Gusta sadnja - prednosti i mane (razmak između voćaka i uticaj toga na rod)

Izvinjavam se sto nisam odmah stavio...onaj eksperiment sa gustom sadnjom je radio
Institut za istraživanje u poljoprivredi Srbije, Beograd, Centar za
voćarstvo i vinogradarstvo.
Da ne bi bilo zabune, ja sam kopirao sam dio a ako nekoga zanima ima citav tekst o tome.
 
Ne bi se složio sa konstataciom, diskutovali smo prije o tome u prethodnim postvima, naveo sam prednosti i nedostatke. Tako da nema potreba ulaziti u bilo kakvu raspravu.
 
naveo sam prednosti i nedostatke. Tako da nema potreba ulaziti u bilo kakvu raspravu.
Kliknite za proširenje...
Bem ti leb!
TI naveo i prednosti i mane pa je samim tim rasprava suvisna.
Tera li te neko da ulazis?

Znas, decko, gledam sta piskaras ovde i vuidim da si ti prilicno tanusan u svemu ovome.
Par preformulisanih (nevesto) fraza procitanih kojekuda po internetu tesko ce od tebe napraviti strucnjaka. Nekoga mozda mozes prevaruiti, sebe si vidim vec ubedio da si opasan stucnjak, ali to jos nije dovoljno.
Da bi postao strucnjak moras da znas a ti ne znas.

Daj slike tih vocnajka u rodu, mani slike coskova sa po par krivih stabala, mani vise pricice o neverovatnim prinosima, mani slicice ucvetalog voca, daj taj silni rod da vidimo i tu zaradu od sljive u koju treba uloziti duplo vise rada.
Slika mojih vocnajka na ovom foruku ima i tu u svim fazama pa i u fazi berbe.
 
Neznam puno o vocarstvu pocetnik sam u svemu tome posto imam nesto voca a planiram jos dosta da posadim interesuje me SVE . Ne smatram sebe nikakvim strucnjakom zato cesto postavljam pitanja na koja ne znam odgovore. Smatram da na ovom forumu ima starijih iskusnih vocara od kojih se svasta moze nauciti. Da predjemo na stvar.
Da li neko od vas ima bilo koju vocku u gustoj sadnji da iz svog licnog iskustva objasni nama pocetnicima kako se taj vocnjak ponasa u 5-6-7 godini?
Cime se obracuje?

Neki ispisase da su Italijanski vocari daleko ispred nas u proiszvodnji voca... Da li mi imamo prvenstveno klimu kao italijani? Da li imamo sorte kao Italijani? NEMAMO ko u srbiji gaji: Bananu, pomorandzu,kiwi itd itd kao Italijani??? Moze li to u Srbiji? Ne moze. Samim tim molim pojedine da ne lupetaju gluposti i mlate praznu slamu jer na ovom forumu ima nas koji tek pocinjemo sa vocarstvom pa imamo veliku zelju da procitamo nesto pametno a ne kojekakve budalastine. Klima i zemljiste se razlikuje izmedju dve njive,dva sela,dve opstine a kamoli dve drzave. Teca od moje zene vodeci je u Crnoj Gori po proizvodnji Nar-a da li mogu ja u Sumadiji da ga kopiram? Naravno da ne mogu! U sumadiji su sljive bujne, jedino da im rezanjem poseces svo granje svake godine jedino tada se ne bi sudarale u ovoj gustoj sadnji od 2m koju neki navode.

Neki rekose ispitivanje su vrsili odredjeni instituti i pokazalo se odlicno, mozda i jeste ali moze li jedan seljak da isprati i odradi svu agrotehniku kao sto to moze jedan institut?

Mnoge stvari se pisu napamet i iz literature bez ikakvog iskustva u praksi.
 
Poslednja izmena:
ironman je napisao(la):
Bem ti leb!
TI naveo i prednosti i mane pa je samim tim rasprava suvisna.
Tera li te neko da ulazis?

