Moze svatko da dobije tko ide na predavanja, polozi ispit i plati lijepu cifricu u kunama.
Tako da to nije ni bas jeftino za ljude koji bi htjeli malo pospricati paradajz ili travu uz ogradu..
Chat u voćarstvu
- Začetnik teme hanza
- Datum pokretanja
Moze svatko da dobije tko ide na predavanja, polozi ispit i plati lijepu cifricu u kunama.
Tako da to nije ni bas jeftino za ljude koji bi htjeli malo pospricati paradajz ili travu uz ogradu..
miroljubceful
Član
vala znam da je kod nas pre jedno 2-3 godine bilo gratis,cak su i rucak davali
Kod nas je nesto vise od 900 kn.
A tako ce biti i kod vas kad udete u EU.
Ovaj sto ste dobivali uz rucak nece vrijediti.
miroljubceful
Član
necemo mi nikada u EU
to je opste poznaat stvar,a ni sada ne izvozimo nista u EU tako da ljude u sustini i ne interesuju ti njihovi zakoni jer smo svesni da i da nekim cudom udjemo u tu famoznu EU necemo postici nista sto se poljoprivrede tice,ja iskreno pokusavam da pratim sve to,cisto iz radoznalosti,inace pridrzavali se mi toga ili ne za nas na to trziste izvoza nema,jer kako god bilo nase ce za njih uvek biti najgore sto pokazuju i primeri raznoraznih nevladinih i vladinih organizacija da je sve nase lose i da sve trebamo uvoziti iz EU i SAD pocevsi od GMO pa nadalje,i muak mi je od tih pricica oni ne prskaju,ne truju kod njih je sve prorodno sjajno,glatko i ukusno,a ansi gastarbajteri akd dodju i povedu nekog njihovog prijatelja rodjenog u tim zemljama EU nemogu samo da se najedu nase otrovne hrane i napiju nase zagadjene vode.
Meni licno EU ne treba,bar ne na ovaj nacin gde cu biti neciji sluga i gde necu moci da zivim od svog rada i plasiram svoej proizvode na domace trziste a o stranom i da ne govorim
to je opste poznaat stvar,a ni sada ne izvozimo nista u EU tako da ljude u sustini i ne interesuju ti njihovi zakoni jer smo svesni da i da nekim cudom udjemo u tu famoznu EU necemo postici nista sto se poljoprivrede tice,ja iskreno pokusavam da pratim sve to,cisto iz radoznalosti,inace pridrzavali se mi toga ili ne za nas na to trziste izvoza nema,jer kako god bilo nase ce za njih uvek biti najgore sto pokazuju i primeri raznoraznih nevladinih i vladinih organizacija da je sve nase lose i da sve trebamo uvoziti iz EU i SAD pocevsi od GMO pa nadalje,i muak mi je od tih pricica oni ne prskaju,ne truju kod njih je sve prorodno sjajno,glatko i ukusno,a ansi gastarbajteri akd dodju i povedu nekog njihovog prijatelja rodjenog u tim zemljama EU nemogu samo da se najedu nase otrovne hrane i napiju nase zagadjene vode.
Meni licno EU ne treba,bar ne na ovaj nacin gde cu biti neciji sluga i gde necu moci da zivim od svog rada i plasiram svoej proizvode na domace trziste a o stranom i da ne govorim
miroljubceful
Član
ma necemo mi,uvek nam iznadju nesto da pomere,tako da po sadasnjem stanju necemo pre 2020 i neke,a do tada ko zna sta ce biti ne samo sa EU nego i sa zemaljskom kuglom,sto se tice ulaska u EU covek treba biti spreman i zato ako nekim cudom dodje do tog,da prati sta i kako,ali nista vise od tog,jer 8 godina nebi imali pravo izvoza na trziste EU,za sada bi trebali da se okrenemo blizoj buducnosti i opstanemo do tog famoznog dana i vidimo kako ce biti sada u prolece i leto sto se tice izvoza prema zamljama bivseg SSSR-a koj realno jedino i kupuju od nas,da opstanemo u trgovini sa njima,mada se i to oblaci nesto. Da ne bude zablude nisam ni evropejac a ni rusofil,ne interesuje mene kao veliku vecinu ovde ni jedni ni drugi vec samo kako da se opstane u svojoj zemlji da zivis posteno od svog rada i da bude adekvano placen,sve mi je jedno ko ce kupovati od mene,ja sam za saradnju sa svima koji hoce da plate,a za sada je jedino to trziste bivseg SSSR-a otvoreno za koliko toliko realnu saradnju mislim na cena.od EU nema nista bar za sada.Takodje nije ovo ni politicki govor vec cista realnost,ako zagovnamo sa bivsim SSSR-om jednom recju najebali smo,onda svi mozemo da vadimo paseose pa da se porasturamo po celom svetu
Ovo mi nije jasno. Zar mi vec ne izvozimo u evropu?
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
đađo74
Član
Možda bi ova analiza mogla malo približiti uvid u realnost večite teme, a to je Rusija, EU, ili nešto treće.
Napomena: Podatci datiraju iz septembra 2014-te godine i govore o opštem poslovanju, a ne samo izvozu i uvozu voća, da ne bi bilo zabune ...
Pošto se dosta govori o srpskom izvozu u Rusiju, možda nije na odmet uputiti na objavljene podatke o srpskoj spoljnoj trgovini za prvih osam meseci prošle godine (reč je samo o robi, a ne i o uslugama). Dakle, izvoz u Rusiju u evrima iznosi 96 odsto onoga u istom periodu prošle godine (99,5 odsto u dolarima i 99 odsto u dinarima; razlike su posledica promena u kursevima). Uvoz iz Rusije je, pak, veći za 143 odsto u evrima (148,5 odsto u dolarima i 147 odsto u dinarima).
Zašto je izvoz u Rusiju smanjen? Verovatno iz više razloga, ali valja uzeti u obzir da se ukupni ruski uvoz, dakle iz svih zemalja sveta, ove godine smanjuje (za oko devet odsto u prvoj polovini godine), jer se usporava rast potrošnje, opet iz više razloga, pre svega privatne, a ulaganja, ukupna, se značajno smanjuju. Kako su očekivanja za sledeću godinu gora ili bar ne bolja nego za ovu, ako se bitno ne promeni režim obostranih sankcija, ne bi trebalo očekivati bum izvoza u Rusiju praktično ni iz jedne zemlje, pa tako ni iz Srbije. Rusija, naravno, ima veliki interes da poveća izvoz, pa i u Srbiju, u ovo vreme sankcija i usporavanja njene proizvodnje. Mada, kako se i srpska potrošnja, i privatna i javna, smanjuje, nema mnogo prostora za neko dalje značajnije povećanje.
Kada se, opet, govori o troškovima sankcija, jasno je da kod svakog prekida trgovine gube obe strane, ali gubici ne moraju da budu isti. Ako se, recimo, prekine uvoz gasa, potrošač mora da traži drugi izvor energije, a proizvođač drugog kupca. I jedno i drugo košta. Uzmimo sada koliko je važan izvoz Evropske unije u Rusiju i obratno, što je neka indikacija o tome koliko bi koštalo traženje alternativnih tržišta. Dakle, u 2013. godini 2,6 odsto izvoza Evropske unije je išlo u Rusiju, a 4,6 odsto uvoza je dolazilo iz te zemlje. Rusija je, pak, 53 odsto izvoza plasirala na tržište Evropske unije, a odatle je u istoj godini došlo 39 odsto uvoza. Nijedna zemlja članica Evropske unije nema do te mere razvijene trgovačke odnose sa Rusijom. Uz to, a to nije nevažno, pojedine zemlje članice Evropske unije uvoze gas gotovo isključivo iz Rusije, ali zato njihov izvoz ne zavisi u istoj meri od ruskog tržišta. Nasuprot tome, Rusija izvozi gotovo isključivo gas i naftu, a uvozi veoma raznovrsnu robu. Tako da zabrane izvoza u Rusiju, bilo da potiču od same Evropske unije ili od ruskih sankcija, ne pogađaju previše, osim sasvim izuzetno, nikoga u Evropskoj uniji, dok obratno ne važi. Takođe, eventualni izgubljeni prihodi od prodaje nafte i gasa mogu da budu veliki za Rusiju, dok prelazak na alternativne snabdevače i izvore energije pogađaju evropske zemlje mnogo manje, što ne znači i beznačajno.
Ovde je važno uočiti nešto o čemu je svojevremeno pisao Albert Hiršman u knjizi National Power and the Structure of Foreign Trade (prvo izdanje 1945). Naime, izvoznik koji ima usku ponudu i ne može lako da promeni tržište snosi veće troškove od prekida trgovine, pogotovo ako uvozi raznovrsnu robu i to upravo od onih tržišta na koja pretežno izvozi. Ovo se može primeniti na srpsku trgovinu sa Rusijom. Izvoz u Rusiju iznosi oko sedam odsto ukupnog srpskog izvoza, a uvoz prošle godine oko osam odsto, a ove godine je povećan na više od 11 odsto. Izvoz u Evropsku uniju ove godine čini oko 65 odsto ukupnog izvoza, a uvoz oko 63 odsto. Iz Rusije se uvozi tek nekoliko proizvoda, dok se iz Evropske unije uvozi veoma raznovrstan skup robe. Srpski izvoz, međutim, sadrži veoma ograniče skup proizvoda, na koju god stranu da ide. Tako da je jasno da je mnogo teže zameniti tržište Evropske unije za neko drugo, nego rusko. Pored toga, čak i u vreme kada je stanje u evropskoj privredi na ivici recesije, srpski izvoz na to tržište je u porastu. Jer, za razliku od ruskog tržišta, na evropskom ograničenje nije na strani tražnje, nego na strani ponude, dakle na strani srpske proizvodnje za izvoz.
Naravno, nije nevažna relativna osetljivost na promenjene troškove, kao i uticaj onih koji su pogođeni teškoćama u trgovini sa Rusijom, odnosno sa Evropskom unijom, na donosioce političkih odluka. U ovom času su oni glasniji u Evropskoj uniji nego u Rusiji, što ne bi trebalo brkati sa relativnom troškovima na jednoj i na drugoj strani. U Srbiji su glasniji zagovornici trgovine sa Rusijom, pa se ponekad zanemare činjenice.
Napomena: Podatci datiraju iz septembra 2014-te godine i govore o opštem poslovanju, a ne samo izvozu i uvozu voća, da ne bi bilo zabune ...
Pošto se dosta govori o srpskom izvozu u Rusiju, možda nije na odmet uputiti na objavljene podatke o srpskoj spoljnoj trgovini za prvih osam meseci prošle godine (reč je samo o robi, a ne i o uslugama). Dakle, izvoz u Rusiju u evrima iznosi 96 odsto onoga u istom periodu prošle godine (99,5 odsto u dolarima i 99 odsto u dinarima; razlike su posledica promena u kursevima). Uvoz iz Rusije je, pak, veći za 143 odsto u evrima (148,5 odsto u dolarima i 147 odsto u dinarima).
Zašto je izvoz u Rusiju smanjen? Verovatno iz više razloga, ali valja uzeti u obzir da se ukupni ruski uvoz, dakle iz svih zemalja sveta, ove godine smanjuje (za oko devet odsto u prvoj polovini godine), jer se usporava rast potrošnje, opet iz više razloga, pre svega privatne, a ulaganja, ukupna, se značajno smanjuju. Kako su očekivanja za sledeću godinu gora ili bar ne bolja nego za ovu, ako se bitno ne promeni režim obostranih sankcija, ne bi trebalo očekivati bum izvoza u Rusiju praktično ni iz jedne zemlje, pa tako ni iz Srbije. Rusija, naravno, ima veliki interes da poveća izvoz, pa i u Srbiju, u ovo vreme sankcija i usporavanja njene proizvodnje. Mada, kako se i srpska potrošnja, i privatna i javna, smanjuje, nema mnogo prostora za neko dalje značajnije povećanje.
Kada se, opet, govori o troškovima sankcija, jasno je da kod svakog prekida trgovine gube obe strane, ali gubici ne moraju da budu isti. Ako se, recimo, prekine uvoz gasa, potrošač mora da traži drugi izvor energije, a proizvođač drugog kupca. I jedno i drugo košta. Uzmimo sada koliko je važan izvoz Evropske unije u Rusiju i obratno, što je neka indikacija o tome koliko bi koštalo traženje alternativnih tržišta. Dakle, u 2013. godini 2,6 odsto izvoza Evropske unije je išlo u Rusiju, a 4,6 odsto uvoza je dolazilo iz te zemlje. Rusija je, pak, 53 odsto izvoza plasirala na tržište Evropske unije, a odatle je u istoj godini došlo 39 odsto uvoza. Nijedna zemlja članica Evropske unije nema do te mere razvijene trgovačke odnose sa Rusijom. Uz to, a to nije nevažno, pojedine zemlje članice Evropske unije uvoze gas gotovo isključivo iz Rusije, ali zato njihov izvoz ne zavisi u istoj meri od ruskog tržišta. Nasuprot tome, Rusija izvozi gotovo isključivo gas i naftu, a uvozi veoma raznovrsnu robu. Tako da zabrane izvoza u Rusiju, bilo da potiču od same Evropske unije ili od ruskih sankcija, ne pogađaju previše, osim sasvim izuzetno, nikoga u Evropskoj uniji, dok obratno ne važi. Takođe, eventualni izgubljeni prihodi od prodaje nafte i gasa mogu da budu veliki za Rusiju, dok prelazak na alternativne snabdevače i izvore energije pogađaju evropske zemlje mnogo manje, što ne znači i beznačajno.
Ovde je važno uočiti nešto o čemu je svojevremeno pisao Albert Hiršman u knjizi National Power and the Structure of Foreign Trade (prvo izdanje 1945). Naime, izvoznik koji ima usku ponudu i ne može lako da promeni tržište snosi veće troškove od prekida trgovine, pogotovo ako uvozi raznovrsnu robu i to upravo od onih tržišta na koja pretežno izvozi. Ovo se može primeniti na srpsku trgovinu sa Rusijom. Izvoz u Rusiju iznosi oko sedam odsto ukupnog srpskog izvoza, a uvoz prošle godine oko osam odsto, a ove godine je povećan na više od 11 odsto. Izvoz u Evropsku uniju ove godine čini oko 65 odsto ukupnog izvoza, a uvoz oko 63 odsto. Iz Rusije se uvozi tek nekoliko proizvoda, dok se iz Evropske unije uvozi veoma raznovrstan skup robe. Srpski izvoz, međutim, sadrži veoma ograniče skup proizvoda, na koju god stranu da ide. Tako da je jasno da je mnogo teže zameniti tržište Evropske unije za neko drugo, nego rusko. Pored toga, čak i u vreme kada je stanje u evropskoj privredi na ivici recesije, srpski izvoz na to tržište je u porastu. Jer, za razliku od ruskog tržišta, na evropskom ograničenje nije na strani tražnje, nego na strani ponude, dakle na strani srpske proizvodnje za izvoz.
Naravno, nije nevažna relativna osetljivost na promenjene troškove, kao i uticaj onih koji su pogođeni teškoćama u trgovini sa Rusijom, odnosno sa Evropskom unijom, na donosioce političkih odluka. U ovom času su oni glasniji u Evropskoj uniji nego u Rusiji, što ne bi trebalo brkati sa relativnom troškovima na jednoj i na drugoj strani. U Srbiji su glasniji zagovornici trgovine sa Rusijom, pa se ponekad zanemare činjenice.
Poslednja izmena:
miroljubceful
Član
ne,sto se voca i povrca tice nista se ne izvozi za EU ili mozda 1-2% ,pokusa je kolega Krcinac da radi neki izvoz za Nemacku u mom kraju i to je bilo nesto veoma slabo,gotovo zanemarljivo jer njiam nikako ne odgovara da im mi izvozimo vec da uvozimo od njih,sve sto je izvezeno izvezeno je za Rusiju,Belorusiju,Moldaviju itd to znaju svi koji imaju vece zasade i daju voce za konzumni izvoz,mada sada pokusavaju da nam i to ugase da budemo samo zemlja potrosac i uvoznik bez domace proizvodnje,ili da svi radimo kod stranaca koji kupuju nasu zemlju za platu od 200e taman da se drzavi da njeno i da zivimo od danas do sutra
miroljubceful
Član
8 godina traje neka standardizacija za uvoz u EU,pa recimo ovako nista nase nije po standardima EU oni imaju neke druge standarde a mi neke trece,kao ono JUS i ISO 9000 ISO 9001 da bi se sve to standardizovalo potrebno je 8 god od ulaska u EU ovo se odnosi na poljoprivredu,sto se tice neceg drugog nisam u toku,a i posle tih 8 god uvek ce iznaci nesto,**greška li ga ali to je evc politika i za to nisam kompetentan ni malo
- - - - - - - - - -
kupio na regularno ili na crno morao bi sve to an crno da izvezes,jer pre svega niko nece da se zeza sa papirologijom i jos puno kojecega oko 600 sadnica,a fora je sto nemoze da je izveze svako,tu je brdo papirologije koje kosta isto za 1 i za 50.000 sadnica
fitopataloska uverenja,carinske deklaracije,pokrica za kalem grancie,pokrica za podlogu,overa strucne sluzbe pp stanice ,analiza uzoraka sadnie,spediteri i sl + da juris carinu da sve zavrsi za 1 dan da sadnice ne propadnu,kad se sve sabere regularnim tokom nemoze svako da izveze jer je suvise slozena procedura za coveka koji nema nigde nikog,dok u camciam preko reka mozes kako hoces
A kako sad izvozimo malinu? Kako izvozimo drugo voce? Kako izvozimo zitarice? Kakvi su to standardi za koje treba 8 godina da se uvedu? Hajde molim te napisi u par recenica ono najbitnije
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
kupio na regularno ili na crno morao bi sve to an crno da izvezes,jer pre svega niko nece da se zeza sa papirologijom i jos puno kojecega oko 600 sadnica,a fora je sto nemoze da je izveze svako,tu je brdo papirologije koje kosta isto za 1 i za 50.000 sadnica
fitopataloska uverenja,carinske deklaracije,pokrica za kalem grancie,pokrica za podlogu,overa strucne sluzbe pp stanice ,analiza uzoraka sadnie,spediteri i sl + da juris carinu da sve zavrsi za 1 dan da sadnice ne propadnu,kad se sve sabere regularnim tokom nemoze svako da izveze jer je suvise slozena procedura za coveka koji nema nigde nikog,dok u camciam preko reka mozes kako hoces[/QUOTE]
To sam i mislio.
Ipak nije mi bilo posve jasno jer redovno citam na Njuskalu (nasem internet oglasniku) oglase vasih rasadnicara kako prodaju razne sadnice pa cak i podloge po niskoj cijeni sa uvozom tj. prenosenjem preko granice.
Kakva svrha onda od takvog oglasavanja...
Vjerovatno privlacenje velikog kupca
fitopataloska uverenja,carinske deklaracije,pokrica za kalem grancie,pokrica za podlogu,overa strucne sluzbe pp stanice ,analiza uzoraka sadnie,spediteri i sl + da juris carinu da sve zavrsi za 1 dan da sadnice ne propadnu,kad se sve sabere regularnim tokom nemoze svako da izveze jer je suvise slozena procedura za coveka koji nema nigde nikog,dok u camciam preko reka mozes kako hoces[/QUOTE]
To sam i mislio.
Ipak nije mi bilo posve jasno jer redovno citam na Njuskalu (nasem internet oglasniku) oglase vasih rasadnicara kako prodaju razne sadnice pa cak i podloge po niskoj cijeni sa uvozom tj. prenosenjem preko granice.
Kakva svrha onda od takvog oglasavanja...
Vjerovatno privlacenje velikog kupca
Vulkan
Član
Pa nazovi i pitaj, možda već imaju sve to rešeno pa samo da upišu sortu i količinu.
miroljubceful
Član
za nebojsu sto se poljoprivrede tice citaj od 3.2
http://www.rpkpancevo.com/akti/Tema27.pdf
3.2. Izvoz prehrambenih proizvodaHarmonizovani zakoni o hrani u EU sadrže „horizontalno“ zakonodavstvo koje pokriva zajedničkeaspekte za sve prehrambene proizvode, kao što su aditivi, obeležavanje etiketama i higijena, abazirano je na sledećim direktivama :• Službena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC), dodatne mere koje se odnose na kontroluhrane (direktiva 93/99/EEC) - direktiva daje osnovne principe službene kontroleprehrambenih proizvoda, procedure za izvođenje inspekcije i analizu uzoraka• Označavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC) - ova direktiva se bavioznačavanjem, prezentacijom i reklamiranjem prehrambenih proizvoda sa ciljemobezbeđivanja informativnog sistema za označavanje hrane• Higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC) - direktiva opisuje opšta pravila iproceduru za proveru higijene namirnica kroz sve faze nakon primarne proizvodnje• Adativi (okvirna direktiva 89/107/EEC) - odnosi se na boje koje se koriste u prehrambenimproizvodima (94/36/EC) , zaslađivače (94/35/EC) i adative za prehrambene proizvode,izuzev boja i zaslađivaća (95/2/EC, dopune 96/85/EC, 98/72/EC i 2001/5/EC)• Rastvarači za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC) – daje se lista rastvarača za ekstrakcijukoji su odobreni za preradu hrane• Materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC) - dajese grupa materijala i artikala namenjena za kontakt sa prehrambenim proizvodima„Vertikalnim“ zakonodavstvom EU obuhvaćene su određene grupe proizvoda kao što su mleko imlečni proizvodi (direktiva 92/46/EEC), proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC), mesniproizvodi (direktiva 92/5/EEC), životinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC).HACCPAnaliza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP - Hazard Analysis Crirical Control Point)predstavlja naučno zasnovan sistem proizvodnje i kontrole koji garantuje bezbednostprehrambenih proizvoda. Preduzeća iz EU mogu da zahtevaju od isporučioca van EU da i onisprovode proizvodne procese u skladu sa sistemom HACCP. Uvoznici prehrambenih proizvoda izEU neće poslovati sa preduzećima iz prehrambenog sektora zemalja u razvoju koja nisu uvelaHACCP sistem. Uvezeni prehrambeni proizvodi treba da budu u skladu sa posebnim zakonimadržave članice u slučaju kada harmonizacija nije u potpunosti sprovedena. Shodno tome, izvoznicitreba da budu svesni da određeni aspekti, koji nisu regulisani na nivou EU, mogu biti različitotretirani od strane država članica, na primer pitanje prihvatljivosti različitih etiketa.Spisak kategorija proizvoda koje podležu obeležavanju CE znakom možete pronaći na adresi:http://www.newapproach.org/CE znak mora biti u formi kako je levo prikazano. Takođe se morastaviti na vidljivo mesto na proizvodu ili na njegovoj pločici sa podacima,tako da se ne može lako izbrisati. Ukoliko priroda proizvoda nedozvoljava da se stavi direktno na proizvod, CE znak se može staviti naambalažu. U sektoru ribarstva, izvoznici su obavezni da poštuju Direktivu 91/493/EEC kako bi dobiliodobrenje za izvoz proizvoda od ribe u EU. Ove direktive podrazumevaju da ta preduzeća morajuda uvedu HACCP sistem. Institut za testiranje, ovlašćen od strane Evropske komisije, vrši kontroluu preduzećima za preradu ribe. Samo ukoliko preduzeće prođe sve testove, ono će dobiti zvaničnoodobrenje i biće uključeno u takozvanu ograničenu listu preduzeća koja imaju dozvolu da izvoze uEU.Dobra poljoprivredna praksa i EUREPGAPKao odgovor na rastuću zabrinutost potrošača zbog negativnog uticaja poljoprivrede nabezbednost hrane i na životnu sredinu, Evropska grupa proizvođača i trgovaca EUREP, razvila jestandard „EUREPGAP voće i povrće“ za sertifikaciju Dobre poljoprivredne prakse za voće i povrće.EUREPGAP obuhvata kriterijume za upravljanje terenom, korišćenje đubriva, zaštitu useva i borbuprotiv štetočina, žetvu, radove posle žetve, zdravlje i bezbednost radnika. S obzirom da jebezbednom hrane postala prioritet za mnoge trgovce na mali i proizvođače, od izvoznika svežegvoća i povrća iz zemalja u razvoju, koji žele da snabdevaju većinu evropskih lanaca, sve više će sezahtevati da dokažu da su njihovi proizvodi proizvedeni u skladu sa EUREPGAP.Za izvoz prehrambenog proizvoda na tržište EU potrebno je:• postići usaglašenost sa nizom horizontalnih i vertikalnih propisa – evropskih direktiva kojese odnose na dati proizvod,• uskladiti proizvodne procese sa dobrom proizvođačkom praksom i uspostaviti sistemHACCP, i obezbediti dokaze za državne organe o njegovoj primeni (sertifikat ousaglašenosti sa pristupom HACCP, a u poslednje vreme sa standardom ISO 22000:2006u kome je standardizovan ovaj pristup) i• kontrolom od strane inspektora EU, dobiti odobrenje za izvoz proizvoda, do vremena kadaće državni sistem kontrole bezbednosti hrane Srbije biti zvanično priznat u EU.
- - - - - - - - - -
za sve ovo kako kazu na TV je potrebno oko 8 godina od datuma prijema u EU,tako bar kazu,sto se tice izvoza maline,i ostalog voca,ja stvarno ne znam jel se izvezlo nesto na trziste EU i ako se izvezlo verovatno je islo preko nekog u nekim malim kolicinama,jer ja stvarno ne znam neko domacinstvo i sl koje poseduje taj EUREGAP,sad ako se nesto muti oko tog to stvarno ne znam,ali ovo je zvanicno objavila privredna komora
http://www.rpkpancevo.com/akti/Tema27.pdf
3.2. Izvoz prehrambenih proizvodaHarmonizovani zakoni o hrani u EU sadrže „horizontalno“ zakonodavstvo koje pokriva zajedničkeaspekte za sve prehrambene proizvode, kao što su aditivi, obeležavanje etiketama i higijena, abazirano je na sledećim direktivama :• Službena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC), dodatne mere koje se odnose na kontroluhrane (direktiva 93/99/EEC) - direktiva daje osnovne principe službene kontroleprehrambenih proizvoda, procedure za izvođenje inspekcije i analizu uzoraka• Označavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC) - ova direktiva se bavioznačavanjem, prezentacijom i reklamiranjem prehrambenih proizvoda sa ciljemobezbeđivanja informativnog sistema za označavanje hrane• Higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC) - direktiva opisuje opšta pravila iproceduru za proveru higijene namirnica kroz sve faze nakon primarne proizvodnje• Adativi (okvirna direktiva 89/107/EEC) - odnosi se na boje koje se koriste u prehrambenimproizvodima (94/36/EC) , zaslađivače (94/35/EC) i adative za prehrambene proizvode,izuzev boja i zaslađivaća (95/2/EC, dopune 96/85/EC, 98/72/EC i 2001/5/EC)• Rastvarači za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC) – daje se lista rastvarača za ekstrakcijukoji su odobreni za preradu hrane• Materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC) - dajese grupa materijala i artikala namenjena za kontakt sa prehrambenim proizvodima„Vertikalnim“ zakonodavstvom EU obuhvaćene su određene grupe proizvoda kao što su mleko imlečni proizvodi (direktiva 92/46/EEC), proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC), mesniproizvodi (direktiva 92/5/EEC), životinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC).HACCPAnaliza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP - Hazard Analysis Crirical Control Point)predstavlja naučno zasnovan sistem proizvodnje i kontrole koji garantuje bezbednostprehrambenih proizvoda. Preduzeća iz EU mogu da zahtevaju od isporučioca van EU da i onisprovode proizvodne procese u skladu sa sistemom HACCP. Uvoznici prehrambenih proizvoda izEU neće poslovati sa preduzećima iz prehrambenog sektora zemalja u razvoju koja nisu uvelaHACCP sistem. Uvezeni prehrambeni proizvodi treba da budu u skladu sa posebnim zakonimadržave članice u slučaju kada harmonizacija nije u potpunosti sprovedena. Shodno tome, izvoznicitreba da budu svesni da određeni aspekti, koji nisu regulisani na nivou EU, mogu biti različitotretirani od strane država članica, na primer pitanje prihvatljivosti različitih etiketa.Spisak kategorija proizvoda koje podležu obeležavanju CE znakom možete pronaći na adresi:http://www.newapproach.org/CE znak mora biti u formi kako je levo prikazano. Takođe se morastaviti na vidljivo mesto na proizvodu ili na njegovoj pločici sa podacima,tako da se ne može lako izbrisati. Ukoliko priroda proizvoda nedozvoljava da se stavi direktno na proizvod, CE znak se može staviti naambalažu. U sektoru ribarstva, izvoznici su obavezni da poštuju Direktivu 91/493/EEC kako bi dobiliodobrenje za izvoz proizvoda od ribe u EU. Ove direktive podrazumevaju da ta preduzeća morajuda uvedu HACCP sistem. Institut za testiranje, ovlašćen od strane Evropske komisije, vrši kontroluu preduzećima za preradu ribe. Samo ukoliko preduzeće prođe sve testove, ono će dobiti zvaničnoodobrenje i biće uključeno u takozvanu ograničenu listu preduzeća koja imaju dozvolu da izvoze uEU.Dobra poljoprivredna praksa i EUREPGAPKao odgovor na rastuću zabrinutost potrošača zbog negativnog uticaja poljoprivrede nabezbednost hrane i na životnu sredinu, Evropska grupa proizvođača i trgovaca EUREP, razvila jestandard „EUREPGAP voće i povrće“ za sertifikaciju Dobre poljoprivredne prakse za voće i povrće.EUREPGAP obuhvata kriterijume za upravljanje terenom, korišćenje đubriva, zaštitu useva i borbuprotiv štetočina, žetvu, radove posle žetve, zdravlje i bezbednost radnika. S obzirom da jebezbednom hrane postala prioritet za mnoge trgovce na mali i proizvođače, od izvoznika svežegvoća i povrća iz zemalja u razvoju, koji žele da snabdevaju većinu evropskih lanaca, sve više će sezahtevati da dokažu da su njihovi proizvodi proizvedeni u skladu sa EUREPGAP.Za izvoz prehrambenog proizvoda na tržište EU potrebno je:• postići usaglašenost sa nizom horizontalnih i vertikalnih propisa – evropskih direktiva kojese odnose na dati proizvod,• uskladiti proizvodne procese sa dobrom proizvođačkom praksom i uspostaviti sistemHACCP, i obezbediti dokaze za državne organe o njegovoj primeni (sertifikat ousaglašenosti sa pristupom HACCP, a u poslednje vreme sa standardom ISO 22000:2006u kome je standardizovan ovaj pristup) i• kontrolom od strane inspektora EU, dobiti odobrenje za izvoz proizvoda, do vremena kadaće državni sistem kontrole bezbednosti hrane Srbije biti zvanično priznat u EU.
- - - - - - - - - -
za sve ovo kako kazu na TV je potrebno oko 8 godina od datuma prijema u EU,tako bar kazu,sto se tice izvoza maline,i ostalog voca,ja stvarno ne znam jel se izvezlo nesto na trziste EU i ako se izvezlo verovatno je islo preko nekog u nekim malim kolicinama,jer ja stvarno ne znam neko domacinstvo i sl koje poseduje taj EUREGAP,sad ako se nesto muti oko tog to stvarno ne znam,ali ovo je zvanicno objavila privredna komora
Mnogo ga Vi bre komplikujete...
Prvo: MI moramo u EU .(tačka).
Drugo: Ovaj narod i ova država , nije sama sposobna da opstane. ( opet tačka).
Treće
ropisi ,procedure , standardi...i kako već hoćete da ih zovete, koji već decenijama funkcionišu u EU, moraju se implementirati( uklopiti) u naš svakodnevni život .(još jedna tačka).
Ova tri reda ( koja su završena sa "tačkama") shvatite kao "aksiom" u matematici ( znači činjenica od koje se polazi bez dokazivanja-i pitanja :kako, zašto, gde, kad i sl.)
To što nekome to "ne odgovara", " neće" ili "ne zna", "misli" , "zaklinje se u bratsku Rusiju" i slična opravdanja je samo pokazatelj da ne razmišlja o budućnosti svojih potomaka. ( I ovde komotno može se staviti TAČKA.).
A NAMA ostaje samo da se između ovih tačaka krećemo i prilagođavamo, savijamo glavu, lomimo kičmu sami sebi i posipamo se pepelom...........
Prvo: MI moramo u EU .(tačka).
Drugo: Ovaj narod i ova država , nije sama sposobna da opstane. ( opet tačka).
Treće
ropisi ,procedure , standardi...i kako već hoćete da ih zovete, koji već decenijama funkcionišu u EU, moraju se implementirati( uklopiti) u naš svakodnevni život .(još jedna tačka).Ova tri reda ( koja su završena sa "tačkama") shvatite kao "aksiom" u matematici ( znači činjenica od koje se polazi bez dokazivanja-i pitanja :kako, zašto, gde, kad i sl.)
To što nekome to "ne odgovara", " neće" ili "ne zna", "misli" , "zaklinje se u bratsku Rusiju" i slična opravdanja je samo pokazatelj da ne razmišlja o budućnosti svojih potomaka. ( I ovde komotno može se staviti TAČKA.).
A NAMA ostaje samo da se između ovih tačaka krećemo i prilagođavamo, savijamo glavu, lomimo kičmu sami sebi i posipamo se pepelom...........
miroljubceful
Član
ma jebes i evropu i Rusiju,niko ne voli nas i tu je isto tacka,amerika i evroap su nas bombardovali kao saveznici,nemci kao neprijatelji a Rusi su naoruzavali Bugare da nas napadnu,kad se sve to sabere podeli i pomnozi definitivno je da nas nevoli niko i da svi samo gledaju svoje interese,to je cinjenicno,samo lud covek moze da veruje da nas neko voli,ne vole se braca,komsije,rodjaci a da te voli neki stranac,sve je to smesno,nasa zemlje treba da gleda svoje interese a ne ni Evropske a ni Aziske,tu j eproblem jer je narod podeljen za EU i SSSR dok niko ne gleda realnost,Realnost,sve kombinacije za nas su cista propast,realnost je da nama netreba ni EU a ni SSSR trebamo da budemo nezavisna samostalna drzava koaj arzmislja svojom glavom i gleda svoje interese i ciljeve,to svakako nismo bili od 90-ih godina i necemo biti jos dugo dugo
Којих, бре, потомака? Где су ти потомци? Све женско побеже са села и хоће да се је.е ал' неће да рађа. С' друге стране нама ни ко да их је.е, све шмокљаво, пијано ил' дрогирано (ил' педери). Оно што вреди и има му.а запалило преко па шта им Бог да.
Рецимо, родили смо мечку и ушли у ЕУ. Пошто је чет о воћарству, какво ти је виђење статуса тих наших потомака воћара у тој унији?
dodatak
Nisam tog misljenja da nista ne vredimo. Toliko je najhrabrijih dalo svoj zivot tokom raznoraznih bitaka od pamtiveka a najpametniji odlazili i odlaze i danas u beli svet pa ipak ima i pametnih i dobrih i hrabrih nas (Srba, Srbijanaca, gradjana a pogotovo ljudi koji zive u selima)(bez bilo kakve uvrede bilo koga).
Samo treba da se organizujemo i da se dogovorimo i da imamo nas cilj - za koji god se odlucimo da to bude. Da li ce to biti zdrav genetski potencijal ili ce to biti povecanja broja stavnovnika ili ce to biti povecanje materijalnog ili kulturnog bogatsva ili ce to biti zaduzbinarstvo - to treba da se dogovorimo. Da se napisu ili da se vode kao nepisana pravila pa da se svako pridrzava toga.
Pa ce npr. poslodavci (ne mora da krene od njih) da povecavaju platu svojim radnicima koji ce imati vise dece i ziveti bolje i moci vise novaca da potrose u ducanima gde ce kupiti zdravije voce koje ce vocari zdravije proizvoditi a svi ce imati dovoljno da plate porez koji ce drzava koristiti da pametni ljudi donesu pravedne i korisne zakone na korist svih i gde ce drzava moci da salje na visoke čkole talentovanu decu koja ce se posle vracati i vratiti dug zemlji i gde nece biti bitno da li zivis u Bgd-u kad mozes vise otacbini pomoci ako odes u pogranicno selo i budes ucitelj, pop, postar, vatrogasac, policajac, lekar, elektricar (svako selo mora imati po jednog takvog) a za to ipak dobijes nekakvu nagradu (koju - nisam razradio).
Znam da zvuci kao utopija (mozda i jeste) ali svi bi mi zeleli da zivimo u takvoj drzavi. Problem je samo kako doci do takve organizacije.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sad se setih - poceo bih od porodilista koja su postala obicne klanice gde nam zene, sestre, prijateljice... dozivljavaju najvece traume umesto da ima to bude najlepsi dogadjaj u zivotu. Nije ni cudo sto posle nece da radjaju....
Nisam tog misljenja da nista ne vredimo. Toliko je najhrabrijih dalo svoj zivot tokom raznoraznih bitaka od pamtiveka a najpametniji odlazili i odlaze i danas u beli svet pa ipak ima i pametnih i dobrih i hrabrih nas (Srba, Srbijanaca, gradjana a pogotovo ljudi koji zive u selima)(bez bilo kakve uvrede bilo koga).
Samo treba da se organizujemo i da se dogovorimo i da imamo nas cilj - za koji god se odlucimo da to bude. Da li ce to biti zdrav genetski potencijal ili ce to biti povecanja broja stavnovnika ili ce to biti povecanje materijalnog ili kulturnog bogatsva ili ce to biti zaduzbinarstvo - to treba da se dogovorimo. Da se napisu ili da se vode kao nepisana pravila pa da se svako pridrzava toga.
Pa ce npr. poslodavci (ne mora da krene od njih) da povecavaju platu svojim radnicima koji ce imati vise dece i ziveti bolje i moci vise novaca da potrose u ducanima gde ce kupiti zdravije voce koje ce vocari zdravije proizvoditi a svi ce imati dovoljno da plate porez koji ce drzava koristiti da pametni ljudi donesu pravedne i korisne zakone na korist svih i gde ce drzava moci da salje na visoke čkole talentovanu decu koja ce se posle vracati i vratiti dug zemlji i gde nece biti bitno da li zivis u Bgd-u kad mozes vise otacbini pomoci ako odes u pogranicno selo i budes ucitelj, pop, postar, vatrogasac, policajac, lekar, elektricar (svako selo mora imati po jednog takvog) a za to ipak dobijes nekakvu nagradu (koju - nisam razradio).
Znam da zvuci kao utopija (mozda i jeste) ali svi bi mi zeleli da zivimo u takvoj drzavi. Problem je samo kako doci do takve organizacije.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sad se setih - poceo bih od porodilista koja su postala obicne klanice gde nam zene, sestre, prijateljice... dozivljavaju najvece traume umesto da ima to bude najlepsi dogadjaj u zivotu. Nije ni cudo sto posle nece da radjaju....
