Chat 8

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja sam planirao da pravim. Imam dva reduktora od kombajna Zmaj 133 (oni veliki bočni što nose točak, jedan će ići za cjepač), imaju prenosni odnos 6:1 i veoma su jaki i masivni. IMT539 će ga pogoniti preko kardana sa lamelom (imam to) a na glavčinu gdje ide felga montiraću rotor sa noževima. Rotor će imati prečnik od 310mm i imaće 10 ili 15 izmjenjivih noževa.
 
Ima li neko osim Almexa delove za Gaspardo sejalice ? Stala setva zbog nekih sitnica a Almex nema delova. Temerin ne radi, u B Topoli nemaju nista a u Pancevu tek ponesto.

Sent from my SM-G960F using Tapatalk
 
@Arkadije

To je ponajbolja varijanta i može da gricka ii baš debela drva no nije baš jeftina za napraviti. Treba naći tri zupčanika istog modula od kojih su 2 istih dimenzija (a to je jako teško) ili ih praviti (a to bi bilo jaaako skupo), potom tu su 3 vratila koja treba strugati i glodati na mjeru+ploče i ležajevi. Ako nekome platiš da ti sve to izradi lako se zalazi u cifre od preko 500 evra jer su za izradu potrebne alatne mašine.

Ja planiram raditi jednostavniju varijantu sa jednim rotorom a kao medjuprenosnik iskorsiti reduktor od kombajna. Na taj način dobijam mnogo veći moment pa mogu da grickam i deblja drva, ne trebaju mi ni ležajevi ni vratila jer sve je to već u redutktoru, samo postolje koje će sve to da nosi i naravno rotor. On će izgledati kao radno kolo radijalnog ventilatora, dva diska izmedju kojih su noževi. Diskove ću platiti da mi neko odreže na plazmi, noževe ću praviti od gibnja vjerovatno tako da minimalno zavisim od drugih. Majstora za obradu metala je ostalo jako, jaaaaaaaako malo i već su na granici da se sa njima zbog cijena ne može više raditi.
 
@zombie_666 Osovine nadjes od nekih traktora,kamiona,ja za mene nasao od Tam kamiona zadnje poluosovine ,mislim da su fi 50,ili tu negde.A zupcanike mozes od traktora takodje naci,ima dosta po oglasima koji prodaju polovne delove i nadje se takvi zupcanici od diferencijala,jedino taj manji treci bi trebalo praviti.
Najbolje bi bilo npr kad bi nasao 2 puknute poluosovine zadnje od Belarusa 820,plus njegovi zupcanici 2 kom iz diferencijala,taj bi sekao ladno 20cm precnik,da ne palis motorku uopste :D.
 
Proceni koliko ima drva. Pomnožiš sa trenutnom cenom na tržištu pa podeliš sa 4 pa onda ide natezanje do 30% vrednosti. Ima onih koji uzimaju na polovinu, ali tu polovinu voze vlasniku pa neka traži on kupca. I uvek mu odvezu tanko, neku turu zabroje. Kada se kešira uvek se manje plati.
Realno bagrem 10cm ne vredi mnogo. Vredi ako imaš kupca za šprajceve - podupirače. Nekad su rudnici kupovali bagrem za podupiranje zidova. Za ogrev on je kao slama, teško se proda. Ništa bez starogorno drvo. Tanak bagrem mislim da je 17-18€ metar u Šumadiji.
 
Nebih se složio da je bagrem loš kao ogrevno drvo. Nije sigurno kao grab, ali nije za potcjenjivanje.

Ja ga volim jer od svih vrsta koje brzo rastu ima najveću primjenu. Još je jednostavan za pripremu, kad oboriš sve se svede na deblo i nekoliko ogranaka.
 
Nebih se složio da je bagrem loš kao ogrevno drvo. Nije sigurno kao grab, ali nije za potcjenjivanje.

Ja ga volim jer od svih vrsta koje brzo rastu ima najveću primjenu. Još je jednostavan za pripremu, kad oboriš sve se svede na deblo i nekoliko ogranaka.
Ima dve vrste bagrema, kod nas ga zovu sremski i šumadijski, ovaj naš je tvrdo drvo a taj što donose nakupci i spominje Dejja je teško đubre.
 
Sve je to jedna vrsta bagrema, razlika je gdje raste.
Takozvani medjasi , koji rastu sami na njivi, rastu vrlo polako , relativno su stari , imaju izuzetno tvrdo drvo , od njih su pravili paoke na drvenim kotacima konjskih kola , njih nece ni na pilanu , iskre frcaju kad ih sijeku, a i lanci na motornim pilama ih ne vole, a kod nas se desava da imaju i gelere , onda su tek zgoditak za motornu pilu.
I oni koji rastu kao u sumi i ako imaju povoljne uslove i rastu u gomilama i ako su relativno mladi , njihovo drvo je relativno mekano , nemaju neku vrijednost kao drvo za lozenje , a ni kao drvo za preradu, kako stare i oni postaju bolji za lozenje.
 
Juče je dogovoreno sa prodavcem da se ipak radi pola-pola, bez novca, hoće da imaju drveta za ogrev kada dodju. Sve ću da isiječem na metrice, premjerii se, pola ide njima i pola meni s tim da krošnja ostaje meni i sve što nije bagrem takodje ide meni. Cjela parcela je od pola hektara, ima mnogo šiblja tanjeg, od toga je neka 2000m2 bagrem. Bagrem dakle polovimo, sve ostalo je meni. Posao je dogovoren za ljeto, kada bude moglo da se dođe iz inostranstva. Meni taj dogovor odgovara jer ću pored oblica (nešto u drvo, nešto u kolce koji mi trebaju da ogradim neke parcele) dobiti ogromne količine granja/biomase da ga koristim po volji. Dakle obavezno moram praviti drobilicu jer će za nju biti mnoooogo posla. Od ove sezone mi je ostalo nekih 5m3 bukovine, uz te oblice od bagrema+drobljeno granje mislim da ću moći da se pokrijem za sledeću zimu. Pore toga, postoji mogućnost da mi zet da svoju šumu (ima oko hektar) da pokupim sve što je tanko i suvo te svo granje i krošnje koje su ostale od prošlogodišnje i ovogodišnje sječe. To jeste mnogo posla ali je zamalo pa džabe a meni nije mrsko :)
 
To loženje “bio masom” je veoma dangubno, ali je jeftino pa kad čovek ima vremena i volje veoma se isplati. Ja isto okrešem to tanko i iskoristim do zadnjeg. Nekad kad počnem da računam svoju muku, grebanje i rad oko toga napsujem se sirotinje no opet nastavim :D
Tad se setim scene Dragojla u Selo Gori kad česma kaplje i kljuca u glavu “greota je da se rasipuje” :D
A ima i ona devojačka, ne udavaj se za momka koji oliže poklopac od jogurta :D
 
Sve je to jedna vrsta bagrema, razlika je gdje raste.
Takozvani medjasi , koji rastu sami na njivi, rastu vrlo polako , relativno su stari , imaju izuzetno tvrdo drvo , od njih su pravili paoke na drvenim kotacima konjskih kola , njih nece ni na pilanu , iskre frcaju kad ih sijeku, a i lanci na motornim pilama ih ne vole, a kod nas se desava da imaju i gelere , onda su tek zgoditak za motornu pilu.
I oni koji rastu kao u sumi i ako imaju povoljne uslove i rastu u gomilama i ako su relativno mladi , njihovo drvo je relativno mekano , nemaju neku vrijednost kao drvo za lozenje , a ni kao drvo za preradu, kako stare i oni postaju bolji za lozenje.
Mislim da grešiš
 
I ja mislim da greši,postoji beli bagrem koji se seje , brzo raste i ima loše karakteristike za loženje...ja imam 1ha bagrema,dobar je za šporet jer daje trenutnu energiju , za kotao koristim šumar,imam oko 2 ha, žar ostaje po 14 sati nakon loženja.

Sent from my ASUS_Z012D using Tapatalk
 
Juče je dogovoreno sa prodavcem da se ipak radi pola-pola, bez novca, hoće da imaju drveta za ogrev kada dodju. Sve ću da isiječem na metrice, premjerii se, pola ide njima i pola meni s tim da krošnja ostaje meni i sve što nije bagrem takodje ide meni. Cjela parcela je od pola hektara, ima mnogo šiblja tanjeg, od toga je neka 2000m2 bagrem. Bagrem dakle polovimo, sve ostalo je meni. Posao je dogovoren za ljeto, kada bude moglo da se dođe iz inostranstva. Meni taj dogovor odgovara jer ću pored oblica (nešto u drvo, nešto u kolce koji mi trebaju da ogradim neke parcele) dobiti ogromne količine granja/biomase da ga koristim po volji. Dakle obavezno moram praviti drobilicu jer će za nju biti mnoooogo posla. Od ove sezone mi je ostalo nekih 5m3 bukovine, uz te oblice od bagrema+drobljeno granje mislim da ću moći da se pokrijem za sledeću zimu. Pore toga, postoji mogućnost da mi zet da svoju šumu (ima oko hektar) da pokupim sve što je tanko i suvo te svo granje i krošnje koje su ostale od prošlogodišnje i ovogodišnje sječe. To jeste mnogo posla ali je zamalo pa džabe a meni nije mrsko :)
Tako lose i tanko drvo si trebao na trecinu. Njemu 1 trecina,tebi 2. Nikako ne na pola . To se ne radi !
 
Mislim da grešiš
Ne bih rekao da grijesim , djeda i otac su bili pcelari a i ja dosta znam o tome. Bioloski su identicni. Postoji razlika u pocetku cvijetanja nekoliko dana , da li su u sumi ili rastu po osamama , a razlog je zavetrina i mala razlika u temperaturi u sumi i po njivama.

Kao uostalom i kukuruz posadjen u basti ima brzi porast zbog zavjetrine , odnosno malo vise temperature jer ga vjetar ne hladi.
 
Da li bi probao kineski viski?
ddabc1eacd8bb0a2ea3aa4639c564228.jpg


Послато са SM-A510F помоћу Тапатока
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh