Vocar]

Pa očigledno i ne čitaš stručniju literaturu pa ne znaš da postoji, ali to je već druga priča.
Neka su Robaje na svjetskoj karti.

Što mi ne odgovoriš na ona pitanja gore?

 

[Mladi vocar]

...kao sto su kojekakvi koji su lane posadili sljivu koji se ko zna cime bave i ko zna koje su struke (ako je uopste i imaju)....

Postovani Ironman,
nadam se da se ova opaska ne odnosi na mene. Klip na koji sam uputio trebalo je da bude nesto sto ce doprineti boljoj diskusiji, a ne prozivanju.
Ja sam posadio 4x2.8 i zamolio bih Ironmana da mi da predlog za Cacansku lepoticu... Koju gustinu on preporucuje za tu sortu sljive? Planiram na jesen da sadim jos pa me iskreno interesuje najbolje rjesenje.

 

[ironman]

nadam se da se ova opaska ne odnosi na mene

Ne naravno.
Odnosi se na piljareve pulene, najpre na Vocara a zatim i na Sljivara, a sto se klipa tice hvala ti za njega
Evo ja cu ga i ovako postaviti pa nek ljudi vide o kakvom se "strucnjaku" radi. Ne treba mnogo ni nekog posebnog znanja ni iskustva da se proceni njegova strucnost.
Sarlatan koji bestidno svoju, ko zna kako stecenu, akademsku titulu koristi kako bi lakoverne ubedio da od njega kupuju sto vise sadnica.
U svakom slucaju, akademska cast - NULA!

A sto se preporuke za sadjnu tice nesto sam o tome pisao na razlozniji nacin pa da ne bih ponavljao evo ti LINK pa pogledaj.
Sustina je da se ne moze govoriti iskljucivim jezikom ni u prilog jednog ni drugog sklopa, svaki od njih ima i prednosti i mane a koji izabrati zavisi od niza faktora a osnovni (ali ne i jedini) je planiani nacin plasmana sljive. Ako postoje realni uslovi za plasman ukupne proizvodnje sljive ili makar velike vecine za potrosnju u svezem stanju onda je gust sklop prihvatljivo resenje, u suprotnom nije ekonomski opravdano. Ako nekome ekonomski momenat nije vazan (hobi vocari, vikendasi, zaljubljenici) onda je sve otvoreno.


Vocar,
Na sta ti nisam odgovorio?
Kako tresem?
Tresacem, nisi cuo za ti spravu?
U kakvu ambalazu kupim?
U onu u koju se pakuje idnustrijska sljiva, pvc 16/1.
Ni za to nisi cuo?
Ma znam, ti ni za sta nisi cuo (osim za plamenjacu visnje
Ne lupaj vise vocaru. leba ti.

 

[mirmir]

Da ne budem izuzetak,ipak sam ovaj put odgledao ovog pametnog coveka do kraja.Covek je toliko lepo ispricao da mu nemoze pomoci ni cela rolna toalet papira zna se zasta posle ove besede.
Najsmesniji mi je deo kad kaze da je preporucena sadnja za cacansku lepoticu na 1,2 metra a posle kaze da je pravo stablo sljive koje se moze dohvatiti rukom do vrha za branje.Ej,1,2 metra,pa to je jedan korak,kud ce sa granama,jel uopste tu ima grana,jel on ikad video stablo sljive posle 10-15 godina.I ovaj deo sa sadnicama koje imaju 50 grana na sebi,najbolje odem kod komsije u sljive stare 4-5 godina i pocupam stabla i posadim ih kod mene u vocnjak.Bas sam se lepo nasmejo.

 

[bojcetic]

Odgledao sam klip koji je postavio ironman cisto iz znatizelje. U vocarstvo se ne razumem, ali ono sto znam je da je najbolji prijem sadnica kada su male. Koji procenat ce uspeti da prezivi kad se presadi u tom uzrastu? Za gustinu sadnje nista cudno. U svemu je trend povecanja (vocarstvo, ratarstvo). To pogodicete forsiraju semenske kuce kako bi sto vise zaradili, a mi im slepo verujemo. Kad vidim kako zapadnjaci sade na 0.7m u redu, jos malo ce ici kao kukuruz. Mene samo zanima ko ima toliko hrabrosti da investira u ha savremenog vocnjaka 20-40.000e? Isplati se sigurno, samo ljudi to je OGROMNA investicija, a mi zivimo NESTABILNOJ zemlji. Svako dobro svim vocarima i jos jednom razmislite da je bolje uloziti 5-7000e u ha ili 40.000e. Redja sadnja sporije dostizanje punog roda, ali neuporedivo manji rizik.