Znas, decko, gledam sta piskaras ovde i vuidim da si ti prilicno tanusan u svemu ovome.
Par preformulisanih (nevesto) fraza procitanih kojekuda po internetu tesko ce od tebe napraviti strucnjaka. Nekoga mozda mozes prevaruiti, sebe si vidim vec ubedio da si opasan stucnjak, ali to jos nije dovoljno.
Da bi postao strucnjak moras da znas a ti ne znas.

Daj slike tih vocnajka u rodu, mani slike coskova sa po par krivih stabala, mani vise pricice o neverovatnim prinosima, mani slicice ucvetalog voca, daj taj silni rod da vidimo i tu zaradu od sljive u koju treba uloziti duplo vise rada.
Slika mojih vocnajka na ovom foruku ima i tu u svim fazama pa i u fazi berbe.
Kliknite za proširenje...

Dobar si samo u teoriji, tu ti nema boljeg, samo malo čitaš staru literaturu, prevaziđen si.... U svijetu sve napreduje pa tako i voćarstvo, smo što je kod tebe vrijeme odavno stalo. Otići malo negdje pa vidi kako to ljudi rade, a ne samo teoretisanje.

Neki rekose ispitivanje su vrsili odredjeni instituti i pokazalo se odlicno, mozda i jeste ali moze li jedan seljak da isprati i odradi svu agrotehniku kao sto to moze jedan institut?
Kliknite za proširenje...

Naravno da može, obrđuje se istom mašinom kao i u klasčnom sklopu, traktor, atomizer, mulčer, freza itd. Samo je potrebno određeno znanje, najviše oko rezidbe tj. uzgojnog oblika i malo dobre volje.

Koga kod interesuje gusti sklop neka mi se obrati na PP, a ko ima volje može i lično da se uvjeri i nešto novo nauči.
 
a ne samo teoretisanje.
Kliknite za proširenje...
Zato ti i rekoh da postavis te slike tih fantasticnih plantaza, Ja svoje postavih.
A ne, ti ces da delis znanje na pp.
Aferim majstore.
Nego gde si ga stekao? Na internet forumima i na brzim zimskim kursevima, bice.

U svijetu sve napreduje pa tako i voćarstvo
Kliknite za proširenje...
O kom to ti svetu pricas, prakticaru?
O svetu u kom je Srbija medju vodecim zemljama po proizvodnji sljive. Treba li to da idemo u Sloveniju da ucimo kako se gaji sljiva, majstore?
O svetu gde su subvencije po hektaru 5, 10, 15 puta vece nego u Srbiji. Tamo gde se samo subvencijama mogu pokriti svi ti dodatni troskovi i gde se ogromna vecina sljive proda kao stona, gde ima i smisla i razloga gajiti gusto i ulagati dodatno.
Da li to tvoje internet "znanje" moze pokriti te povecane troskove uz smanjene prinose na ceni sljive koja je ispod 20 evrocenti a pokojoj ode ogromna vecina sljive u Srbiji.
Koliko se Stenleja proda kao stona i po kojojceni,
I najvaznije, kome, koliko i po kojoj ceni si ti prodao sljive ove godine, strucnjace.


Da li se ovde prica o PROIZVODNJI sljive ili o hobi zezalicama?
Ako se o proizvodnji sljive radi, ako se radi o tome da se od sljive napravi posao, onda je gust zasad stenleja na dzenarici BUDALASTINA.

A ako zelimo da se pokazemo kao savremeni vocarti jbt!!! onda je to sasvim druga prica, i sasvim lako se to postize.
Procita se par brosurica, par iternet foruma, tamo se uglavnom taj sklop preporucuje, i navali narode, javljate se na pp vocarskom magu.

Nego daj te vocnjake, siri plan, da se vidi kako je to rodilo, nemoj neke detaljcice.
Nema ih,a?
Strucnjace.

Ne znam, mozda ja nemam takta, mozda i ne treba ovde da pisem, ali prosto nemogu da izdrzim kad vidim kakvi sve seb smatraju poznavaocima.
Dodje covek mrtav ladan i pocinje da deli znanje koga ocigledno nema.
Kao to je pravazidjeno a ovo sto ja kazem je modreno.
Rek'o mi tako onaj sto prodaje sadnice da je bolje sto cesce da posadim da sto vise sadnica da kupim od njega, i tako cu da postanem moderan.
 
Tebi je vidim blizu, a blizu ti je i onaj piljar-sesirdjija sa titulom koji vas prvo ubedi da cete buiti strasno modreni ako kupite hilajdu sadnica po hektaru, pa vam posle mazne pare.
I svi srecni, on sto vam uzeo pare, vi zbog ubedjenja da ste savremeni.

Osvestite se bre, pravi vas budalama da bi vam pokupio pare.
 
Nije šljiva, al je višnja sađena na 2 m u redu.


Izbacili su svaku drugu voćku jer je unutarredni razmak bio pregust. Najveći problem je bila strojna berba, al i rezidba (formiranje krošnje), vjetar... Gusta sadnja je išla na nagovor prodavatelja sadnica, jasno je i zašto. Znam za još par voćnjaka višnje koji su posađeni tako gusto i sad vlasnici imaju problema da neznaju kud će. Bio sam i u višnjama koje su sađenje 4,5 x 1,5 a rezane su kao vitko vreteno i opet promašaj. Trošak rezidbe je povećan, a o strojnoj berbi nema govora što je ujedno i najveći problem u tom nasadu.
 
imam i ja dva manja višnjara koji su sadjeni na razmacima 3x2 i 3,5x2.haos zivi je bio to se razgranalo uplelo nemoze da se prodje.a već par godina nije nikako radjao.svaka bolest ga je napadala plodovi nikad da sazru kako treba nemože da se obradjuje nemoze da se prska.pre dve godine pao neki sneg meni dosadno ja upalim traktor,okačim sajlu i još jednog radnika i udri svaku drugu počupam i izvučem sve onako sa granama i korenjem.samo što sam ih čupao ukoso u trougao u cik cak kako da objasnim najbolje.e ove dve godine radjaju opet.ovog leta sam imao i po dve gajbice od stabla

mada mi nije jasno zasto ovi seku testerama?sta su planirali sa onim panjevima?tu će mladari izbijati kao ludi jedino ako im to nije cilj da podmlade višnjar da ostave na istom mestu mlade pa kad one stignu da seku ove stare
 
Hajde da pokusam, bez adrenalina, da prozborim koju da se ne shvati kako gusci sklop smatram apsolutnim promasajem.
Postoje situacije u kojima je on daleko ispred klasicnog, ali se nikako ne moze reci ovo sto sljivar prica i sto je postala mantra, da je takav razmak UVEK bolji.
Koji razmak odabrati zavisi od toga sta se hoce sa podignutim zasadom i naravno, prvenstveno od vocne vrste i podloge.
Ako neko sadi nekoliko komada on moze kako mu je volja, kako mu se vise svidja, ali ako se radi o poslu onda teba triput promisliti pre nego sto se poslusaju saveti da se sadi cesto.

Ovo sto je Becarina postavio je fantastican primer sta se desava kad se ne razmislja pri sadnji i kad se sve ne uzme u obzir. Visnju je moguce gajiti na 2, 2 ipo metra, malo vise rezidbe, ali moguce je.
Medjitim, posto se ocigledno radi o velikoj povrsini neko je pri sadnji morao da se seti da je mehanizovana berba tu skoro pa nephodna, a da dva metra nije dovoljno da se rasiri sabirno krilo. Taj momenat je ocigledno jaci od svih onih koji idu u prilog guste sadnje.

Ja imam visnje na 4x2.5, ali posto se radi o relativno manjem zasadu (oko 0.5 ha) sve se to obere rucno, pa moze nekako da se uradi. U takvom zasadu je obavezno imati na obe strane redova puteve, mesta za okretanje traktora, jer je skoro nemoguce, ili je makar dosta tesko, bilo kojom masinom preci iz reda u red. J
a prolazim sa IMT533 i nosenim atomizerom, tilerom, tanjiracom ali uvek je knap, uvek postoji mogucnost da se osteti stablo, i retko se desi da uradim bilo koju operaciju da da ne zakacim makar jedno stablo. A siguran sam da sam prilicno spretan sa traktoom.
Na velikim povrsinama nije problem ostaviti puteve sa obe strane redova ali na par desetina ari, posebno ako je parcela nepravilnog oblika pa ti putevi moraju da budu dugacki, oni oduzimaju znacajan deo pracele, pa je zato bolje ostaviti malo veci razmak a izbeci ostavljanje puteva.
Tako da, mnogo je faktora koji odredjuju razmak i ono sto teorija kaze je samo nacelno a u svakoj konkretnoj situaciji treba ozbiljno razmisliti sta uraditi.

Kod industrijskih sljiva na bujnoj podlozi nema ni jedan valjan razlog da se sadi gusto. Price o vecem prinosu po hektaru, sto se najcesce pominje kao razlog, su jednostavno netacne. Veci prinos se postize klasicnim razmakom i formiranjem krosnji koje ce pokriti celu povrsinu vocnjaka. Veci prinos u gustom sklopu se javlja samo u prvih par godina plodonosenja.
Naravno, stono voce na krzljavim podlogama, tu nema dileme, treba saditi cesto.
Dakle, pomodarstvo nikada, ni u jednom segmentu zivota pa ni u vocarstvu, samo po sebi nije nikakav argument.
Pre nego sto se nasedne na price kako je jedan metod moderan a drugi demode treba ozbiljno trezveno ili razmisliti ili se raspitati ima li jos nekih razloga za gustu sadnju osim sto je takva moda.
 
Kod mene u selu bio neki deda(sad je pokojni)i stalno govorio:kad su jagode rasle na zemlji(bez folije)i tresnje se sadile 10x10m tad je bilo i para a ovo sad i mehanizacije i folije i vode i prskanja jos sto cuda a para nigde.Kako vreme prolazi sve sam vise misljena da deda nije bio senilan(da ne kazem lud)
 
darko1973 je napisao(la):
Kod mene u selu bio neki deda(sad je pokojni)i stalno govorio:kad su jagode rasle na zemlji(bez folije)i tresnje se sadile 10x10m tad je bilo i para a ovo sad i mehanizacije i folije i vode i prskanja jos sto cuda a para nigde.Kako vreme prolazi sve sam vise misljena da deda nije bio senilan(da ne kazem lud)
Kliknite za proširenje...
Ajde se ti usudi da ne prskas i ne djubris voce.Daleko bi dogurao.A sto se folije u jagodama tice,bespredmetno je i pricati o tome.
 
Pozdrav!

Vidim nekim od ranije znanim članovima foruma je gusta sadnja još uvijek "pomodarstvo" što je apsurd, neki su fantastično nastavili da podižu voćnjak, peku i proširuju znanje, a opet neki su na mnogim ranijim postovima u drugim temama govorili kako šljiva uopšte nije rentabilna i da će ih sve do jedne počupati, a sad govore o proširenju i novim zasadima.

Bilo kako bilo ipak ovaj zadnji dio konstatacije iza zareza me najviše raduje. :)
 
Vidim da pises o meni jer ja sam govorio da bi sljivu pocupao zbog lose cene,e moj druze,ti mislis da je Mirko ovca pa moze da ga zeza neko po forumima.Da bi s nekim imao lepu komunikaciju prvo moras da vidis jel te neko zeza,laze,obmanjuje a takvih je na forumima bar 70%.Mene je zivot naucio da ne verujem ljudima.Radim ja dosta toga,a vocarstvo mi je ljubav i to radim sa mnogo truda.Imam ja veoma dosta zasada voca na velikim povrsinama,sljiva,dunja,visnja,kajsija..i naravno da bi svako bio ljut na sljivu i cenu od 20-ak dinara,a ne kao sto se laze po forumu o nekim cenama na otkup od 50 dinara pa na gore.
Na sljivi na hektru moze da ostane 3000 eura plafon plafona,a na visnji od 3000 pa do 10000 eura.E zato sam ljut i mnogo puta mi dodje da ih sve pocupam,a sa druge strane volem sljivu i to je jedino sto me drzi da je ne izvadim i opet sadim(valjda dok mi ne padne mrak na oci) inace bi je davno zaboravio.Zemlja mi nije problem,barem je sad dzabe da je kupim,nece da je rade ljudi pa rasprodaju tako da cu radije da sadim kako se u praksi pokazalo najbolje 4 ili 5 metara,a ne kako savetuju prodavaci sadnog materijala.
 
uffffff,sad tek ne znam sta da radim :)

planirao sam da posadim 1ha sljiva 1/3 ranke i 2/3 lepotice. nisam nov u vocarstu ali u sljivarstvu jesam.
nacitah se ovih vasih komentara za sve pare i tek sad ne znam kako da posadim sljivu
postao sam planirao da posadim ranku i lepoticu iskljucivo kao sljive za svezu upotrebu moje pitanje je:da li je dobra sadnja u ovo slucaju 4mx2,5m( ili ima nesto bolje) i kakva oblik rezanja moram da sprovedem prilikom te sadnje ? ako neko ima da me uputi na neku literaturu ili neki link bio bih zahvalan.


ps.po zanimanju sa masinski inzenjer pa molim da me ne gadjate pojmovima iz oblasti vocarstva

hvala unapred
 
Poslednja izmena:
4x2,5 moze,ali samo da znas da je to u pocetku jako lepo dok ne porastu,ako radis kako treba i primenis svu tehniku i moc stabla u 10 godini ce da budu jako velika i napredna(barem 15cm precnik stabla).Tu se javlja problem pri prolasku izmedju redova na 4 metra pa kako god da ih orezujes i na 2,5 metra se grane upletu jedna u drugu od susedne sljive.Grane sljive su jako cvrste,nisu elasticne kao od visnje i nemoj da te neko laze kad kaze da zgodno prolazi kroz sljivik na 4 metra.E sad dosta njih vidim ima sljivu u 10 godini kao sto sam ja imao u 5 godini,to je vec nesto drugo.
Ja sad imam Stenlej,stare koje se cupaju ove zime(20-ta godina) su sadjene na 4x3,5 i to vec nemoze da se prodje traktorom,samo kad je tek orezana i to jedva(najvise ga zato cupam),drugi sljivik je posadjen 2001 godine i relativno je ispravljena stvar,sadjeno je 5x4 i sada na 5 metera prolazim lako,a na 4 metra samo kad je tek orezana,kasnije izuzetno tesko mogu da prodjem,i nakraju novi zasad je ubacen na 5x4,5.Ja sve masinski obradjujem,znaci i po duzini i popreko jer rucno nemogu da stignem kad se ima dosta pod vocem.Naravno da mozes da dosta regulises rezidbom,ali ostrom sto po meni nije posao jer sam zapazio da je u gustom zasadu sljiva dosta bolesnija,manje osuncana i naravno mora da ide prilicno u visinu sto je kasnije problem za rucnu berbu.
Ostalo voce sam sadio na razmaku:
Dunja 4,4x4,4(po meni nedovoljno,u novijim zasadima cu da ispravim)
Visnja 4x4
Kajsija 5x4,5
Tresnja 5,5x4(stari zasad-vadi se)

Nadam se da sam pomogao jednostavnim recnikom da nas ceo svet razume.:ppozdrav:
 
jesi kako ne.samo ja kontam da pola metra levo i desno od stabla prskam protiv trave a da izmedju prolazim sa 539 i nekom frezom npr.a to sto kazes da ce mnogo otici u visinu to mi ne bi odgovaralo nikako,neki 3m max ako je to izvodljivo.u svakom slucaju placam rezace pa nek ubiju jos po jednu dnevnicu da to lepo orezu(j...s 50 e )
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh