Borko Nikolic
Član
a da li valjda da se mesa evro dizel ibio dizel??
Al su nasli naziv gasno ulje Po cemu su ga nazvali samo tako da mi je znati jel to gas ili ulje jel druge boje od ED....................Ida dodam meni ED manje trosi zetor od D2
"Ćuti, dobro je" ... prvi predlog je bio "Plinsko Ulje 01, PU 01". Onda se neko setio da postoji prevod i na srpski (i da se ne koristi hrvatski naziv, koji je verovatno bio dominantan u vreme SFRJ, zbog rafinerijskih kapaciteta).
Gasna ulja (Gas Oils) su frakcije sirove nafte određenih karakteristika i služe uglavnom kao dizel gorivo (ne isključivo). Gasno ulje je i ED a bio je i D2. Gasno Ulje 01 je trebalo da bude GU sa 0,1% sumpora.
Ali slažem se da je glupo do bola, jer je naziv rafinerijske frakcije, što je potpuno neinventivno. Mogli su i ED da nazovu "Gasno ulje - Euro ili GU 10ppm, glupo bi bilo "do daske").
Agrodizel ili nešto slično bi bilo mnogo bolje, na primer: "Off-Road" dizel sa dobrim prevodom bi takođe bilo prihvatljivo, ne bih mogao trenutno da smislim nešto kvalitetno ali bi u toku dana sigurno smislio adekvatan naziv.
paorpaor
Član
U cemu je sustinska razlika spram D2 ?
vica022
Član
neznam zasto je tolika razlika u potrosnji kod nas i kad uzmem bosanski lozak ili euro dizel. kod njih NIS isporucuje gorivo u zadnje vreme a razlika spram naseg je uvek bila drasticna. na kombajnu letos nam je potrosnja oko 40% bila manja sa bosanskim lozakom . i euro dizel nam manje trosi od D2 nafte na nasim pumpama. zadnje sto sam uzeo D2 nije nizasta. ako ovako nastave definitivno zeleni karton i bosna po gorivo. razlika u vuci i potrosnji je velika a i u ceni .nije malo ustedeti skoro 50% ukupno gledajuci .
Zelene je boje
(ima kriptonit u sebi 
)(zaista se farba u zeleno, kao "zeleno" je, ekološko)
Nema nešto razlike, osim što ima 10x manje sumpora, taman dovoljno za stara vozila a da ne bude previše (nešto kao Euro 2 standard, ili neki od skandinavskih iz ranih 90-tih, kod nas preskočeno pa se išlo pravo na Euro 3 kada je već bio aktuelan Euro 4 standard).
Ostale PROPISANE (standardom i pravilnikom) karakteristike su IDENTIČNE, osim što je dozvoljeno manje vode 500ppm naspram 700ppm (0,05% umesto 0,07%).
Moglo bi da ima nešto veću otpornost na niske temperature (kao nekadašnji D1) ALI to nije izvesno (i čisto sumnjam) jer nije obavezno.
paorpaor
Član
Ja cu ipak da sipam UD jer mislim da ni on nema sumpora propisano, tako da ce podmazivanje i dalje ici kako treba 
Dragan18
Član
Stalker
Interesuje me kako povećan jodni broj utiče na kvalitet goriva odnosno Biodizela konkretno ? Ako možete to da nam objasnite. Hvala!
p.s.
Još konkretnije, pročitao sam ovaj rad pa me interesuje Vaše stručno mišljenje.Hvala!
http://www.tf.ni.ac.rs/organizacija/nis/Laborator%20postupci/Laboratorijski%20tehnoloski%20postupak%20za%20dobijanje%20etil%20estara%20masnih%20kiselina%20ulja%20suncokreta.pdf
Interesuje me kako povećan jodni broj utiče na kvalitet goriva odnosno Biodizela konkretno ? Ako možete to da nam objasnite. Hvala!
p.s.
Još konkretnije, pročitao sam ovaj rad pa me interesuje Vaše stručno mišljenje.Hvala!
http://www.tf.ni.ac.rs/organizacija/nis/Laborator%20postupci/Laboratorijski%20tehnoloski%20postupak%20za%20dobijanje%20etil%20estara%20masnih%20kiselina%20ulja%20suncokreta.pdf
Prvo da pohvalim kolege na odličnom projektu čiji je rezultat i pomenuti dokument (tehničko rešenje). Lepo je što je tehničko rešenje izrodilo i jedan diplomski ispit.
Dakle, tehnolozi (hemičari) su veoma dobro uradili tehnologiju (nisko temperaturnu). Zaista sam uživao u čitanju (na preskok) i šteta što nemam toliko vremena da pročitam ceo rad (daleko od mojih interesovanja a još dalje od onoga što radim u struci).
Dakle, što se hemije tiče ima svega samo treba naći.
Za razliku od tipične metanolize autori su se bavili etanolizom što mi se jako svidelo. Verovatno je dobijen BD time skuplji (jer je etil alkohol skuplji od metil) ali je ovo bolji postupak za manje pogone jer je i et.alk. mnogo manje toksičan od metil alk. a i manji utrošak energije može da za manje (kućne) pogone da prevagne uz neke druge prednosti etil estara mas. kis. u odnosu na metil estre M.K. Od kojih je tečljivost na nižim temp. najupečatljivija (i kod nas velika prednost).
No da se vratim pitanju (a detalje tehnologije morate potražiti od autora uz naglasak da je ona komercijalna pa ne očekujte sve na tacni, osim ako se neko ne želi time baviti u većoj meri pa bi mogao da iskoristi i domaće znanje a ne samo strano).
Jodni Broj (ili u anglosaksonskom obliku jodna vrednost)?
Navedeno je i u samom dokumentu (po)nešto o tome, a ja ću samo u par rečenica.
IB (I je hemijski simbol joda) je direktno u vezi sa (hemijskim) sastavom BD-a i veći broj znači da u estrima (u ovom slučaju etil ali isto važi i za metil) ima više dvogubih veza, odnosno da je u ulju više nezasićenim masnih kiselina.
To je direktno. Indirektno to utiče na osobine goriva.
Otprilike najvažnije je to da (skoro) sa povećanjem IB opada cetanski broj BD-a, koji je kod BD-a uglavnom visok i isti kao kod ED i to bez aditiva.
Ipak, čak i svih 180 je još uvek podnošljivo jer je uporedivo sa D2 (samo po ovom parametru), a čak i 150-160 može da ispuni zahteve BD-a od 51.
(Bio) Goriva sa višim IB su podložnija oksidaciji pa ih je moguće čuvati kraći period ali nije od većeg značaja ... nešto je ekoloških aspekata zbog lošijeg izduva u slučaju BD sa većim IB, brže degradacije motornog ulja i slično. Ništa posebno bitno za mešavine kao što je BD 20 (20% BD-a) ali može biti za BD 100.
I sami autori kažu:
"Neznatno viša vrednost jodnog broja ... od vrednosti propisane standardom".
I zaista 125 u odnosu na 120 je ... ništa.
No standard je standard a naši kad kopiraju EU standarde mogli bi malo da se raspitaju pa da ih ne prepisuju do zareza (kao što i nisu kod Evropremijum benzina i ED-a, bar ne do pred kraj prošle godine od kada i u Pančevu mogu da proizvedu full ED).
Tih 120 je već mnogo politike a manje nauke a štos je u tome da se ograničenjem na 120 diskvalifikuje ulje soje. Nemci idu i dalje (njima ionako niko ništa u EU ne može a i verovatno oni stoje iza vrednosti od 120 pošto forsiraju BD iz uljane repice) i granicu stavljaju na 115. No ko je čitao "između redova" mogao je da zapazi da su Španci (toplija klimatska zona) uspeli da za sebe izdejstvuju granicu od 140 (gorivo još uvek vrlo dobrog kvaliteta) da bi mogli da koriste i ulje od soje (verovatno ne isključivo nego delom i ono). Trebali smo i mi da se pozovemo na to zbog suncokreta ali bi možda mešavina sa drugim uljem moglo da uklopi onu malu razliku.
Neće ništa da bude motoru ako se koristi BD 20-30% i koji ima Ib od 125 ili 130.
Pozdrav!
- - - - - - - - - -
Naravno nije IB jedini nego tek jedan od (bitnih) parametara kvaliteta BD-a.
Tako da ako je sve ostalo O.K. čak i IB od 150 sam po sebi neće diskvalifikovati upotrebu takvog BD ali je (naravno) u tom slučaju potrebno smanjiti njegovo učešće (na recimo 10%). Lično mi se čini da je 140 sasvim razumna granica ali BD je (ponavljam) sekundarni delokrug mog rada pa uzite ovo uslovno.
I (naravno) tako se ne može prodavati na tržištu jer nije po (važećem) standardu.
- - - - - - - - - -
Na kraju krajeva ... IB je loš (kilav) parametar kojim se određuje bilo šta od navedenog (npr. oksidaciona stabilnost; uz to ova osobina je veoma diskutabilna za kvalitet goriva; praktično: indirektni pokazatelj oks. stabilnosti koja je ind. pokazatelj za kvalitet goriva).
Da ne idem u sitne detalje, a i vremena nemam. Šta znači oksidaciona sposobnost nečega što gori? Pa ... skoro ništa. Negativan uticaj ima na (pominjano) vreme skladištenja (jako, jako diskutabilno jer i običan D2 u principu nema više od 6 meseci iako se može koristiti i posle cele godine) i još posrednije na kvalitet ulja u motoru zbog razblaženja gorivom tipičnim za sve biodizele, pa posredno od posrednog, posredno deluje negativno.
Praktično je granica povučena da bi se odredilo od čega se pravi BD (ponavljam ali moram da naglasim).
Naučni radovi i praksa nisu povukli crtu baš na 120.
Uostalom cela (meni ne mnogo omiljena) priča oko BD je pravno, političko, administrativna pa sve tu treba tako i svhatati. Mercedes (ali i ostali, ali naročito ova kompanija) je strogo ograničila upotebu BD u svojim Euro 4 i Euro 5 motorima na 5 ili 7% i šlus! (praktično BD 5 u slobodnoj prodaji).
Uostalom i EN 590 u svojem najnovijem izdanju (Euro 5) definiše da se u ED po njemu može dodati do 5% BD.
Dakle, tehnolozi (hemičari) su veoma dobro uradili tehnologiju (nisko temperaturnu). Zaista sam uživao u čitanju (na preskok) i šteta što nemam toliko vremena da pročitam ceo rad (daleko od mojih interesovanja a još dalje od onoga što radim u struci).
Dakle, što se hemije tiče ima svega samo treba naći.
Za razliku od tipične metanolize autori su se bavili etanolizom što mi se jako svidelo. Verovatno je dobijen BD time skuplji (jer je etil alkohol skuplji od metil) ali je ovo bolji postupak za manje pogone jer je i et.alk. mnogo manje toksičan od metil alk. a i manji utrošak energije može da za manje (kućne) pogone da prevagne uz neke druge prednosti etil estara mas. kis. u odnosu na metil estre M.K. Od kojih je tečljivost na nižim temp. najupečatljivija (i kod nas velika prednost).
No da se vratim pitanju (a detalje tehnologije morate potražiti od autora uz naglasak da je ona komercijalna pa ne očekujte sve na tacni, osim ako se neko ne želi time baviti u većoj meri pa bi mogao da iskoristi i domaće znanje a ne samo strano).
Jodni Broj (ili u anglosaksonskom obliku jodna vrednost)?
Navedeno je i u samom dokumentu (po)nešto o tome, a ja ću samo u par rečenica.
IB (I je hemijski simbol joda) je direktno u vezi sa (hemijskim) sastavom BD-a i veći broj znači da u estrima (u ovom slučaju etil ali isto važi i za metil) ima više dvogubih veza, odnosno da je u ulju više nezasićenim masnih kiselina.
To je direktno. Indirektno to utiče na osobine goriva.
Otprilike najvažnije je to da (skoro) sa povećanjem IB opada cetanski broj BD-a, koji je kod BD-a uglavnom visok i isti kao kod ED i to bez aditiva.
Ipak, čak i svih 180 je još uvek podnošljivo jer je uporedivo sa D2 (samo po ovom parametru), a čak i 150-160 može da ispuni zahteve BD-a od 51.
(Bio) Goriva sa višim IB su podložnija oksidaciji pa ih je moguće čuvati kraći period ali nije od većeg značaja ... nešto je ekoloških aspekata zbog lošijeg izduva u slučaju BD sa većim IB, brže degradacije motornog ulja i slično. Ništa posebno bitno za mešavine kao što je BD 20 (20% BD-a) ali može biti za BD 100.
I sami autori kažu:
"Neznatno viša vrednost jodnog broja ... od vrednosti propisane standardom".
I zaista 125 u odnosu na 120 je ... ništa.
No standard je standard a naši kad kopiraju EU standarde mogli bi malo da se raspitaju pa da ih ne prepisuju do zareza (kao što i nisu kod Evropremijum benzina i ED-a, bar ne do pred kraj prošle godine od kada i u Pančevu mogu da proizvedu full ED).
Tih 120 je već mnogo politike a manje nauke a štos je u tome da se ograničenjem na 120 diskvalifikuje ulje soje. Nemci idu i dalje (njima ionako niko ništa u EU ne može a i verovatno oni stoje iza vrednosti od 120 pošto forsiraju BD iz uljane repice) i granicu stavljaju na 115. No ko je čitao "između redova" mogao je da zapazi da su Španci (toplija klimatska zona) uspeli da za sebe izdejstvuju granicu od 140 (gorivo još uvek vrlo dobrog kvaliteta) da bi mogli da koriste i ulje od soje (verovatno ne isključivo nego delom i ono). Trebali smo i mi da se pozovemo na to zbog suncokreta ali bi možda mešavina sa drugim uljem moglo da uklopi onu malu razliku.
Neće ništa da bude motoru ako se koristi BD 20-30% i koji ima Ib od 125 ili 130.
Pozdrav!
- - - - - - - - - -
Naravno nije IB jedini nego tek jedan od (bitnih) parametara kvaliteta BD-a.
Tako da ako je sve ostalo O.K. čak i IB od 150 sam po sebi neće diskvalifikovati upotrebu takvog BD ali je (naravno) u tom slučaju potrebno smanjiti njegovo učešće (na recimo 10%). Lično mi se čini da je 140 sasvim razumna granica ali BD je (ponavljam) sekundarni delokrug mog rada pa uzite ovo uslovno.
I (naravno) tako se ne može prodavati na tržištu jer nije po (važećem) standardu.
- - - - - - - - - -
Na kraju krajeva ... IB je loš (kilav) parametar kojim se određuje bilo šta od navedenog (npr. oksidaciona stabilnost; uz to ova osobina je veoma diskutabilna za kvalitet goriva; praktično: indirektni pokazatelj oks. stabilnosti koja je ind. pokazatelj za kvalitet goriva).
Da ne idem u sitne detalje, a i vremena nemam. Šta znači oksidaciona sposobnost nečega što gori? Pa ... skoro ništa. Negativan uticaj ima na (pominjano) vreme skladištenja (jako, jako diskutabilno jer i običan D2 u principu nema više od 6 meseci iako se može koristiti i posle cele godine) i još posrednije na kvalitet ulja u motoru zbog razblaženja gorivom tipičnim za sve biodizele, pa posredno od posrednog, posredno deluje negativno.
Praktično je granica povučena da bi se odredilo od čega se pravi BD (ponavljam ali moram da naglasim).
Naučni radovi i praksa nisu povukli crtu baš na 120.
Uostalom cela (meni ne mnogo omiljena) priča oko BD je pravno, političko, administrativna pa sve tu treba tako i svhatati. Mercedes (ali i ostali, ali naročito ova kompanija) je strogo ograničila upotebu BD u svojim Euro 4 i Euro 5 motorima na 5 ili 7% i šlus! (praktično BD 5 u slobodnoj prodaji).
Uostalom i EN 590 u svojem najnovijem izdanju (Euro 5) definiše da se u ED po njemu može dodati do 5% BD.
belgrade red star
Član
Nis aditiv koji se dodaje u evrodizel,420 din 1L koja ide na 200L evrodizela.
Gorski Car
Član
Od kako se pojavio Eurodizel u Srbiji ja drugo grivo ne sipam, niti u traktor niti u auto. Nikad nisam sipao aditive i ulja, niti sam imao nekakve probleme. Sve prednosti su na strani Eurodizela.
paorpaor
Član
Prosto pitanje.
Sta sipaju u Nemackoj u traktore iz recimo 2000-te . Mislite da oni imaju aditive, pa naravno da nemaju. Neko se setio iz NISa da moze da nam proda nesto sto nece da skodi a nece ni da pomaze.
Sta sipaju u Nemackoj u traktore iz recimo 2000-te . Mislite da oni imaju aditive, pa naravno da nemaju. Neko se setio iz NISa da moze da nam proda nesto sto nece da skodi a nece ni da pomaze.
Gorski Car
Član
Ne znam za Nemacku ali dok sam radio u Svajcarskoj nikad nisam video ni jednog svajcarca da sipa bilo kakve aditive u gorivo.
Sto se tice NIS-a to je najgora fabrika koja proizvodi najgore gorivo na SVETU. NIS nam prodaje smece od goriva, imamo defintivno najlosije gorivo na svetu po svetskim cenama!
Ko je malo putovao po evropi i susednim zemljama ex yu zna o cemu pisem.
paorpaor
Član
Kojoj normi, da se vrate 30 godina u nazad.
Imaju jedan jak aditiv zvani dodjosi-sverceri koji izvoze njihove krsine.
imam odgovor za tvoje pitanje!
U Fendt-u( 86 .god) kojeg sam kupio u januaru bio je jos malo "nemackog goriva" i gle cuda euro dizel pomesan sa bio dieselom, jako lepe svetlozelene boje, i puno je manje dimio nego sa nasim D-2 kojeg sam ja sipao, sad dvoumim se koliko da dodam u ED koji nameravam da koristim jos D2 ili ovo novo cudo Gasno ulje.
paorpaor
Član
Kako znas da je bio-dizel, na osnovu cega?
