Što bi se reklo ... zar nije očigledno? Pa i nije.
Možda je cela teme trebala da počne (a neće se time završiti) sa specifikacijama D2 i ED.
Pa da se dodaju još i za lož-ulje.
Postoje bar 2 glavna i još nekoliko ne toliko očiglednih razloga zašto to nije dobra ideja.
Prvo, mnogi ne bi razumeli (što i nije strašno, može se objasniti) a mnogi bi pogrešno razumeli. Mnogo objašnjenja te bi bilo možda i smarajuće.
Možda još bitnije je to da specifikacije (bar one zakonske) nisu previše stroge i po jako su malo parametara pa se i ne primećuje (ogromna) razlika među ovih tri goriva.
A da kažem da D2 (ipak) ima specifikacije tečnog goriva za dizel motore a lož-ulje goriva za grejanje (loženje).
NIje dovoljno? Šta više da vičem (možda "živeo kapitalizam"?).
A što ih ne uporedim? Pa specifikacije se dosta razlikuju (nisu za istu vrstu proizvoda) pa nije baš ni lako detaljno ih uporediti.
Lož ulja ima (e ovo sam i polagao na faksu) lakih, srednje -teških i teških pa (bar u vreme kada sam to učio) nekih 10 (čini mi se) kategorija. Srednja i teška lož ulja su praktično mazuti (mada mazut može biti i veći škart od njih, sve što je tečno od nafte i gori, ako malo uprostim).
Viskoznost D2 i LU je slična (praktično ista) mada su granice široke. Čak i lož može biti i za nijansu manje viskoznosti.
Relativno bitan podatak je tačka paljenja (para) koji je za D2 i ekstra lako LU zapravo isti (55cel.), dok ostala LU imaju 60 i više (čak i do 100).
Međutim gorenje i brzinu paljenja bolje definiše cetanski broj. On je i najvažniji parametar koji pokazuje kako sagoreva dizel gorivo. Zavisi od kompletnog sastava istog. Naziva se još "dizel indeks". On precizno pokazuje sposobnost paljenja dizel goriva.
Po ovome D2 ima vrlo dobar kvalitet jer mora da ima CB od 45. Još uvek kod nas za ED važi 46, mada je to u EU 49 a preporučuje se 50 i više . ED kod nas uglavnom ima oko 50 ili čak i više. Jako kvalitetan ED ima i 55 ili čak i više.
D2 uglavnom ima 45-47. Nedovoljno za Euro 4 ili 5 motore (gde je 50 min.).
Lož ulje ne mora da ispuni normu po ovom pitanju a sigurno ima manje (oko 40 npr.).
Zato je nepogodno za "brzohodne dizele" čak i obične automobilske jer bi već na 2500 obrtaja nepotpuno sagorevalo. No "sporohodni" nekako to i trpe te ljudi ne primećuju ovu osobinu, koja zapravo znači da (između ostalog i jako uprošćeno) deo goriva sigurno ne sagori pri većim obrtajima (a i inače) te bi potrošnja ED-a po kg morala biti manja. Međutim ...
... "kad ja tamo a ono međutim" ...
Specifična gustina ED-a je 820kg/m3 dok je za D2 860 a LU 870kg/m3.
Zbog kombinacije CB, toplotna moć i spec.gust. D2 i LU bi trebalo da motori isto troše (u litrima) dok bi ED stare mašine zaista mogle da troše i nešto više (ali do 5% max.) dok novije ne bi trebalo nešto posebno više da troše ED u litrima po satu rada.
Šta je još bitno?
Sadržaj sumpora i pepela je kod LU dozvoljen u duplo većoj količini (sadržaju).
Tako da 0,2% sumpora (LU) zaista izgleda frapantno (mada ni D2 sa 0,1% nije mnogo bolji). Sadržaj vode je kod D2 max. dozvoljen 500mg/kg (ppm), kod ED 10x manje a kod LU 3x više (0,15%). Ovo je jako bitna stvar. Vodite računa!
Tečljivost je tu negde ista (do nekih -10, ovaj podatak nemam ni za jedno ni drugo ali je par stepeni možda razlika u korist D2), i naravno, kod ED-a je -25cel. (ni ovaj podatak nemam, mislim na standard, u praksi su vrednosti -26 ili -28 uobičajene za Euro 5, akutuelni, ED).
I na kraju ali ne i po značaju: filtrabilnost D2 je mnogo bolja od LU (a ED bolja od D2 no ovde je razlika D2:LU čak i veća). Znači ne samo filtrabilnost na niskim temp. već i opšta. Ne samo da ćete menjati filter goriva češće već će to biti loše za ceo sistem za ubrizbgavanje goriva pa i samu Bosch pumpu (durogočno gledano).
Ima li nešto posle kraja? Pa ima.
Korozija bakarne trake (test korizivnosti, zapravo odusustvo korozije) je uslov koji D2 mora da ispuni ali LU ne.
A boja? Indikator u količini od min. 15mg/lit.? On služi da se jasno označi lož ulje i nije preterano štetan (ne diskvalifikuje uptrebu kod starih konstrukcija motora) ali ipak mu mesto u motoru nije (dok u peći, kotlu lepše sagori - drugi uslovi sagorevanja, čisto lepo gorenje a ne paljenje na visokoj temp. i pritisku, skroz druga priča).
Eto skraćeno i uprošćeno. Ima i ZA i PROTIV. Lošija goriva zapravo imaju samo cenu na svojoj strani (razlog jedan ali vredan) a kvalitetnija sve ostalo. Šta će petegnuti na tasu? U većini slučajeva cena. Tehničko-tehnološki trebalo bi obrnuto (čak i uzevši cenu u obzir). Osim toga većina ljudi je spremnija da prihvati rizik da motor traje 5000 umesto 7500 radnih sati, ili da u toku životnog veka remontuje (možda a možda i ne) pumpu 2x umesto jednom i slično.