Пит, опет кажем, ја сам стекао утисак да си разборит човек, па ми ово твоја "истина коју не желите чути", личи на то да си се наивно повео на неку папзјанију само зато што је на линији твог субјективног става, а никако објективног стања ствари. Ја кажем да ако је нешто добро у овом мом старењу, онда је то што се на упецам тако лако на нешто што бих могао да се упецам када ми је било 20 или 30 година. Баналан пример: видим превише лоших ствари за Србију у овоме што ради Вучић и његова булумента, али само због тога што га не мирише и онај Милован Бркић из "Таблоида", не пада ми на памет да га тапшем по рамену за све оне небулозе о "прворођеном" и другима кажем "Је л' видите шта човек пише!?".
Није ме мрзело да прочитам два текста (који успут нису потписани, што је мени увек признак "доброг новинарства") за које си постави линкове и да поменем неке своје сумње у вези онога што је у њима написано, а волео бих да се и други људи који ово читају напишу да ли им то пије воду. Сигуран сам да ће да се одужи, ал' своју поенту не могу да објасним у мање речи.
Да кренемо од тог фамозног тоалета у Путиновом авиону. Не кажу да ли је то цена једног или свих тоалета (којих свакако мора бити више; да се чланови пратње не стискају да не иду у клоњу док не слете) у том авиону, али помињу цифру од 62 и 75 'иљада долара и још кажу да је опточен златом (!!! - аха, рекла им баба Курана). А колико иначе кошта авионски тоалет у регуларном "Бонгу", "Ербасу" или "Бомбардијеру"? Да случајно не испадне да је слична цена код свих побројаних? Ја не знам, али сам сигуран да је тај тоалет малчице са другим требовањима, комплекснији, па тиме и скупљи од онаквих какве сам виђао по возовима. С тиме у виду, некако ми оне цифре и не изгледају као нереалне. А вама?
И тај Путинов приватни авион који се помиње у једном од текстова, да није случајно онај "Иљушин" 96, илити "Борт номер адин"? Колико сам ја скапирао, то је обичан председнички авион (колико год такав авион може да буде обичан), сличан онаквима какве има сваки председник моћне државе, поготово оне која га сама производи. Шта је ту спорно? Авион је као и сваки други са ВИП кабином. То свакако није Путинов приватни авион. Осим оних Путинових возикања у војном ловцу и бомбардеру, па и надлетања неких поплављених подручја у хеликоптеру, ја га нисам виђао да лети у нечему другом. Ако постоји негде доказ да човек има свој приватни авион од 137 милиона долара и да негде лети њиме, нека то подели са нама, јер та тврдња остаје у домену "рече ми један чо'ек...".
У тексту може да се прочита и: "Поред председничког авиона, Путинова екстраваганција иде много даље. Он изгледа жели да поседује авион сваке величине, који ће му свакодневно бити на располагању. Поседује укупно 43 авиона, чија је процењена вредност милијарду долара". Има и ово: "Након 43 авиона, да ли би вам икада пало на памет да купите и хеликоптер? Па, Путину је пало на памет. Његова флота хеликоптера је наоружана до зуба, за сваки случај, ако неком неупућеном несрећнику падне на памет да покуша да му науди".
Ако не знате, руска авиотранспортна служба "Посебни летачки одред Русија", која је под управом председничке администрације Русије, чији је задатак превоз главоња из власти и из којекавих служби, па и војних лица, у свом инвентару има 60-70 летелица, авиона и хеликоптера разних типова, од туцета оних поменутих "Иљушина" 96, маторих "Тупољева" и "Јакова", пар "Ербаса" и "Фалкона", има и два туцета хеликоптера Ми-8. Значи, држава има 60-70 летелица за потребе свих главоња, а сам Путин има 43 комада... На страну то што ми баш нешто не можемо овде да предочимо праве податке и наведемо који су то типови авиона, њихови регистрациони бројеви и где су базирани, али да ли вам изгледа реално да сам Путин у свом власништву има 43 авиона, а да по Нету одавно не висе њихове фотке са све регистрационим бројевима?
Или још једна невероватна цифра у тим текстовима – Путин поседује 700 аутомобила. То је баш опасна глупост. Колико ја знам, ова служба која возика њега, премијера и председнике оба дома Думе, ГОН (Гаража посебне намене) у свом инвентару има око 100 возила, од тих нових "Ауруса", преко блиндираних "Мерцедес Пулмана" и Г класе, до којекаквих "Фолксвагенових" комбија и мотоцикала за пратњу. Да су ту цифру састављачи оних текстова урачунали као Путинове личне аутомобиле, остаје питање још 600 аутомобила. Само 600 комада... Ако рачунамо да један ауто заузима десет квадратних метара, испало би да 700 тесно паркираних Путинових аутомобила заузима 70 ари. Је л' постоји податак где су ти аутомобили паркирани и којих су типова, као и где су њихове фотке? Мислим, реално, за 700 аутомобила треба и поприлично паркинг места кога није лако сакрити од јавности.
Па се онда изређали скупоцени власништво над мултимилионским компанијама, сатови, јахте, виле и на крају дегустатор, који проба свако јело пре него га Путин поједе... Аман, да није то баш превише пресеравања?
У једном од текстова наишао сам на неколико имена: неког Била Браудера, Станислава Белковског, Сергеја Колесниковог и покојног Бориса Њемцовог. 'Ај да кажемо да смо сви чули за овог последњег, некаквог руског опозиционара, али сам морао да гуглам да бих сазнао нешто о претходној тројици. Испало је да се и за њих може рећи оно "није важно само оно шта се каже, већ и ко то каже", ал' оцените и сами.
Први од њих, тај Браудер, је тип који је у Русију дошао половином '90-их са инвестиционим фондом који је пуно пара улагао у свакакве пројекте и покупио огроман кајмак из тих послова, било је изгледа неких муљачина са државним парама, који су извлачили на муфте, док неко из руских власти, половином двехиљадитих, није лупио шаком о сто и рек'о да је доста. Од тада је тај Браудер неки борац против корупције руских власти и за људска права, што мени, када прочитам биографију тог типа, изазива подозрење – канда су његову екипу скинули са сисе, па 'ајде сад мало да будемо филантропи!
Чим сам видео биографију Белковског, било ми је јасно из чијег је шињела од израстао. Тип је '71. годиште и за себе каже да је жртва коришћења психијатрије у циљу његове политичке дискредитације. Мда... убеђују га да није баш у винкл, а он сам тврди да фали још мало, па да буде у винклу. У биографији му пише да је половином '90-их, испада са 25 година, био консултант Бориса Березовског, мени познатог по томе што је у то време двапут довео "Ладу" до ивице банкрота. Сада је главни политички консултант Ксеније Собчак, напирлитане кобиле рођене са сребрном кашиком у устима, која је из ријалитија ушла у политику са неким тзв. либералним идејама (аутошовинизам, ЛГБТ, њу-вејв, мамбо-џамбо...). Тип је неки уредник телевизије (и читавог медијског концерна) "Дожд", што вам је нека екипа налик на ону нашу која се сакупља у "Пешчанику". Та екипа са "Дожда" и радија "Ехо Москве" је толико апсурдна са својим ставовима, да је доспела на то да редовно доспевају у скечеве комичара из некакве руске варијанте оног америчког хумористичког шоуа "Saturday Night Live".
Онај трећи, Колесњиков, је изгледа био неки "тајфун" у '90-им, па кад је почело да му не иде као раније, решио да глуми узбуњивача и објавио да се на Црном Мору, код Геленџика, гради неки комплекс за одмор намењен Путину, да га гради неки Путинов стари другар, за паре које су измуљали из фондова за здравство и то ни мање, ни више него читаву милијарду долара. Ја сам потражио на шта личи та "Путинова вила" и на страну што ми не изгледа као да је ту улупана милијарда (или се мени милијарда чини већим новцима него што они јесу), али та зграда мени више личи на луксузни хотелски комплекс, него резиденција било кога. Тај Колесњиков је 2010. године запалио из Русије и овако априори, био бих спреман да се кладим да је азил добио у Великој Британији.
Да се размемемо – немам ја сумњи да у Русији има корупције има на свим нивоима и да су људи блиски Путину користили своје везе и везице да још новаца, чак сам и од пријатеља чуо за проблеме са којима су се сусретали чак и на најнижим нивоима, ал' немам ни сумњи да на Западу буде објављено којеквих срања на рачун руских власти, не због бриге за грађане Русије, већ за интерес страних фактора - Американаца, Британаца или Немаца. Ако неко има конкретније информације које могу да оповргну ово што сам навео у овом есеју изнад, нека их окачи. Бићу му захвалан, али и спреман да продискутујем даље.