 

[Vocar]

Pa niko nikoga ne tjera da sadi u gustom sklopu ako neće. Svašta.

velike vecine za potrosnju u svezem stanju onda je gust sklop prihvatljivo resenje

Oooo pa ne mogu da vjerujem kolega Ironman. Nije uzaludna diskusija i učiš polako. Zato samo čitaj i prati moje postove.
Jedino ti govoriš isključivim jezikom na svim temama, nigdje i ne osporavam ako neko želi da sadi 4x4 ili kako već, samo upućujem koliko je to neisplativo, a valjda je svačija slobodna volja. Ako će se neko osloniti samo na internet i forume i uložiti novac da bi napravio veliki biznis, taj je u startu promašio. Npr. kao što vidim sa borovnicom ili aronijom šta se dešava. U najmanju ruku smiješno.
Smješna je i tvoja grčevita borba da osporiš jednog doktora nauka Gvozdene. Al simpatična je.

 

[FruitBoy]

Auuuu, nikako mi se ne sviđa lik iz Ironman-ovog klipa koji je postavio. Prvo, mlati praznu slamu u vezi sortimenta. Već je ovde napomenjeno da je rentabilno uzgajati u gustom sklopu samo sorte koje su predviđene za stonu upotrebu. A ovaj drobi kako i rodnu i najbolju treba peglati gusto, a lepoticu saditi na 1.2 unutar reda.Drugo, živo me interesuje kako dalje se vrši održavanje ovog zasada u smislu đubrenja, navodnavanja i zaštite. Ako sam dobro primetio tu ne postoji ni sistem za navodnjavanje, a radi se o površini od 30ha!!!! Dakle, gde je tu onda intenzivnost?? Đubrenje je dodatna priča, o tome tek može da se raspravlja ovde. Treće, rezidba i druge pomotehničke mere. Već ako se ide na gusti zasad, rezidba treba da bude minimalizovana. Oštrijom i jačom rezidbom dolazi do još većeg prirasta (veće iznošenje hranljivih materija iz zemljišta zarad vegetativne mase koja će rezidbom da bude odstranjena- trošak đubriva, potrebno je više vremena da se sama rezidba uradi), a čim ima više zelenog prirasta, pored bujnosti, javlja se problem lisnih vaši. Naravno, pribegava se hemiji koja bi to trebala da reši, što dodatno poskupljuje proizvodnju. Aj što poskupljuje, nego količina pesticida u plodovima (pa još neka sorta ranijeg vremena dozrevanja-karenca???). Dakle, rasadničarski lobi, šta drugo, samo da bi što veći broj sadnica bio prodat.

 

[sljivar]

Sustina je da se ne moze govoriti iskljucivim jezikom ni u prilog jednog ni drugog sklopa, svaki od njih ima i prednosti i mane.

Uvjek postoji konkretan odgovor samo ga treba znati naći odnosno treba znati šta su prednosti a šta mane.

Druga stvar, sadnica je najjeftija stavka u voćnjaku u odnosu na đubar, sredstva, mehanizaciju, pripremu zemljišta, rad i dr.
Uzmimo samo za primer sadi se 1 hektar voćnjaka - šljiva.

1. Priprema zemljišta je ista i u gustom i u klasičnom sklopu (oranje, tanjiranje, bacnje djubra i dr.).
2. Mehanizacija ista (minimum traktor i atomizer).
3. U gustom sklopu (4x2m) ide oko 1000 sadnica, u klasičnom oko 500. Razlika oko 750 evra za sadnice.

Kad voćnjak počne da donosi rod.

1. Prva godina u gustom i klasičnom skolpu prinos nula.
2. Druga godina prinos po stablu oko 3 kg. U gustoj sadnji 1 000x3=3000kg, u klasičnoj 500x3=1500kg.
3. Treća godina prinos po stablu oko 6-10 kg uzecemo prosjek 8 kg. U gustom sklopu 1 000x8=8 000kg, u klasičnom 500x8=4 000kg.

Ukupno prinosa posle 3 godine, sa minimalnom cijenom 0,15 evra. U gustom 11 000kgx0.15=1650evra, u klasičnom 5 500x0.15=825 evra. Razlika 825 evra što je već vratilo uložen novac za sadnju više sadnica.

4. Četvrta godina prinos po stablu oko 25 Kg. U gustom sklopu 1000x25=25 000kg, u klasičnom 500x25=12,500kg.

Ukupno posle 4 godine, sa minimalnom cijenom 0,15 evra: u gustom sklopu prinos 36 000Kg x 0.15 evra = 5400 evra, u klasičnom 18 000kg x 0.15 evra = 2700 evra. Razlika 2700 evra. U gustom sklopu vraćamo uložena sredstva i dolazimo na takozvanu pozitivnu nulu. Dok u klasičnom sklopu trebamo još jednu godinu da vratimo uložena sredstva.
Sad se postavlja pitanje pošto su u gustom sklopu sadnice sklopile u redovima da se može čak izbaciti svaka druga sadnica i da se nastavi u klasičnom sklopu. Zašto sam ovo napisao? Zato što smo već u gustom sklopu otplatili sadnice i sredstva. Imamo čak računa i to uraditi kada posadimo u gustoj sadnji, ali nećemo to da radimo, već samo obrazlažemo prednosti guste sadnje i da sadnice nisu skupe.

5. Peta godina. U gustom sklopu sad se javlja potreba za navodnjavanjem. Pošto uzećemo u obzir da nismo imali novca u početnim ulaganjima mada bi prinos bio nešto veći ali ne puno. Trošak kopanja bunara postavljanje sistema kap po kap maksimalno iznosi oko 5000 evra.

Očekivani prinos po stablu u gustoj sadnji je oko 45 kg što predstavlja prinos od 45t x 0.15evra=6750 evra, a u klasičnoj sadnji je oko 35 kg jer nismo imali sistema za navodnjavanje, odnosno prinos 35x500=17,5t po 0.15 evra je ukupno 2625 evra. Ugustom sklopu otplaćujemo i sistem za novaodnjavanje i nešto vrlo malo zarađujemo. Dok u klasičnom sklopu dolazimo tek na tu pozitivnu nulu. S tim da smo u gustom sklopu imali najmanje za 10% krupnije plodove zbog sistema za navodnjavanje, ali to nećemo uzeti u obzir odnosno mogla je i cijena biti veća zbog kvalitetnijeg ploda (samo navodim prednosti). Znači i u jednom i u drugom sklopu nakon 5 godine dolazimo na nulu, s tim što u gustom sklopu imamao sistem za navodnjavanje što će nam obezbjediti sigurniju i kvalitetniju proizvodnju a povećati i prinos.

6. Šesta godina, prinos po stablu u gustom sklopu je isto oko 45 kg (mada ide i do 60 ali nećemo to uzimati u obzir) x 1000 stabala što je opet prinos 45t po hektaru puta 0.15 evra = 6750 evra, dok u klasičnoj je eto uzećemo prinos od 50 kg po stablu x 500 stabala 25t x 0.15 evra = 3750 evra. U gustoj sadnji obezbjeđujemo veći prinos od 20t i veću zaradu od 3000 evra. Kad pokrijemo troškove za tu godinu (đubar, sredstva, rad i dr.) vidimo koliko smo zaradili u gustom a koliko u klasičnom sklopu.S tim da smo u gustom sklopu imali malo veće troškove maksimalno 1000 evra, to je opet zarada oko 5750 evra.

U narednim godinma prinos u gustoj sadnji će ostati isti oko 45kg po stablu, dok će se u klasičnoj povećavati za 10kg po stablu godišnje, što će reći da maksimalan rod tek dati u osmoj godini od 80-90 kg po stablu.

A šta će se tek desiti kad naiđe sušna godina, u gustom sklopu imaš normaln pun rod, a klasičnoj sadnji em što je smanjen em što je lošijeg kvaliteta.

U gustom sklopu manja stabla, lakša berba.

A može se i tresti, ali samo prodrmavanjem rukom nekako šibom, što je slučaj (govorim iz vlastitog iskustva) kod manjih proizvođača (koji imaju oko 200-300 stabala, pogotovo u mom okruženju) koji proizvode isključivo za vlastite potrebe (za rakiju, pekmez i dr). Ti ljudi su prezadovoljni ovakvim načinom rada odnosno gustom sadnjom i sve njih više čupa stare voćnjake i sadi nove sa gustom sadnjom. I zaista ne vidim zašto šljiva iz gustog zasada ne moze u industriju, kad je ekonomski mnogo isplativije od klasičnog uzgoja.

To je samo dio prednosti, treba doći i vidijet pa da slika o gustoj sadnji bude drugačija.

Dzabe se raspravljati,izgleda da slabo ko ovde ima stariju sljivu ili uopste i nezna kakvo je stablo sljive posle 10 ili 15 godina pravog razvitka.

Održavam ja jedan vođnjak (da budem precizni radim samo zimsku rezidbu) sa gustom sadnjom 4x2m u 13 godini, prinos prošle godine je bio preko 50 kg po stablu. Stabla izgedaju u punoj kondiciji i po mom mošljenju mogu sigurno još toliko vremena da daju puni rod ali vidjećemo vrijme će pokazati.

 

[bojcetic]

Sve je to lepo i slatko, ali jedno pitanje za tebe. Uticaj dugovecnosti zasada u odnosu na broj stabala po jedinici povrsine? U nemackoj i italiji rade daleko gusce sa svim vocem i oko 10 godina traju zasadi (najsturiji moguci podaci cisto za ilustraciju). Ja kad sam odvojio povrsinu za vocarstvo, ogradio, napravio sistem kpk, preziveo 3 godine bez prihoda sa te povrsine - zelja mi je da bar 15 godina je ekspoloatisem. Da smo u Nemackoj, gde se znaju uslovi, gde su subvencije donesene zakonom a ne uredbom kao kod nas onda tvoja prica itekako ima smisla. Posto smo neuredjena drzava, gde svaku jesen moze da se desi da napravimo neki picvajz i neuspemo da izvezemo nista od voca, cena moze da bude da se ne isplati brati uopste. Zato je za mene mnoogo prihvatljivo JEFTINO napraviti vocnjak i da sacekam jos jednu godinu da mi se isplati investicija, nego da se zakucam u betonski zid. Pozdrav!