Chat 17
- Začetnik teme Mr.Paor
- Datum pokretanja
Mihajlo jovičić
Član
Mesečna primanja moje porodice su malo iznad 250 hiljada, bez zemlje. Nigde se veliko ne razbacujemo, možda malo više na hranu ali živa duša. Neko bi rekao da je puno para ali sve to ode, jedan član uspe da nešto uštedi ali malo tek za ne daj Bože. Sad je vreme za ogrev a ja čekam da vidim kako ću proći sa dinjama pa da uzimam il da se snalazim.
emigrant
Član
Koliko vas je u porodici i koliko vas ima primanja?
Naša primanja su slična tvojima s tim što supruga i ja imamo primanja a imamo jednog studenta i drugo dete koje će sada u 4 g.srednje škole.
Naša primanja su slična tvojima s tim što supruga i ja imamo primanja a imamo jednog studenta i drugo dete koje će sada u 4 g.srednje škole.
Capone
Član
Bez obzira na visinu primanja za sve koji bi da uštede - prvo da instaliraju neku aplikaciju te vrste (ima ih besplatno u play prodavnici), nisam verovao al' stvarno znači...
Sapatnik
Član
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
stevanovic019
Član
I to je zanimljivo. Primetio sam to kod mnogih.
Imaju uslovno rečeno veća primanja, a na kraju meseca ne ostaje puno. Ako uopšte i ostane.
Ne retko mi je to sve bilo čudno.
A zanimljivo je i to da kada god iz nekog razloga ovde kod nas izađemo u kafe, poslastičaru ili restoran, sve je puno do poslednjeg mesta, uglavnom.
Ne kažem da ljudi troše sve svoje u kafanama, nego da ima dovoljno para u narodu, čim ima i za to.
Sa druge strane, znam i ljude koji zarađuju kolko i jedna cela porodica, pa ipak idu po gradu u izbledelim majcama i ne možeš ih videti u tim restoranima.
Žive skromno i za svoje stvarne potrebe.
Šta znam. Nema ništa loše u tome da se troši zarađeno.
Jedino smatram da treba uvek imati za neplairano, jer ako se podiže kredit za takve situacije, to onda bude skuplje, tj još jedan nepotreban trošak.
I smatram da ne treba raditi dodatno, da bi se pokrilo nepotrebno.
Novac mnogi doživljaju kao "dođe i prođe", ali je prava vrednost novca u tome što za njega menjamo svoje vreme. A naše vreme je veoma ograničeno. I nikad nema nazad.
Imaju uslovno rečeno veća primanja, a na kraju meseca ne ostaje puno. Ako uopšte i ostane.
Ne retko mi je to sve bilo čudno.
A zanimljivo je i to da kada god iz nekog razloga ovde kod nas izađemo u kafe, poslastičaru ili restoran, sve je puno do poslednjeg mesta, uglavnom.
Ne kažem da ljudi troše sve svoje u kafanama, nego da ima dovoljno para u narodu, čim ima i za to.
Sa druge strane, znam i ljude koji zarađuju kolko i jedna cela porodica, pa ipak idu po gradu u izbledelim majcama i ne možeš ih videti u tim restoranima.
Žive skromno i za svoje stvarne potrebe.
Šta znam. Nema ništa loše u tome da se troši zarađeno.
Jedino smatram da treba uvek imati za neplairano, jer ako se podiže kredit za takve situacije, to onda bude skuplje, tj još jedan nepotreban trošak.
I smatram da ne treba raditi dodatno, da bi se pokrilo nepotrebno.
Novac mnogi doživljaju kao "dođe i prođe", ali je prava vrednost novca u tome što za njega menjamo svoje vreme. A naše vreme je veoma ograničeno. I nikad nema nazad.
Mihajlo jovičić
Član
Ima nas četvoro i svi imamo primanja ali situacija je veoma specifična i nije sjajna zbog nekih drugih stvari. U detalje ne bih.
Sapatnik
Član
Стевановић, можда кредити, кредити, кредити, па рефинансирање неколико пута и ето омче око врата. Има их што по 20 година враћају кредите, не могу да изађу из зачараног круга.
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
Послато са 2406APNFAG помоћу Тапатока
stevanovic019
Član
Ima. I šta takvi rade kada napokon izađu..
.. sve ponovo od početka.
Ponekad im i kažem. Ali, ne vredi.
Mada, ima i onih koji se opamete. Znam i takve.
.. sve ponovo od početka.
Ponekad im i kažem. Ali, ne vredi.
Mada, ima i onih koji se opamete. Znam i takve.
emigrant
Član
Naravno,nego sam pitao samo zato što visina primanja po osobi može drastično da izmeni situaciju u svakoj porodici.
Kredit je nuzno zlo.
Mihajlo jovičić
Član
Imam druga koji ima pet plata u kući, on radi na dva mesta, žena, ćerka i sin rade. Sin je malo nedokucan u nekim stvarima i večito su u nekim dugovima a treba da je drugačije. Gde ima sloge i gde su članovi normalni vidi se napredak. Jednoj porodici je bilo malo tri plate varioca u Termomontu, to je oko 5,5 hiljada evra mesečno u vreme kad je 500 evra bilo veliko.
Pročitaj post na koji je Montoya odgovorio.
Na računu minimalac. Svaka tura do Nemačke je 400E.
stevanovic019
Član
coci064 .. moguće. Mada, zavisi za šta je kredit uzet.
Iznenadna bolest, nesreća sl.. hajde i da kažemo da je opravdan.
I to samo delimično. Jer i za to treba biti spreman.
Skoro je komšija vario nešto na brzinu u štali.
Uhvatio plamen amonijak i od štale ostali samo zidovi.
Krave smo svi spasili i sačuvali po dvorištima. A seno u narednim danima davali od nas ko je koliko imao.
Ne umem reći kolika je štala u kvadratima i koliko košta krov, ali je dovoljna za 50 krava, čini mi se.
Kada su vatrogasci završili i sutradan lom raščišćen, poručen je materijal i majstori su krenuli kada je stigao.
Do kraja nedelje nije se nigde videlo da je tu išta gorelo.
Seno kupljeno i na štalu podignuto.
Kredit nije uzimao.
Mihajlo jovičić .. "Gde ima sloge i gde su članovi normalni vidi se napredak." - ovo je tako istinito.
Iznenadna bolest, nesreća sl.. hajde i da kažemo da je opravdan.
I to samo delimično. Jer i za to treba biti spreman.
Skoro je komšija vario nešto na brzinu u štali.
Uhvatio plamen amonijak i od štale ostali samo zidovi.
Krave smo svi spasili i sačuvali po dvorištima. A seno u narednim danima davali od nas ko je koliko imao.
Ne umem reći kolika je štala u kvadratima i koliko košta krov, ali je dovoljna za 50 krava, čini mi se.
Kada su vatrogasci završili i sutradan lom raščišćen, poručen je materijal i majstori su krenuli kada je stigao.
Do kraja nedelje nije se nigde videlo da je tu išta gorelo.
Seno kupljeno i na štalu podignuto.
Kredit nije uzimao.
Mihajlo jovičić .. "Gde ima sloge i gde su članovi normalni vidi se napredak." - ovo je tako istinito.
Poslednja izmena:
Zasto onda stocari kukaju kad je tako dobro i kad je covek imao kesa za takav obiman posao??
Ima resenja za stednju. Ujutro na kafu kod komsije da ne trosis svoju struju, secer i kafu. Hleb kupovati jucerasnji jer je taj upola cene. Kad zakoljes pile batkove i file prodati, a u svoj lonac staviti noge, vrat i koske. Sladoled ne kupovati jer hoce grlo da stegne. Treba znati da je voda naj zdravije pice pa izbegavati gaziranu i razne sokove, na pivo ni ne pomisliti. U svadbu kad kod nekog ides ubacis praznu kovertu jer je to postalo moderno. Kumove i prijatelje izbegavati jer oni vole i masno pojesti i hladno popiti i td. i td. I obogatis se i svi te hvale i zavide ti, al malo morgen.
MOMOSARIC
Član
Nije covjek to rekao , to je izvrtanje.
Rekao je samo da treba sabrati prihode , jedan manji dio ostaviti na stednju a ostalo rasporediti i trositi kolko ima ne vise . I tu je u pravu . Ako ima , ako nema ,na svadbu ni neides a ne praznu kovertu da dajes ,ako nema za auto , onda bus i bicikl ,za sladoled ako ima kupis ,ako nema ne . Prosto .
stevanovic019
Član
Upravo tako.
Nisam ja oduvek tako razmišljao i živeo.
Supruga jeste.
I čudo da je brak uopšte i opstao u takvom disbalansu, obzirom na razlike.
Trošio sam ja više nego što sam zarađivao na sve što mi je oko poželeo.
Onda sam jednoga dana shvatio da je sve to bezvredno i da me ne čini srećnijim, već baš suprotno. Iako mi je izgledalo da srećniji jesam.
Na stranu nevolje u koje sam sebe redovno dovodio.
Sada, ovakvim načinom života i razmišljanja zaista osećam zadovoljstvo, sreću i spokojstvo.
Poznajući oba kraja, jasno vidim razliku, prednosti i mane oba.
Prijatan je osećaj gledati na šarenilo koje se nudi na sve strane, a znati da mi nije potrebno. Znati šta je zaista potrebno, i to pronaći i odabrati u moru izbora.
To odabrano se zatim dugo i zadovoljno koristi, a višak novca koji je ostao ne kupovinom svega ostalog, polako se taloži.
Nije samo u našoj zemlji tako. I ljudi u drugim zemljama isti problem imaju. Sistem je takav. Da nas drži uposlene i žive od plate do plate i da nam uzmu što više tako što nas ubede da živimo načinom života koji njima odgovara kroz filmove, serije, društvene mreže, marketing i sl. A onda se mi sami počnemo ugledati i takmičiti sa komšijama, sugrađanima, glumcima sa interneta i TV.. i izgubimo sopstvenu meru pravih vrednosti.
MOMOSARIC je lepo rekao - poenta je preskočiti sve za šta se nema, ili pronaći alternativu za sve za šta se nema.
Iz mog iskustva, verujem i nekih, ako ne i mnogih od nas ovde, prosto je neverovatno koliko je malo potrebno i koliko ima rešenja za sve.
Ne znam koliko stočari zarađuju.. (i poljoprivrednici uopšte)
Priznanjem, još uvek ne pratim sve teme ovde na forumu, pa i ne znam za njihove probleme.
U principu i ne razgovaram puno o tome sa meštanima sela u mom kraju. Ali se i oni ne žale sami.
Čak štaviše, uvek je prisutan osmeh i rečenica: "Dobro je."
To "dobro je" ja ne shvatam kao bogatstvo u smislu kako nam se biti bogat servira, već bogatstvo u tome da nismo ni gladni, ni žedni i da imamo dovoljno za sledeću godinu da posejemo i požnjemo.
Iskreno, ovde neko ko ima nekoliko hektara zemlje, stvarno ima više od onoga ko nema toliko. A ja kada vidim na slikama ovde njive koje se protežu do horizonta, ne mogu ni zamisliti koliko njihovi vlasnici tek imaju.
Možda nije tako. Možda ja grešim. Veće površine, veći i troškovi. Pa ipak, ako postoji osmeh kod onih koji imaju manje, mora da postoji i kod onih koji imaju više.
Sa druge strane, razumem ove suše, cene nafte i sl, a na kraju i obezvređivanje proizvoda koje gajimo i nevolje koje time nastaju.
Ja sam neplairano, kao što negde ranije rekoh, sa rada na njivi prešao na rad u fabrici kao izvoru prihoda. Ali i od prvoga dana krenuo sa štednjom, jer nema puno fabrika u kojima se može raditi kao nekada - od završetka školovanja, do penzije. Pa je dobro imati nekoliko mesečnih zarada viška, kako bi se premostilo nekoliko meseci do narednog posla, ako se ta fabrika ugasi.
Što je trenutno i slučaj kod mene. Jer ne radimo od proletos, a pitanje je da li ćemo na jesen. Tj da li ćemo uopšte više i raditi.
Sve u svemu - treba prepoznati i razlikovati želje od potreba.
Na reklami će se često čuti nešto poput: "Želiš novi telefon..?"
.. a korisno je znati da li nam je taj novi telefon zaista neophodan, ili je to samo želja, jer nam je tako predstavljeno.
Kada se ta razlika lako uoči, još lakše je posle toga želju preskočiti i novac sačuvati za zaista neophodno.
A kada se za neophodno uvek ima - osećaj sreće je stalno prisutan i živi se lagodno.
I na kraju, nisam ja baš tako striktan u svemu. Dozvolim tu i tamo sebi izlet u zadovoljavanju želja. Osećaj jeste prijatan, iako kratkotrajan. Ali, pošto se sačuvalo dovoljno, na prethodnom preskakanju mnogih drugih želja. I pošto i tu izabranu želju više puta preračunam - na kraju ne žalim previše kada prvobitan osećaj zadovoljstva ostvarenog prođe.
Dobra taktika je ne kupovati impulsivno. Već sačekati nekoliko dana, pa i nedelja ili meseci, pa ako želja i dalje postoji, a za nju se ima dovoljno, a ne potrošiti većinu ušteđenog.. onda "povući okidač" i želju zadovoljiti.
Odoh sada do bašte.
Možda je luka spreman za vađenje.
Biće luka nama za celu godinu, da uopšte o njemu ne brinemo i trošimo koliko nam duša ište, haha.
Nisam sarkastičan.
Dobro nam ovo letnje jutro svima..!
Nisam ja oduvek tako razmišljao i živeo.
Supruga jeste.
I čudo da je brak uopšte i opstao u takvom disbalansu, obzirom na razlike.
Trošio sam ja više nego što sam zarađivao na sve što mi je oko poželeo.
Onda sam jednoga dana shvatio da je sve to bezvredno i da me ne čini srećnijim, već baš suprotno. Iako mi je izgledalo da srećniji jesam.
Na stranu nevolje u koje sam sebe redovno dovodio.
Sada, ovakvim načinom života i razmišljanja zaista osećam zadovoljstvo, sreću i spokojstvo.
Poznajući oba kraja, jasno vidim razliku, prednosti i mane oba.
Prijatan je osećaj gledati na šarenilo koje se nudi na sve strane, a znati da mi nije potrebno. Znati šta je zaista potrebno, i to pronaći i odabrati u moru izbora.
To odabrano se zatim dugo i zadovoljno koristi, a višak novca koji je ostao ne kupovinom svega ostalog, polako se taloži.
Nije samo u našoj zemlji tako. I ljudi u drugim zemljama isti problem imaju. Sistem je takav. Da nas drži uposlene i žive od plate do plate i da nam uzmu što više tako što nas ubede da živimo načinom života koji njima odgovara kroz filmove, serije, društvene mreže, marketing i sl. A onda se mi sami počnemo ugledati i takmičiti sa komšijama, sugrađanima, glumcima sa interneta i TV.. i izgubimo sopstvenu meru pravih vrednosti.
MOMOSARIC je lepo rekao - poenta je preskočiti sve za šta se nema, ili pronaći alternativu za sve za šta se nema.
Iz mog iskustva, verujem i nekih, ako ne i mnogih od nas ovde, prosto je neverovatno koliko je malo potrebno i koliko ima rešenja za sve.
Ne znam koliko stočari zarađuju.. (i poljoprivrednici uopšte)
Priznanjem, još uvek ne pratim sve teme ovde na forumu, pa i ne znam za njihove probleme.
U principu i ne razgovaram puno o tome sa meštanima sela u mom kraju. Ali se i oni ne žale sami.
Čak štaviše, uvek je prisutan osmeh i rečenica: "Dobro je."
To "dobro je" ja ne shvatam kao bogatstvo u smislu kako nam se biti bogat servira, već bogatstvo u tome da nismo ni gladni, ni žedni i da imamo dovoljno za sledeću godinu da posejemo i požnjemo.
Iskreno, ovde neko ko ima nekoliko hektara zemlje, stvarno ima više od onoga ko nema toliko. A ja kada vidim na slikama ovde njive koje se protežu do horizonta, ne mogu ni zamisliti koliko njihovi vlasnici tek imaju.
Možda nije tako. Možda ja grešim. Veće površine, veći i troškovi. Pa ipak, ako postoji osmeh kod onih koji imaju manje, mora da postoji i kod onih koji imaju više.
Sa druge strane, razumem ove suše, cene nafte i sl, a na kraju i obezvređivanje proizvoda koje gajimo i nevolje koje time nastaju.
Ja sam neplairano, kao što negde ranije rekoh, sa rada na njivi prešao na rad u fabrici kao izvoru prihoda. Ali i od prvoga dana krenuo sa štednjom, jer nema puno fabrika u kojima se može raditi kao nekada - od završetka školovanja, do penzije. Pa je dobro imati nekoliko mesečnih zarada viška, kako bi se premostilo nekoliko meseci do narednog posla, ako se ta fabrika ugasi.
Što je trenutno i slučaj kod mene. Jer ne radimo od proletos, a pitanje je da li ćemo na jesen. Tj da li ćemo uopšte više i raditi.
Sve u svemu - treba prepoznati i razlikovati želje od potreba.
Na reklami će se često čuti nešto poput: "Želiš novi telefon..?"
.. a korisno je znati da li nam je taj novi telefon zaista neophodan, ili je to samo želja, jer nam je tako predstavljeno.
Kada se ta razlika lako uoči, još lakše je posle toga želju preskočiti i novac sačuvati za zaista neophodno.
A kada se za neophodno uvek ima - osećaj sreće je stalno prisutan i živi se lagodno.
I na kraju, nisam ja baš tako striktan u svemu. Dozvolim tu i tamo sebi izlet u zadovoljavanju želja. Osećaj jeste prijatan, iako kratkotrajan. Ali, pošto se sačuvalo dovoljno, na prethodnom preskakanju mnogih drugih želja. I pošto i tu izabranu želju više puta preračunam - na kraju ne žalim previše kada prvobitan osećaj zadovoljstva ostvarenog prođe.
Dobra taktika je ne kupovati impulsivno. Već sačekati nekoliko dana, pa i nedelja ili meseci, pa ako želja i dalje postoji, a za nju se ima dovoljno, a ne potrošiti većinu ušteđenog.. onda "povući okidač" i želju zadovoljiti.
Odoh sada do bašte.
Možda je luka spreman za vađenje.
Biće luka nama za celu godinu, da uopšte o njemu ne brinemo i trošimo koliko nam duša ište, haha.
Nisam sarkastičan.
Dobro nam ovo letnje jutro svima..!
Poslednja izmena:
Biti zadovoljan i biti srecan u ovom danasnjem sistemu su razlike kao nebo i zemlja . Ako imas osecaj srece dacu sebi za pravo da kazem da si onda licemeran i sebican jer predpostavljam da uvidjas nepravdu na svakom koraku . Ili zmuris i na te stvari i pricas sebi kako je to normalno ?
