Meni samo nije jasno kako je moguce da nikog skoro zivog ni na ovom forumu a ni dalje u susretu sa ljudima ne cujem i ne vidim da je pristalica naseg predsednika a on i njegova stranka glat pobedjuje na svakim izborima i to tako ubedljivo da svi ostali zajedno nemaju ni blizu glasova kao on.
Niko nije kao ni glasao za njega i svi ga mrze a on je lider nad svima. Malo se vise lazemo nepriznavanjem onog sto smo zaokruzili, pa eto kad smo se treznili i uvideli ucinjenu gresku ( ako je to greska) onda nam ne valja rukovodjenje.
Uobicajno za nas narod. Nikad u datom momentu ne zna za sebe pa odluke su katastrofalne i na zalost sa teskim posledicama po buducnosti. Koliko ih ima samo kojih grize savest zbog ucinjenog?!
Hej, šta ima da se čudiš. Mladi polako odlaze. Ne postoje oni koji žele bilo kakvu promenu. Penzioneri uvek glasaju za vlast. Ovi iz javnih preduzeća ne rade ništa a dobijaju platu. Plus mito i korupcija i plus nešto sa strane. Ovi što motaju kablove i šiju za mašinom rade od jutra do sutra za 200 evra nemaju ni snage ni mogućnosti da se pobune. To su hodajući zombiji koji školuju decu i čekaju da im deca odu preko.
Privatnicima odgovara da imaju jeftinu radnu snagu koja radi na crno.
U ovoj zemlji se prave lažni papiri oko bilo čega i nameštaju tenderi, poljoprivredni proizvodi se prskaju besomučno a to niko ne kontroliše. Kupuje se kradena i švercovana nafta ispod cene, baca se đubre u reke...
Svako se negde utalio... Svi rade ponešto u garaži bez firme i ne plaćaju porez... Svi nađu neku vezu i prečicu... ovde pošten čovek nema šta da traži a i nema čemu da se nada...
Krade se struja, voda, štogod se stigne... drva... krivolovi se... podmićuju se lekari, administracija, sudije i advokati... kradu se bebe... svaki porođaj je ruski rulet... svaka operacija je sedmica na lotou... ovde svaki dan televizije i novine kradu ljudima sate i sate života... Lopovi nekažnjeno upadaju u kuće i salaše i kradu i otmaju... Ko može da se brani on se brani ko ne može nema kome ni da se žali...
Godinama čitam ovaj forum i nisam primetio da se ijedan ovajdio od poljoprivrede i voćarstva... svake godine se žale ljudi na otkup... i nijedan protest... nijedna barikada... nijedno prosipanje proizvoda pred opštinu, skupštinu... što znači da ljudima odgovara ovakvo stanje... Uvoze nam pred nosom ono što mi možemo da proizvedemo i seljaci ćute.
Zato mladi i odlaze... ove mlade generacije su rasle i rastu uz ljubav samo svog mobilnog telefona... nemaju oni ljubavi ni prema kome... Oni su sami... nemaju kolektivni duh... njima ništa ne znači roditeljska ljubav, prijateljstvo, bračne obaveze... samo im je važno da im je baterija puna... Oni će bez problema da se spakuju i odu... i odlaze...
Mladi su devedesetih bili na ulicama i borili se za promene. Posle izneverenih nadanja ti ljudi su ili preko ili sede u svojim kućama proklinjući i bivše i sadašnje i sami sebe. Jedino im je važno da svoju decu pošalju preko da imaju neki pludostojanstven život jer ovo ovde nije ni to pola ovo ovde je eksperiment.
Ovo nije zemlja prvde i jednakosti, ovde je sve podtičinjeno novcu i ako imaš novaca sve može... pa ipak nije ni novac svemoguć...