nesto2
Član
Pa lepo od njega.
Elem, ovde od tog zivotarenja nema vajde. Živeti svaki dan u strahu hoće li ti država naplatiti i vazduh. Radne smene se samo povećavaju, broj sati raste a plata stagnira. Kao da se mimoilazimo sa finansijskim sistemom u državi. Dve Srbije postoje, jedina veza su im mediji koji su portal koji služi da ovi iz napaćeni se upecaju pa pređu u drugu Srbiju gde se kurvakluk dobro plaća. Većina sagori odmah u startu a oni zadrti i bez mozga se prekale pa postanu punopravni građani smrdljive strane.
Kad pogledaš, stranac jede bolju hranu i čistiju, čistiju vodu pije, bolje je plaćen za iste poslove koje mi radimo za 5x manju platu. Još nas i pritiskaju pa imamo osećaj kao da svaki dan hodamo uz samu ivicu, okrenuti licem ka provaliji. I uvek stranci u rođenoj državi. Svuda nepoželjni kada tražimo svoja prava i želimo da koristimo svoje mogućnosti. Odeš u državnu službu, tražiš nešto što ti treba za neku drugu službu istog gazde i ono tele se izderava na tebe i prevrće očima. Kad kreneš da ga ščepaš i otreseš o zemlu, odmah si nasilan i nervozan.
Po firmama se pozapošljavali kojekakvi šefovi po drugarskoj liniji. Nemaju dodirnih tačaka sa svojom strukom ali dobijaju dobru platu za to. Prođu godine pa se nečemu nauče na tuđim leđima. Kada pokušaš da saznaš nešto novo ili predložiš nešto novo, odmah te sateraju u ćošak vođeni svojom sujetom, nepoželjan si. Sve trulo! Od vrha države pa do onog zadnjeg pijanca pred radnjom. Radiš ceo dan i za taj dan što zaradiš ti nemaš da platiš večeru za dvoje u restoranu. Gde je tu budućnost i život? Za čega i za koga!?
Ko god ima opciju neka beži preko. Nema ovde više kiseonika jer sve se uništava. Pacovski aparat. Pacovi kopaju rupe i kote se. Vuku jedni druge i samo grizu, uništavaju i prave rupe. Svaki medij je propaganda. I ovi što tapše i ovi što pljuju. Budale se pecaju.
Znam ko sam i šta sam i kad pređem granicu. Ovde niko ne zna ni šta je ni ko je.
Valjda smo sami sebi bitniji od ove buljumente.
Elem, ovde od tog zivotarenja nema vajde. Živeti svaki dan u strahu hoće li ti država naplatiti i vazduh. Radne smene se samo povećavaju, broj sati raste a plata stagnira. Kao da se mimoilazimo sa finansijskim sistemom u državi. Dve Srbije postoje, jedina veza su im mediji koji su portal koji služi da ovi iz napaćeni se upecaju pa pređu u drugu Srbiju gde se kurvakluk dobro plaća. Većina sagori odmah u startu a oni zadrti i bez mozga se prekale pa postanu punopravni građani smrdljive strane.
Kad pogledaš, stranac jede bolju hranu i čistiju, čistiju vodu pije, bolje je plaćen za iste poslove koje mi radimo za 5x manju platu. Još nas i pritiskaju pa imamo osećaj kao da svaki dan hodamo uz samu ivicu, okrenuti licem ka provaliji. I uvek stranci u rođenoj državi. Svuda nepoželjni kada tražimo svoja prava i želimo da koristimo svoje mogućnosti. Odeš u državnu službu, tražiš nešto što ti treba za neku drugu službu istog gazde i ono tele se izderava na tebe i prevrće očima. Kad kreneš da ga ščepaš i otreseš o zemlu, odmah si nasilan i nervozan.
Po firmama se pozapošljavali kojekakvi šefovi po drugarskoj liniji. Nemaju dodirnih tačaka sa svojom strukom ali dobijaju dobru platu za to. Prođu godine pa se nečemu nauče na tuđim leđima. Kada pokušaš da saznaš nešto novo ili predložiš nešto novo, odmah te sateraju u ćošak vođeni svojom sujetom, nepoželjan si. Sve trulo! Od vrha države pa do onog zadnjeg pijanca pred radnjom. Radiš ceo dan i za taj dan što zaradiš ti nemaš da platiš večeru za dvoje u restoranu. Gde je tu budućnost i život? Za čega i za koga!?
Ko god ima opciju neka beži preko. Nema ovde više kiseonika jer sve se uništava. Pacovski aparat. Pacovi kopaju rupe i kote se. Vuku jedni druge i samo grizu, uništavaju i prave rupe. Svaki medij je propaganda. I ovi što tapše i ovi što pljuju. Budale se pecaju.
Znam ko sam i šta sam i kad pređem granicu. Ovde niko ne zna ni šta je ni ko je.
Valjda smo sami sebi bitniji od ove buljumente.