Ne znam odakle ti to da su vazdusni dzepovi preporucljivi. Svugde u literaturi se pominje da treba nagaziti i zaliti da ne bi ostali vazdusni dzepovi.
Obicno ne objasnjavaju zasto ali sam negde procitao da zemlja sprecava izmrzavanje korena za razliku od vazduha.
Има истине и у једном и у другом размишљању.
Пре свека колико то и како чудно звучало корену треба ваздуха, односно ваздуха у земљи око корена.
Такође је и тачно да кад се ушушка земља око корена па још ако у земљи има остатака стајњака или органских материја које би разградњом у том зимском периоду подигле температуру таман толико да не измрзне корен ако баш буду много дебели минуси.
Ја кад садим воћке извадим први ашов земље на једну страну а други ашов на другу. Онда пола од оба дела помешам са хумусом, земљом из шуме, земљом из дна канала... шта год да имам... са прегорелим стајњаком. Сипам воду у рупу а онда део те помешане земље па опет воду. Онда изгазим, па корен саднице и остатак земље и остатак земље првог ашова. И опет залијем и изгазим.
Дешава се да просто осетим под ногама да се та земља просто направи на житку масу. Кад се то осуши и стегне корен не може лако ни да се развије.
Зато и мислим да то није добро за мој случај јер не заливам често. Залијем годишње колико да садница преживи али ја имам другачији приступ.
За оне који редовније заливају корен ће да има могућност да се развија и шири јер ће та земља да буде влажна.
Оно што је још интересантно а оно што сам мало научио од представљања биодинамичког приступа је да вегетација, односно прво покретање сокова у корену креће почетком фебруара.
Кад мало повежемо са осталим чиниоцима у природи а као пример ћу навести пчеле јер оне у исто то време (или раније или касније, то само оне знају кад и зашто) покрећу своје прво легло иако напољу може бити великих минуса. И то се не разликују пчелиње заједнице које су направиле своје станиште у природи, у шупљини или на отвореном од пчела које су у кошницама.
Ето... то је неко моје размишљање... ти Слобо имаш плантаже и велике површине и мислим да код тебе у крају још има старог знања које су оставили старци и пренели млађима. Јер кад сав пут пређемо и вратимо се на почетак опет долазимо на то старо знање које смо заборавили... или су се други потрудили да га заборавимо.