Ekonomika poslovanja u ovčarstvu i kozarstvu

Udaljili smo se od teme,ali svi ste u pravu iz svoje tacke gledista,nazalost nemaju svi dobre uslove leti tj vrhunsku pasu kakvu imaju na bacijama ljudi.
Najisplativije je jagnje ojagnjeno krajem aprila,gajeno na pasi i mleku na planini,dodavati zito jagnjadima uvece i prodavati ih u kasnu jesen,odlicno napreduju na mleku a ovce zimi manje trose hrane jer ne doje,a cean u kasnu jesen je sasvim pristojna.
 
naprimer meni svejedno kad se jagnje,iovako ionako nemam pasu, mucim se borim se sa jeftinom hranom,ali nema
 
sto se tice jeftine hrane ko moze da se snadje za psenicnu i jecmenu slamu ali sojinu slamu pogotovu cuo sam da je dosta kvalitetna za ishranu...ja sam za sledecu godinu nasao coveka koji ce mi dati dzaba tu slamu jer je on tarupira, ovako cu mu platiti baliranje i prevoz i castiti ga naravno i zadovoljni i ja i on .. to ce mi dobro doci s obzirom da ocu da znatno povecam broj a sad placam balu lucerke 200 dinara :udri:
 
Slama je druze jako dobra da posle silaze ili uz dosta koncentrata ovce "cackaju zube" ali ne da se na tome zasniva obrok. Nemojmo se zavaravati da od vazduha ovce mogu nesto da proizvedu, za toliko trebamo biti ozbiljni. Koje crno uporedjivanje sena lucerke i sojine slame ili bilo koje druge. Postoje tablice u kojima nesto stoji o hranljivim vrednostima pojedinih hraniva pa se tamo jajjednostavnije moze videti koliko sta vredi. Jeste da se radi o ovcama ali ni one ne mogu ni od cega nesto da naprave.
 
@miljko je potpuno u pravu,ne mislite da se tako lako moze smanjiti cena obroka,ovce samo na slami da zive ne mogu,a nikako da daju dobre rezultate
 
Mogu da se iscupaju iz zime da nekrepaju drugo nista i kad se ojagnje ima da bijezi od janjeta kao vrag od krsta zato sto se bori za vlastiti opstanak.
 
veci je greh drzati zivotinju zakovanu ili svezanu i dozvoliti da ona bude gladna i zedna nego se omrsiti na veliki petak ili nikad ne postiti.. :nono: to ja kazem svima! ali opet kazem ja ni u jednom trenutku nisam doveo u pitanje obrok koji se sastoji od kukuruza i jecma i lucerke samo sam naveo neke od jeftinih hraniva koje mogu da potpomognu ishranu ovaca.. u krajnjem slucaju neka mi umesto 200 bala same lucerke, pojedu 150 bala lucerke i 100 bala sojine slame pa i to je neka razlika u ulaganju,tih 50 bala lucerke sto cu smanjiti a ubaciti ovih 100 koje ce me kostati bukvalno 15 din po baliranju ... kao sto nekom izgleda smesno kad ljudi pominju razliku izmedju cene kukuruza 18 ili 15 din kao j***s 3 din, jer to u krajnjem slucaju na neku vecu kolicinu i bude neka cifra... to sam ja mislio a ne da ovce hranim samo sojinom ili bilo kojom slamom :haha: :haha: :haha:
 
U pravu si gilgames.
Treba koristiti jeftinije izvore hrane i količinam se može dosta nadomjestiti.
Iz iskustva znam da sojina slama može uspješno zamijeniiti sijeno i lucerku, a kad je kriza onda i potpuno.Naravno ne smije izostati adekvatna količina zrna.
Slama zobena i sojina je prvenstveno bitna radi celuloze kao bi probavni sustav ovce kao prživača normalno funkcionirao.
Godinama koristim sojinu slamu kao osnovnu, a tek dodajem sijeno i lucerku (u proljeće obavezno).
Nisam imao nikakvih gubitaka ovce su zdrave a janjad dobro napreduje.
Slažame se da bi vjerojatno bilo bolje da imam dovoljno lucerke i sijena za svakodnevni obrok, ali očito može i ovako.
Najjeftinije je nabavka žitne , kukuruzne i sojine pleve iz silosa i velikih sušara.Uvjet je da je pljeva suha, u njoj ima dosta dijelova zrna i treba izabrati dovoljnu količinu( u odnosu na hranjivu vrijednost) pa mi to služi kao glavni obrok.
Za janjad u tovu i dojilje dodajem prekrupu kukuruza , zobi, suncokretovu sačmu.
Mislim da je to nanjeftinija ishrana a ništa im ne fali.
 
