tile 1977
Član
Jel bio neko u Beogradu u gardi 1996-97g
4795/8-3vp
4795/8-3vp
Gde ste služili vojsku
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
Evoga momak opet na strazi veceras posle 30 godina.na strazi pored svoje karaule na Mekedonsko albanskoj granici!
divimse njegovoj odlucnosti i hrabrosti!
- - - - - - - - - -
Upravo tako.Bilasu to neka druga vremena,a i drugi ljudi.
Ostalo nama da se secamo tih divnih vremena koja vise doci nece,a mladji to ne razumeju,jer su rasli u nekom drugom vremenu!
Ko ti je bio starešina?
zmajurina
Član
Da se upisem i ja. Bela Crkva, septembar 92/93. Imao srecu pa ostao kao kaplar u inace previse ludo vreme.... ostao celih 12 meseci tamo.
1
Lutajuci svetom zemljom
gde odavno nema mira,
pratiosam uske staze lovaca i pastira.
Od ljudi skanjao se,
da zlikovci me nebi culi,
put zelja dovede me
u hodocasce karauli.
2
Al" prevarime Bozje vreme,
mrak na putu uhvati me,
zgradu svetu ja ugledah
u sumraku,usred zime.
Ljubim zidove rusevine,
suze neznam sada skriti,
ja po mraku neznam nazad,
ovde moram prenociti.
3
Vatru palim od suvog lisca,
tu gde bese spavaona,
polusrusen zid zaklanja,
nevidse spolja ona.
Pokusavam da se zgrejem,
od studeni dok se sklanjam,
ipak,ne kajemse sto sam doso
vec nocima ja je sanjam.
4
Vuk se zacu u daljini,
i fijuk vetra koji duva,
a ja sam u planini,
ne bojimse-Bog me cuva.
Gluvo doba,ponoc prodje,
tmina ovde tajne krije,
dok ceo svet spava,sniva,
tad se bude Prokletije.
5
Ozive karaula.
Sve utvare Bog da prosti,
na njima su uniforme
nase vojske iz proslosti.
"Koste vi dobri ljudi?"
glasom stah se meni stvara
"Ne boj se,mismo straza,
mrtva straza sa Kosara".
6
Tad ugledah oko sebe
svako svojim putem ide,
mladi momci cednih lica
kao da me i ne vide.
"Kojim dobrom dodje brate"?
Trgnuh se na glas decaka,
"ovde retko danju svrate,
a kamoli usred mraka".
7
"Uglavnom su to sverceri
sto beze iz Albanije,
mnogi od njih sto dodjose
ne napustise Prokletije.
Ali i njih je sad sve redje,
zbog toga je ovde tama,
zivi vise ne dolaze,
sad pripada ona nama"
8
"Vidim nas si,naseg roda,
kako si stigo dovde,
hajde reci sada nama.
Sto si dosao?,staces ovde"?
"Dosao sam"-odgovaram,
a srce mi od straha bije
"da se Bogu ja pomolim
na mestu vase pogibije".
9
Tad utihnu karaula,
u svom su poslu stali,
granicari tuznih lica
u mene su pogledali.
Uplasih se te tisine,
uz kicmu mi krenu zima,
kao da sam i sam mrtav,
streljan njihovim pogledima.
10
"Odkud znas da smo mrtvi?"
progovara tad utvara,
pa se smeh zaorio
odjekujuci sa Kosara.
"Salim se.Znas da jesmo.
Svako od nas u smrti spava,
ali drhtimo svake noci,
bojimo se zaborava".
11
"Eto ja sam imao majku,
sto je mene srecom zvala,
na put cesto gledala je,
mene nije docekala.
I imao sam trudnu zenu,
sa njom sam snove snio,
rodila je meni sina,
sin me nije zapamtio".
12
"Vidisli onog tamo,
svi mu pomrese kad su culi
da su mu gore u planini
vukovi telo rastrgnuli.
A jauke koje cujes,
taj nam se vretit zeli,
njega su jos zivoga,
u lancima ko psa odveli".
13
"Ne zali niko od nas
sto je svoj zivot dao,
ja bih se opet,kad bih mogo,
za Srbiju zrtvovao.
Ali ne zelim cutati vise
o nepravdi sto nas davi,
mi smo srpstvu sve predali
a srpstvo nas zaboravi".
14
"Grobovi su rasuti nam
njih paziti niko nece,
kad nas nasi zaborave
ko ce za nas palit svece.
Samo drugovi sto su zivi
prisetese tokom razgovora
o danima zajednickim.
Nego brate sad ce zora"
15
"Hajde kreci,brzo idi,
nek ti put prodje u sreci,
o nama pisi,pricaj,
al vise se ne okreci.
Ne dolazi,ne trazi nas,
legenda se recju stvara,
Srbiju pozdravi nam
od mrtve straze sa Kosara."
16
Probudih se sav u znoju
od vatre tek dim osta,
prisetih se prosle noci,
neka im je zemlja prosta.
Palim sveci,Boga molim,
suzno oko nadu trazi,
ja vas necu zaboraviti,
zavet dajem mrtvoj strazi
SLAVA PALIM HEROJIMA KOSARA!!!!!
Lutajuci svetom zemljom
gde odavno nema mira,
pratiosam uske staze lovaca i pastira.
Od ljudi skanjao se,
da zlikovci me nebi culi,
put zelja dovede me
u hodocasce karauli.
2
Al" prevarime Bozje vreme,
mrak na putu uhvati me,
zgradu svetu ja ugledah
u sumraku,usred zime.
Ljubim zidove rusevine,
suze neznam sada skriti,
ja po mraku neznam nazad,
ovde moram prenociti.
3
Vatru palim od suvog lisca,
tu gde bese spavaona,
polusrusen zid zaklanja,
nevidse spolja ona.
Pokusavam da se zgrejem,
od studeni dok se sklanjam,
ipak,ne kajemse sto sam doso
vec nocima ja je sanjam.
4
Vuk se zacu u daljini,
i fijuk vetra koji duva,
a ja sam u planini,
ne bojimse-Bog me cuva.
Gluvo doba,ponoc prodje,
tmina ovde tajne krije,
dok ceo svet spava,sniva,
tad se bude Prokletije.
5
Ozive karaula.
Sve utvare Bog da prosti,
na njima su uniforme
nase vojske iz proslosti.
"Koste vi dobri ljudi?"
glasom stah se meni stvara
"Ne boj se,mismo straza,
mrtva straza sa Kosara".
6
Tad ugledah oko sebe
svako svojim putem ide,
mladi momci cednih lica
kao da me i ne vide.
"Kojim dobrom dodje brate"?
Trgnuh se na glas decaka,
"ovde retko danju svrate,
a kamoli usred mraka".
7
"Uglavnom su to sverceri
sto beze iz Albanije,
mnogi od njih sto dodjose
ne napustise Prokletije.
Ali i njih je sad sve redje,
zbog toga je ovde tama,
zivi vise ne dolaze,
sad pripada ona nama"
8
"Vidim nas si,naseg roda,
kako si stigo dovde,
hajde reci sada nama.
Sto si dosao?,staces ovde"?
"Dosao sam"-odgovaram,
a srce mi od straha bije
"da se Bogu ja pomolim
na mestu vase pogibije".
9
Tad utihnu karaula,
u svom su poslu stali,
granicari tuznih lica
u mene su pogledali.
Uplasih se te tisine,
uz kicmu mi krenu zima,
kao da sam i sam mrtav,
streljan njihovim pogledima.
10
"Odkud znas da smo mrtvi?"
progovara tad utvara,
pa se smeh zaorio
odjekujuci sa Kosara.
"Salim se.Znas da jesmo.
Svako od nas u smrti spava,
ali drhtimo svake noci,
bojimo se zaborava".
11
"Eto ja sam imao majku,
sto je mene srecom zvala,
na put cesto gledala je,
mene nije docekala.
I imao sam trudnu zenu,
sa njom sam snove snio,
rodila je meni sina,
sin me nije zapamtio".
12
"Vidisli onog tamo,
svi mu pomrese kad su culi
da su mu gore u planini
vukovi telo rastrgnuli.
A jauke koje cujes,
taj nam se vretit zeli,
njega su jos zivoga,
u lancima ko psa odveli".
13
"Ne zali niko od nas
sto je svoj zivot dao,
ja bih se opet,kad bih mogo,
za Srbiju zrtvovao.
Ali ne zelim cutati vise
o nepravdi sto nas davi,
mi smo srpstvu sve predali
a srpstvo nas zaboravi".
14
"Grobovi su rasuti nam
njih paziti niko nece,
kad nas nasi zaborave
ko ce za nas palit svece.
Samo drugovi sto su zivi
prisetese tokom razgovora
o danima zajednickim.
Nego brate sad ce zora"
15
"Hajde kreci,brzo idi,
nek ti put prodje u sreci,
o nama pisi,pricaj,
al vise se ne okreci.
Ne dolazi,ne trazi nas,
legenda se recju stvara,
Srbiju pozdravi nam
od mrtve straze sa Kosara."
16
Probudih se sav u znoju
od vatre tek dim osta,
prisetih se prosle noci,
neka im je zemlja prosta.
Palim sveci,Boga molim,
suzno oko nadu trazi,
ja vas necu zaboraviti,
zavet dajem mrtvoj strazi
SLAVA PALIM HEROJIMA KOSARA!!!!!
kurjakbb
Član
Ne mogu da verujem da od mojih nema nikoga.... Surdulica,Djakovica *97/*98
dr.srdjan12
Član
I ja sam bio vezista teleprinterista u 5542 ali u Uzicu...bio sam i na TOPCIDERU mesec dana. decembarac2000/2001
Послато са SM-G920F уз помоћ Тапатока
Pokusavam da se setim. Znam da smo tu ispred tog objekta sedeli cesto, cak smo imali neke tegove i zezali se. Od desnog zida pa sve do puta su bile prepreke za kerove i kerovodja ih je vodio tu svaki dan. Moram pronaci neku sliku mozda se prisetim. Nemoj mi zameriti sto sam ovako zaboravan, ipak je to bilo pre 27 god i cesto nisam ni bio u Srbiji tako da nisam bas cesto imao prilike da se podsecam, u drustvu, svojih vojnickih dana. Nije nas bilo mnogo iz Srbije, koliko se secam nas 4-5, a bili smo u kontaktu samo par god. dok nisam otisao preko.
- - - - - - - - - -
Gledajuci sa puta, iza karaule sa leve strane su bili 2-3 manja objekta u kome smo drzali municiju, minobacace i ko zna sta jos. To je sve bilo pod kljucem i nikad nije otvarano.
- - - - - - - - - -
Gledajuci sa puta, iza karaule sa leve strane su bili 2-3 manja objekta u kome smo drzali municiju, minobacace i ko zna sta jos. To je sve bilo pod kljucem i nikad nije otvarano.
SeljakizGrada
Član
SVS Sarajevo 86-90,posle VP interventni vod kroz luda vremena 90-ih,od 2000 do 2004 isto interventni vod kao komandir,i posle Kraljevo mirna služba komnadria voda VP.
