Da se umesam u raspravu o "Rusiji i Americi".
Evo pogleda velikog F.M. Dostojevskog,mozda i najgenijalnijeg pisca covecanstva. O Srbima,Rusima,Evropi (Zapadu)
Dnevnik pisca,Dostojevski:
"Srbija je [1876] izašla na bojno polje uzdajući se u svoje moći ali, razume se, ona zna da samo Rusija može da je sačuva od propasti u slučaju velike nevolje – ona zna da će joj Rusija svojim ogromnim uticajem pomoći, u slučaju uspeha, da sačuva maksimum dobitka. (Dnevnik pisca 1876, str. 206)
Oslobođeni i zahvalni Sloveni bi, prirodno, trebalo da prigrle Englesku kao svoju spasiteljku i osloboditeljku, i ona bi im tada „otvorila oči što se tiče Rusije“: „Evo“, rekli bi tada, „to je vaš ljuti neprijatelj, ona je, pod izgovorom da brine o vama, jednako sanjala kako da vas proguta i kako da vas liši vaše neminovne i slavne političke budućnosti“. (Dnevnik pisca 1876, str. 286)
No, ipak, glavni razlog te njihove surevnjive mržnje prema njemu [generalu Černjajevu] bio je, u to nema sumnje, onaj o kojem sam već bio u prilici da govorim, dakle ono predubeđenje veoma velikog broja Srba da, ako Sloveni i budu oslobođeni uz pomoć Rusa, to će biti samo korist po Rusiju – Rusija će njih osvojiti i lišiti one „toliko slavne i nesumnjive političke budućnosti“. (Dnevnik pisca 1876, str. 331)
Postoje dve Srbije – Srbija viših krugova, nestrpljiva i bez iskustva, koja još nije živela pravim životom i koja još nije pokazala svoju akciju, ali koja već strasno mašta o budućnosti, ona već ima svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju takve razmere (zbog svog pomanjkanja iskustva) kakve ne možemo sreti ni u nacijama koje su mnogo starije, već i kudikamo samostalnije nego što je Srbija. Ali, uporedo sa tom „gornjom“ Srbijom, koja tako žuri da živi životom političke nacije, postoji i ona narodna Srbija koja jedino Ruse smatra svojim izbaviocima, svojom braćom, ona ruskog cara gleda kao svoje sunce, ona voli Ruse i veruje im. (Dnevnik pisca 1876, str. 331)
Da, to je večna nesloga među Slovenima! Oni sve to čuvaju u svojim predanjima, sve to prenose svojim pesmama, i bez Rusije kao velikog centra koji ih može ujediniti – ne može biti sloge među Slovenima, bez Rusije se Sloveni ne mogu održati, nestaće s lica zemlje potpuno – bez obzira šta o tome mislili predstavnici srpske inteligencije ili nekakvi tamo civilizovani i evropeizirani Česi… Ima u njih previše sanjara. Gotovo svi su oni sanjari. (Dnevnik pisca 1877-1881, str. 45)
Ja bih tim visokoobrazovanim Srbima, koji su ovog leta gledali s toliko nepoverenja na Ruse, ukazao, na primer, na pesmu A.S. Puškina – “Pesma o Crnom Đorđu”, ili na onu “Boj pod Zenicom velikom”… A kad bi Srbi pročitali te “pesme”, oni bi konačno shvatili šta mi mislimo o njihovoj slobodi, da li mi poštujemo i radujemo se njihovoj slobodi ili ne – shvatili bi da li mi želimo da ih zgrabimo pod vlast ili ne, da li želimo da im uzmemo slobodu ili ne. (Dnevnik pisca 1877-1881, str. 46-47)
Međutim, i sada se mogu sigurno znati dve stvari: 1) slovenska plemena čitavog Balkanskog poluostrva će se brzo – možda i ne tako brzo- ipak osloboditi turskog jarma i počeće da žive novim slobodnim i može biti i nezavisnim životom i 2) … Da, upravo ovo drugo je ono što će se obavezno desiti i o čemu sam ja odavno želeo da kažem svoje mišljenje. To “drugo” se, po mom najdubljem uverenju, sastoji u tome što Rusija neće imati, i nikada nije ni imala, takve neprijatelje, zavidljivce, klevetnike i otvorene hulitelje nego što će biti ta slovenska plemena kada ih Rusija bude oslobodila i kada Evropa bude priznala da su oslobođena! (Dnevnik pisca 1877-1881, str. 363)
Oni će svoj novi život nakon oslobođenja započeti tako – to ponavljam – što će izdejstvovati garancije i pokroviteljstvo za svoju slobodu od Evrope, od Engleske ili od Nemačke, pa ako u savezu država bude i Rusija oni će sve to činiti upravo da se zaštite od Rusije. Oni će započeti obavezno tako što će sebe ubediti da ne duguju Rusiji nikakvu zahvalnost nego, naprotiv, da su se jedva nekako spasli od ruskog vlastoljublja – oni će tvrditi da su se spasili zahvaljujući intervenciji evropskog koncerna država… (Dnevnik pisca 1877-1881, str. 364)"
Srbija i nije tako rusofilska kako se to na prvi pogled cini.Srbi su izdali Ruse vec 1948,a 1945 je ogroman broj Rusa (Sovjeta) poginuo za oslobodjenje.1914 Rusija je (car Nikolaj II) napravila katastrofalnu gresku zbog Srbije.Mozda je Staljin prilicno brutalno ali efikasno tu gresku kasnije preinacio u prednost Rusije,ali je to kostalo milione zivota Rusa.Takodje,Staljinovi naslednici su prokockali imperiju.
Srbija je Rusiji cesto kamen o vratu.Rusija ima svoje probleme i u tim problemima joj Srbija ne moze pomoci.Rusi to cesce razumeju nego Srbi.Moskva je naucila na tezak nacin da nicijim suzama ne veruje i zato kada se Srbi preterano zaklinju u bratsku ljubav prema Rusima,Moskva zna da Srbija ocekuje mnogo toga od Rusije,sto Rusija ne moze dati Srbiji.Zbog toga je Putin onako hladno izbegao da govori u Beogradu kada ga je Vucic navlacio na "tanak led".
Sto se tice SAD sve je davno receno npr. "saveznicka bombardovanja 1944".Koriscenje uranijumske municije 1999 je pokazalo sta misle o ljudima sa Balkana.Inace,danas je tri puta veci procenat obolelih kosovskih Albanaca od karcinoma nego pre 1999.I u ostatku Srbije je dosta povecan broj obolelih od maligniteta.