moje ovce koje sam ja zatvorio u tor ce pre biti u zamrzivacu nego gladne i zedne..! a sto se tice toga sta ce one jesti to je na svakom gazdi da nadje sta njegovim ovcama najvise odgovara i prija a da je opet njemu najrentabilnije.... evo jednog takvog obratite paznju sta covek prica svaka mu cast!
http://www.youtube.com/watch?v=oPdVATKLoeQ
ovan preko 160 kila :D od slame i tikvica ::svaka cast::
 
zanimljivo to kod g.Colica sa muskatnom tikvicom i slamom.tikvica je dobra priznajem ali bi bas voleo da neko od vas podgaji ovna od 160 kg na slami :nono:.no nema veze kod nas u Srbiji nema muze i proizvoda od ovcijeg mleka jedva se kupuje kravlji sir od 180-200 din.znaci samo jagnjad to je valjda svima jasno tako da ako zelite sto veci broj jagnjadi morate koristiti odredjene metode,a cilj je sacuvati ovcu sto duzi niz godina da sto manje problema imate da radjaju veci broj jagnjadi,sto pribliznije kilaze na rodjenju,vitalna i zdrava i da sto pre ovca bude spremna na sledece parenje(servis period)da jagnjad imaju dobar prirast,samim tim i ovce i jagnjad budu zdravi ne dajete veterinaru novac a to se sve resi(99% slucajeva)PRAVILNOM ISHRANOM I PREVENTIVOM.ja sam naveo primer kojeg se ja prdrzavam ne kazem da je dobar i najbolji ali ovo je mesto za razmenu misljenja i iskustava i niko nije rekao sta nevalja (cinjenice).naravno da bi dobili koncetrat nemorate ga kupiti moze se i napraviti,ovce daleko losije koriste celulozu od goveda trose puno energije prilkom varenja tako da slama koliko "koristi"toliko i stete.kakav god bio obrok treba da bude KVALITETAN nevazi ono lepa i debela
 
naravno da on nije od slame i tikvica toliki .. ali da ih stvarho hrani tikvicama i slamom to se vidi kako one to jedu.. on covek time smanjuje troskove ishrane i ja mu skidam kapu zbog toga koliko god da smanji trosak ishrane to je njegova zarada... on ce covek svestan toga i igra na tu kartu..
 
Ekonomika poslovanja u ovčarstvu

Evo nekih mojih iskustava na ovu temu.

Troškovi po jednoj ovci godišnje iznose oko 40 evra. Zakup jednog hektara u mom kraju je u proseku 70 evra sa tendencijom pada, jer je staračkih domaćinstava sve više. 1hektar dovoljan je za ispašu 10 ovaca, s tim da se jedan deo može pokositi u proleće.
Ovce pasu od 220 do 250 dana.

Zimski dnevni obrok:
- 1kg sena;
- 2kg silaže i
- 0,3 zitarica
= oko 20 dinara

Prosek 130 dana = 2600 + 750 pašnjak = 3350 din.
Tu još dolaze troskovi lekova, soli, ishrana ovnova, voda, struja itd.

Jedno jagnje da bi postiglo prodajnu kilažu 35kg košta oko 20 evra.
Ako se po ovci dobije bar 1,6 jagnjadi po 35kg x 2,2 evra/kg = 123 evra.
Kad se odbiju troškovi ostaje 50 evra po ovci.

Jedno stado od 60 ovaca koje lako može da se čuva kao dodatni posao donosi 3000 evra. Mozda nije neka zarada, ali i plate se kreću od 150 do 250 evra bar kod nas. E sad dali je bolje da me neko zaj...a za 200 evra mesec dana ili da čuvam ovce? Bolje je čuvati ovce.

Posebno, ako se poseduje svoja zemlja i proizvede hrana onda je i zarada veća. Ovce su domaće pramenke i melezi prosečne težine 50 do 60kg. Indeks jagnjenja 1.3, plodnost 130%. Jagnjad se luče sa dva meseca tako da se skraćuje period između jagnjenja i mrkanja. Ovnovi su tovnih rasa u mom slučaju šarole. Uvođenjem romanovskog ovna u stado pokušavamo da dobijemo majke koje su plodnije i veće frekventnosti jagnjenja.

Razmišljanja su da se celo stado postepeno zameni romanovskim i poluromanovrkim da se postigne što veći broj jagnjadi po ovci a zadržali bi tovne ovnove. Ništa bitnije se nebi menjalo u načinu držanja, jer su melezi romanovske otporni i skromni kao i domaće pramenke.

by Maestro: Pre svega sve čestitke ::svaka cast:: S obzirom da jedan od retkih post-ova koji je na jednom mestu, najkvalitetnije do sada i realno sagledao problematiku (bez foliranja u stilu neisplativo držati ovce, i tsl.), a radi lakšeg čitanja i praćenja, post malo tehnički doteran.
Šarbanac, bez ljutnje !!! A, još ako si komšija "Gajić ratanu", onda se sigurno nećeš ljutiti ! :haha:
:ppozdrav:
 
Ovo je dosta dobar proracun as dosta ekonomicnim nacinom uzgoja gde se moze gajiti sigurno i neki veci broj ovaca. U Srbiji ima mnogo potencijala za uzgoj ovaca samo je pitanje organizacije.
Nasa proizvodnja je nesto skuplja zbog velicine ovaca i relativno kratkog vremena koje ovce provedu na ispasu.Kao proizvodjaci priplodnog podmlatka, zivotinje moraju biti dobro hranjene da bi se pravilno razvile. Kratak preiod na pasi je najvise zbok suse u leto kad nigde nema trane ili vrlo malo loseg kvaliteta. Ta neka veca cena kostanja se pokriva prodajom teze jagnjadi (40 di 45kg) i prodajom priplognog materijala. Na cenu na trzistu se ne moze mnogo uticati ali na troskove ulaganje moze dosta da se utice.
 
Ekonomika poslovanja u ovčarstvu

Drago mi je da me potvrđuje jedan veliki profesionalac u ovom poslu. Smatram da se troškovi mogu još smanjiti. Zato trebaju samo plodnije ovce. Išlo bi se na jedno jagnjenje godišnje ako ovce imaju plodnost 180% što bi bilo dovoljno. Povećanjem stada na 120 grla bila bi računica čuvati ih na nasipu pored reke i na parlozima kojih ima sve više. Parenje bi odlozili do kraja novembra pa bi ovce prezimile tako reći jalove što bi dodatno smanjilo trosak. Prolećna paša dobro bi legla u zadnjem periodu sjagnjenosti. Jagnjenje bi bilo olakšano jer su klimatski uslovi daleko povoljniji krajem aprila i početkom maja. Jagnjad bi sisala do septembra uz manju prihranu uveče jer bi koristila mleko i pašu. Od septembra do ponovnog parenja do kraja novembra ovce bi dobro popravile kondiciju pa bi lakše prezimile. Jagnad bi se dodatno tovila mesec dana da malo nabilduju a i cena od septembra ide gore i lakše se prodaju jagnjad veće kilaže. Bilo bi tu i problema veliki broj jagnjenja u kratkom periodu veći gubitci pri jagnjenju i sve drugo što ide sa povećanem stada. Moralo bi većim delom godine biti angažovano dvoje ljudi jer jedan svakako nebi mogao sve ram. Ovim načinom je moguće povećati prihod po ovci možda i za dodatnih 30evra.
 
@sarbanac
delim tvoje misljenje u potpunosti sto se tice svega a pogotovu oko rasnog sastava gde pominjes romanovske ovce i tovne ovnove :D imas veliki br jagnjadi sa poboljsanim prirastom ::svaka cast:: ti kad izracunas kilazu jagnjadi koju dobijes od romanove ovce u 2 godine ona je ispred svih.. a opet je mala-ne jede kao w, skromna i otporna ::novac::
 
@sarbanac
dobro razmisljas slazem se sa tobom u potpunosti uz jednu sugestiju mislim da je bolje da plotkinje budu poluromanove nego ciste jer ces imati bolji prirast i konverziju jagnjadi a razlika u plodnosti je minimalna. To je neko moje misljenje iz iskustva licnog inace idealne su sitnije manje jedu a indeks jagnjenja mozes slobodno racunati na preko 2 uz dobru ishranu. Svidja mi se tvoja ideja ali je nemogu sprovesti u delo tanak sam sa pasnjacima pa se cupam sa silazom i senazom :ppozdrav:
 
i to je ok poluromanova,ali da zenski sastav bude npr w i romanov ili idf i romanov jel imaju 3 jagnjenja u 2 godine,i na njih krupan ovan jos tolika kolicina ispase kao najrentabilnije hrane... :D e to je ovcarstvo ::svaka cast::
 
Ekonomika poslovanja u ovčarstvu

Svakako da bi majčinska osnova romanova i vitemberga ili il de fransa bila dobra kombinacija ali smatram da pramenku nebi trebalo zaobići. Pramenka je neopravdano zapostavljena. Da se neka pametna glava setila pa napravila neki dobar program u smislu selekcije bolje bi bilo nego što su pokušavali da stvaraju nove rase. Melezi sa pramenkom su dosta otporniji i manje zahtevni. Ono što bi se dobilo kod meleza sa vitembergom ili il de france povećalo bi troskove u ishrani a oslabila bi i otpornost pošto se ide na poluintenzivan način držanja. Melzi sa pramenkom sigurno imaju manju plodnost ali to se može nadomestiti većim brojem grla. U uslovima Vojvodine i Mačve sasvim je druga priča jer postoje mogućnosti velikih prinosa kabaste hrane sa oranica po hektaru. Padalo mi na pamet da ne pravim silažu već da odem u Vojvodinu i kupim šećernu repu koja je jeftinija nego što mene košta silaža ali nisam rizikovao jer neznam kako bi je skladištpio. Po literaturi korenasto krtolasta hraniva su odlična hrana za ovce a šećerna repa ima najviše suve materije. Ako neko zna nešto o ishrani šećernom repom bilo bi dobro da nam kaže. Možda to nije humano jer se od nje pravi šećer za ljude ali iod kukuruza se pravi biodizel a narod umire od gladi širom sveta. Cilj je smanjiti troškove proizvodnje da bi se povećala isplativost. Šećerane gule seljake po Vojvodini pa bi možda ovčari mogli izvući neku dobit umesto njih ali nikako na štetu proizvođača šećerne repe.
 
ja sam cuo da od secerne repe propadnu im zubi,pa neznam koliko je to korisno?repin rezanac je bolja kombinacija,0.50para po kg, ili briketirana,ali je skuplja znatno
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh