Chat u voćarstvu

A jeste li primetili da se sadnice uopste ne krate prilikom sadnje (prilog ovog Amera Robinsona), bez ozira koliko je dugacka sadnica,
nikakko ne kratiti.
Ja sam to radio sa pink Lady-jem pre 2 god i bolje su me i naprednije one koje nisam kratio nakon sadnje.
 
Tacno tako, ne krate ih da bi sto pre dobili zeljenu visinu stabla. E sad pitanje je koju vrstu podloge koriste. Robinson objasnjava da je to zato sto ako stabla za odredjeno vreme ne izrastu da ce verovatno prestati sa rastom I ostati manja. Objasnjava jos za prut sadnice da obavezno po sadnji I kad krene vegetacija premazuju sve pupoljke sa necim, nisam razumeo cim, da bi krenuli bolje I to obicno natapaju sa sundjerom. Veoma zanimljiva dva snimka.
 
Novosti.rs:

Voće 15 puta prskaju otrovom



Srpski poljoprivrednici sve manje vode računa o upotrebi i kvalitetu sredstava za zaštitu bilja. Povećane količine nedozvoljenih materija pronađene u spanaću, limunu, mandarinama...





UPOTREBA pesticida već godinama je van kontrole. Mnogi poljoprivrednici ne znaju čime prskaju biljke i zemlju, a i ne vode računa na koji način to rade. Karenca, period od prskanja do tanjira, često se nepoštuje, pa kupac na kraju ne zna ni sam da li je zdravo to što nosi kući ili ne. Naročito kad vidi da jabuka nedeljama ne menja izgled, i deluje kao tek ubrana.


- Ne znamo čime prskamo voće, odakle su ta sredstva i koliko pomažu - rekao nam je jedan od voćara iz Ritopeka. - Samo sam jabuku prskao za godinu dana više od 15 puta. I to ne baš mnogo uspešno, jer pesticidi koje sam nabavio, nisu pomogli uopšte. Ni sami ne znamo odakle nabavljamo i ko je proizvođač tih otrova. Pesticida Domaće proizvodnje više i nema, a gotovo sve uvozimo. Svašta se donosi i prepakuje. Tako sam naručio iz Nemačke firme neko sredstvo, koje sam ovde video, a Nemci, u njihovoj fabrici, nikad čuli. Neko je lažirao njihovu etiketu. Nama treba i dobra obuka da znamo kako da koristimo pesticide.
U Ministarstvu poljoprivrede rekli su da je u periodu od 3. juna do 31. decembra uzeto 935 uzoraka hrane biljnog porekla, koji su ispitivani na ostatke pesticida.
- Od ukupnog broja uzoraka iz domaće proizvodnje, kod sedam su nađeni ostaci sredstava za zaštitu bilja iznad maksimalno dozvoljenih granica - kažu u resornom ministarstvu. - Granična fitosanitarna inspekija od 438 uzoraka voća i povrća iz inostranstva otkrila je 16 pošiljki južnog voća iz Turske i šest pošiljki voća i povrća iz drugih zemalja, sa nedozvoljenom količinom pesticida. Laboratorijske analize rade se na više od 400 aktivnih supstanci.
Među domaćim voćem i povrćem koji su imali povećane količine pesticida bile su po jedna pošiljka jabuke, šljive, grožđa, paprike, krastavca, maline i spanaća. Od južnog voća veće količine otrova imali su pojedini uzorci limuna, pomorandže, nara i mandarine.
Višak pesticida pronađen je u tri ture spanaća, poreklom iz Belgije, Italije i Francuske, i u po pošiljci pasulja sa Madagaskara, grožđa iz Makedonije i breskve iz Francuske.

[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR="class: td_colorl_01"]
[TD]USKLAĐIVANjE SA EU

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, na čije se izmene čeka, već je velikim delom usaglašen sa regulativom EU. Prema rečima Toskić, to podrazumeva pooštravanje pravila u vezi kvaliteta pesticida i prateće toksikološke dokumentacije. Takođe, mnoge aktivne materije pesticida, za koje je već utvrđeno da izazivaju negativne posledice po zdravlje ljudi, zabranjene su u EU i kod nas. U tom smislu, u narednom periodu, kvalitet pesticida koji će biti u prometu u Srbiji, samo će se poboljšati, jer će moći da se registruju i prodaju samo sredstva za zaštitu bilja čiji proizvođači imaju kompletnu dokumentaciju - objašnjava Toskić.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema rečima Julke Toskić, inženjera zaštite bilja i prehrambenih proizvoda iz "Delta Agrara", kada se govori o nekontrolisanoj upotrebi pesticida, to se najpre odnosi na same individualne poljoprivredne proizvođače. Koliko su spremni da se pridržavaju svih uputstava za primenu sredstava za zaštitu bilja.
Kada je reč o uvozu pesticida iz Kine, naša sagovornica ističe da tu može biti jedino problem u praksi. Kako kaže, pesticidi iz Kine znatno su jeftiniji pa u tom smislu, proizvođači primenjuju veće količine od dozvoljenih, kako bi se osigurali da će tretman uspeti.

[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR]
[TD="class: td_colorl_01"]PESTICIDI POBILI DIVLjAČ

Na zemljištu Severnobanatskog lovišta, na kojem je rasturano seme tretirano pesticidima, pronađene su uginule divlje životinje. Iz Društva za zaštitu ptica Srbije, rekli su da su lovci pronašli fazane, zečeve i srndaće. Nepoznati pesticidi usmrtili su i strogo zaštićenu vrstu mišara.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- To ne važi za sve proizvođače koji svoje proizvode plasiraju u domaćim maloprodajnim lancima i izvoze robu, jer su kontrole obavezne - prica Toskić. - Manjkavost je u samoj praksi i primeni srestava za zaštitu bilja, koja se temelji na stručnosti i savesti onih koji pesticide i koriste. U prošloj godini za šest meseci u 29 uzoraka voća i povrća iz uvoza i iz zemlje otkrivene su nedozvoljene količine pesticida. Limun, pomorandža i mandarina od voća i spanać od povrća bili su najotrovniji, ali su štetne hemikalije u nedozvoljenoj količini otkrivene i u grožđu, šljivama, pasulju...




 
ma stalupetaju ovi kakva uskladjenaj sa EU.oni truju gore nego svi ostali,a i njihov je najveci doprinos sto su pogasene nase fabrike preparata pa se sada kako rece taj iz Ritopeka prska sa svim i svacim,samo se trujemo a efekta nema,nekada se znalo sa ciem se prska dok su radile nase fabrike i oprskas par puta i to je to sve kako treba,oni su nam nametnuli sve to i n znam za koji djavo se i dalje jurimo sa njima
 
ma nije problem u tome,naprimer plavog kamna vise nema,bordovske corbe isto,breskva se lecial ciramom i to je bilo to,protiv insekata poprskas 1-2 puta sisteminom i to je to,ovo sad **greška li ga,jedne godine jedno,taman naucim nazive i primenu kad sledece godine nema ga eto ti ga nesto novo,pa sve ukrug tako,prvi krivac je delta agrar koja je dala veliki doprimos da se uniste fabrike a tu je i BAYER,unistise Zorku i Zupu i to je to,sad nam oni daju sljam neki ili ko zna sta,i nemogu da skapiram zasto ljudi toliko kukaju na proizvodjace,jednostavno ljudi se bore da opstanu u zivotu,niej mi jasno kako neko nemoze da shvati da je svakom normalnom jeftinije da poprska 3 puta nego 15 puta,neprska niko sto voli da truje nekog vec zato sto potrosaci to traze,a sto se tice voca i povrca iz evrope o tome vam najbolje mogu reci vazi rodjaci i prijatelji koji zive tamo i jedu to smece
 
Odakle se uvozi prometrin i atrazin?Dok nama prodaju te otrove u isto vreme je kod njih zabranjena upotreba istih,a kažu da prskamo sa sredstvima koja nisu dobra za zemljište i okolinu.Naravno kad se zna koje su količine u srbiji upotrebljene.Ja znam samo za ova 2 preparata jer se ne bavim time a bog i ljudi koji su upućeniji znaju mnogo više.Crno je kad počinju da te uče isti oni koji te i truju.
Možda bi se složio sa delom ovog gore teksta ali znam da u srbiji nema para pa zato mislim da se čak i manje truje nego što bi trebalo.Sad što bi farnaceutski lobi hteo da mi više kupujemo skuplje preparate i potrošimo više para za bog zna šta, to je druga priča.Na televiziji se samo reklamiraju lekovi i hemija.Sve je jasno.
 
Ko zna sa cime nas sve zaprasuju, evo celu zimu vidjam gomilu nekih cudnih bubamara koje su najverovatnije bacene iz aviona. 99te su nas zaprasili za sva vremena. U mom selu se ove godine uopste nije ni lovio zec jer ga nema, znaci potrovali smo zeceve. Danas svaka strnjika se prska totalom to ranije nije bilo...
 
Prskanje je otrovan,zacaran krug.
Tko jednom pocne sa tim otrovima vise nema nazad.
Jednostavno unisti sve korisno na vocki i njenom stanistu kao i njenu prirodnu sposobnost da se brani koliko toliko sama.
Dalje sve je borba sa vjetrenjacama i svaki stetnik ili gljivica koja dolazi sa svakom kisom i uvjetima koji pogoduju sirenju navedenog,vi na to morate odgovarati prskanjem i preventivno i kurativno.
Rijetko kada je jedan otrov dovoljan najcesce su to kokteli herbicida u prskalici.
I to je neizbjezno za one koji se bave intenzivnim suvremenim vocarenjem i koji uzgajaju moderne i popularne osjetljive hibride.
No, nisu mi jasni oni koji voce za svoju obitelj i baste sa povrcem nekontrolirano truju.
Pa takvi su opasniji nego bilo kakvi profesionalni uzgajivaci.
Seljak i laik najcesce nema dovoljno znanja da barata tim opasnim sredstvima pa onda u cilju sto vece i ljepse rodnosti pretjeruje ne imajuci u vidu da je to jako opasno.
A ruku na srce i za te sve silne preparate i njihovu primjenu se danas ide na fakultet.
Evo kod mene od jeseni vise nitko ne moze kupovati nikakve otrove.
Tko zeli mora ici na tecaj,predavanja i poloziti da bi dobio certifikat s kojim ce u poljoprivrednoj moci kupiti bilo koji herbicid.
A to kosta skoro 150 eura.
To je opet druga krajnost...ali eto tko te pita.
Herbicid za prskanje korova uz ogradu vise nece nitko moci kupiti a upitno je i mineralno gnojivo.
 
Pa čekaj , objasni. Moraš ići na predavanje ? Da bi mogao kupovati u poljoapoteci?
O čemu se radi? Pa možda će to imati dobrog efekta, odnosno manje prskanja?
 
Upravo o tome se radi, da oni koji nisu strucni i educirani ne prskaju nista.
To je regulativa Europske unije i nema zaje.......!
Bez certifikata nitko ne moze kupiti herbicid.
Rigorozni su,slat ce inspekciju kao potencijalne kupce bez certifikata i zatvarat poljoprivredne zbog propusta.
 
Pa čekaj... onda je to OK.. bar sa mog stanovišta...
Pa jel ideš ti na ta predavanja?
A sad malo šale:
Pa zato ti sadiš " stare otporne sorte" , ne voliš ići učiti ponovo...
 
Malo skupo al ima smisla....
Sta je tu sa hobistima, ono oko kuce par vocki...jel i oni moraju ganjat taj serifikat??
 
Novosti.rs:

Evropi smetaju naši pesticidi

Domaća proizvodnja sredstava za zaštitu biljaka nalazi se pred gašenjem



SRBIJA ima malu proizvodnju pesticida, ali uskoro bi mogla i potpuno da je ugasi. Evropskoj uniji ne odgovara da mi sami pravimo sredstva za zaštitu biljaka, već želi da nam prodaje svoja!
Ovo za "Novosti" priča profesor Petar Vukša, šef Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i naglašava da su i domaći i strani pesticidi, koji se mogu pronaći u radnjama, pa čak i na crnom tržištu, korektnog kvaliteta i da mogu bezbedno da se koriste.
Kako kaže profesor Vukša, upotreba pesticida je posao za stručnjake i svi oni koji se time bave, a nisu kvalifikovani, rade na sopstveni rizik i sigurno je da onda greše.


- Postoje i odgovorni ljudi koji postupaju po uputstvu, ima neodgovornih prema drugima i sebi, pa to ne poštuju - kaže profesor Vukša. - Neodgovornima treba policija, a oni prvi će se truditi da urade sve kako valja. Što je posed ili kombinat veći, to je i domaćin odgovorniji. Sela više skoro da i nemamo, jer su u njima ostali starci, koji ne znaju ili nemogu pravilno da tretiraju biljke. Imamo i dosta profitera, koje nije briga čeme hranu tretiraju, nego ih zanima samo zarada.
Naš sagovornik, ipak, smatra da situacija sa upotrebom pesticida nije tako loša kao što se priča. Kaže, u okvirima podnošljivosti je.
INSEKTICIDI UBIJAJU MIRIS- PROIZVOD koji se mnogo tretira insekticidima, brzo gubi karakterističan miris - priča profesor Nebojša Momirović. - Ono što nije lepo ili je oštećeno bolestima ili insektima ne može da bude i zdravo. Voće i povrće mora da bude sjajno, čvrsto, da ima boju i krupnoću.
- Nema velikih kontrola, ali ne može ni da ih bude, jer je teško izvodljivo da imate policajca uz svakog čoveka - objašnjava profesor Vukša. - Primena sredstava za zaštitu bilja je neophodna, ako hoćete nešto da uradite i da ne budete gladni. A koliko će nešto da se tretira, zavisi od uslova, ako je kišovito više, ako je suvo ne. Ko zna da radi, može i da uštedi, a ko ne zna, prskaće za svaki slučaj. Niko ne može da stavi sve pod kontrolu, ali je bitno da se slušaju stručnjaci. Isto vam je kao i kada se lečite samostalno. Zdrava hrana je svaka, a organska je magla, i to sa više strana. Ako hoćete da prodate, mora da ima i kvalitet i lepotu, ko će da kupi šargarepu koja je tanka kao drvce.
Pesticidi, kako priča, nisu toliki problem kao opšta higijena. Veća muka je sa čistoćom ruku, pijaca, ambalaža, nego sa upotrebom sredstava za zaštitu bilja.
- Broj tretiranja neke biljke ne znači ništa - priča profesor Vukša. - Breskva može da se tretira od sedam do 15 puta. Nije moguće reći da se ne prska. Neko ko ima od deset ari pa naviše, to je velika investicija da bi je olako izgubio. On prodaje i kvalitet i lepotu. Ozbiljni proizvođači neće da rizikuju i hoće da zarade.
Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posledica oboljenja biljke:
- Svi koji sarađuju sa velikim trgovinskim lancima moraju i da poštuju standarde, kada je reč o voću i povrću.
BEZ BOJE I UKUSA
KOD industrijske poljoprivrede voće i povrće nema ni miris ni ukus, ističe profesor Vukša. Da bi sve to imalo, mora da sazri na biljci, a to se ne događa.
- Voće i povrće se bere i vadi poluzrelo, pa zri u gajbicama ili u putu - objašnjava profesor Vukša.


 
Ne mora nitko ganjat certifikat i placat tko ne planira kupiti neki herbicid.
A ako netko misli nesto kupiti od herbicida bez obzira ima li jednu vocku ili hektar mora priloziti certifikat i osobnu pri kupnji.
Ja sam u eko proizvodnji.
Ne znam hocu li moci kupiti npr. Bordosku juhu.
Moram se detaljnije raspitati.
To od 9.mj stupa na snagu.
 
ma kakvi sertifikati,to je parce papira koej svako moze a dobije i nema nikakvog znacenja,znam coveka koji ima neki sertifikat zastitara a pojma nema sta je insekticid a dalje da ne pricamo,po apotekama rade ekonomisti i metalostrugari,ako cekas da ti kaze primenu i dozu mora da stavi naocare da iscita upustva a i upustva su ubi boze na svakom pise otrovno po ljude,ribe i toplokrven zivotinje,na polovini perparata ne pise doziranje po kanti ili po litrazi,ja sam se prosle godine ubio trazeci za neek preparate po netu dooziranje na recimo 100l i nema sanse naci,e sad jel neko fus pakovanej ili vec sta ne znam ali ovo pojama neam nisacim,sve sto zna nesto i sto vredi je pobeglo iz ove bede ili ne radi nigde jer nema posla tako da smo primorani da slusamo neke masinbravare kako da prskamo
 
Ljudi su stvarno dosta neupuceni. Ima ljudi koji se bave poljoprivredom a da ne znaju ni sta je karenca a kamoli sta drugo. Takvi ljudi su opasni i po sebe i po okolinu.
Istina je i da ima dosta ljudi koji su "zalutali" u poljoapoteke. Ima i strucnih ljudi sa diplomom (po zakonu poljoapoteka mora imati zastitara, sto se cesto resava fiktivnom prijavom) ali ima i ljudi drugih struka koji su vredni i spremni da uce i dosta znaju, barem o najcesce koristenim preparatima. Morate znati da postoji jako puno preparata, jos vise trgovackih naziva, pa sve to po kulturama. Nije realno ocekivati da ti ljudi bas sve to drze u malom prstu.
Druga stvar je sto dosta ljudi nece da malo mucne glavom i da se zamara, preracunavajuci dozu ili koncentraciju na svoju povrsinu parcele itd, vec hoce da mu se sve "sazvace"
Medjutim, svaki distributer ima svoju strucnu sluzbu i terence i treba to koristiti. Sve to mi placamo kroz cenu proizvoda. Pa i te sluzbe imaju vise ljudi pa treba cuti i par misljenja. Meni kad nesto nije jasno, ja nazovem pa pitam. Nije sramota pitati. Nije bas realno ocekivati da nam ti ljudi dodju na njivu za neku manju povrsinu, mada hoce i to nekad kad imaju vremena i kad ih zamolite.


Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Kod nas mogu samo da dodju da te ubede da kupis njihov proizvod. Ratuje se za svaku kucu. :haha:
 
pricao sam kolegi popu,zena ko ja je bila zastitar strucnjak nad strucnjacima dobila otkaz iz apoteke samo zato sto je ljudima govorila ono sa cime bi trebalo da prskaju i sta je efektivno a pritom se ispostavilo da gazda nema neke od tih preparata pa joj dao otkaz,ali sva sreca pa je sada dobila posao u drugoj apoteci,to je cist primer kako se radi,istekli okovi upotrebe i slicno,sto se karence tice svako ko radi neki komercijalni zasad bilo voce ili povrce zna sta je karence,e sad ima ljudi koji pametuju oko doze to je cinejnicno,pogotovu sa insekticidima i totalima,tu ga vala dupliraju,takvih bar znam mnogo
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh