Chat 17
- Začetnik teme Mr.Paor
- Datum pokretanja
Spanija je do polovine 80 bita jedina fastisticka drzava na planeti zemlji poslije 2 sv rata , sve sa vojnom huntom na vlasti a i sada prevrcu kosti i svadjaju se koliko je ubijeno poslije gradjanskog rata.
Kakve veze ima sa nestankom struje?
MOMOSARIC
Član
Nekad nemaju veze stvari iz proslosti ,a nekad imaju , kad se kaze ,lako je njima oni su popljackali po kolonijama, i robove imali ,...
DraleTD
Član
Како није могуће код нас је била једна квази фарма са 190грла МУЗНИХ крава али само на папиру. Та фарма је увозила млеко и сурутку у праху производила сир и млечне прерађевине. Коначно су затворени не у затвор где би требало, али више не трују народ.
MOMOSARIC
Član
A Srbija navodno zabranila uvoz mlijeka iz BiH.
mirosti
Član
Ćuti, da nije uvela sankcije k'o slobo..
Meni te relacije nisu jasne....Imlek je vlasnik najveće mljekare u BiH i njemu se zabranjuje da mlijeko koje je proizveo u BiH prebaci u matičnu Srbiju
MOMOSARIC
Član
Neznam detalje. Tako sam cuo.zKod svake robe,zemlja porijekla je drzava u kojoj je nesti proizvedeno ,bez obzira na vlasnika.
Koliko košta to mleko u prahu ?
Od prirodnog mleka napraviš ono u prahu , prodas sledećem koji uradi obrnuti proces i pusti u prodaju .
Ima tu još nekih troškova , prevoz , pakovanje ,carina ( možda ) , utovar , istovar i ko zna još kakvih izdataka manipulativne priride . . . . . pa sve to po 2X .
Kako se isplati ( bilo kome u ovom lancu )
Poslednja izmena:
talianu
Član
Malo je kompleksna problematika ali da probam da objasnim .
Mleko u prahu je jako zgodno za čuvanje,zato se kada i gde ima viškova lako skladišti i čuva godinama.Kod svežeg treba brza i dobra logistika od prijema do prerade.
Letnji i zimski meseci su jako različiti u mlekarstvu, mora drugačiji pristup preradi .Proces sušenja nije ni tako skup a velika količina energije(toplote) se kroz kontra smeru vrati u proces prerade...pred pasterizacija,sterilizaciju ..itd.
Mleko u prahu je jako zgodno za čuvanje,zato se kada i gde ima viškova lako skladišti i čuva godinama.Kod svežeg treba brza i dobra logistika od prijema do prerade.
Letnji i zimski meseci su jako različiti u mlekarstvu, mora drugačiji pristup preradi .Proces sušenja nije ni tako skup a velika količina energije(toplote) se kroz kontra smeru vrati u proces prerade...pred pasterizacija,sterilizaciju ..itd.
Људови, да питам нешто...
Гледам нешто пар канала на Јутјубу који снимају све што се гради по Београду и често им у кадар улеће део "Београда на води", тамо где је била "Ластина" аутобуска станица. Та станица ми је током школовања, па и пре, место многих успомена, а данас ни трага од ње нема. То ми је некако "факин амбиливабл" и као да су мало радили "Ланголијери": остала сећања, а места нема.
Гледам све те снимке са дронова и покушавам да се орјентишем, да "убодем" тачно место где су некада били "Ластини" перони 5 и 6, одакле сам полазио кући. Једини орјентир ми је некадашњи долазни перон, уз ивице парка "Бристол", али не успевам да тачно у метар поређам срушени "Симпо" поред "Бристола", монтажни паркинг поред, "Ластин" паркинг за аутобуце уз њега, станичну зграду и пероне.
И дан данас на "Гугл мапс" постоји "стрит вју" снимци читаве околине још из 2013. године, практично само што нису ушли на пероне, али тешко ми је да на основу њих тачно "убодем" места која тражим.
Је л' неко има идеју где да нађем неки стари снимак из ваздуха или сателита, па чак и довољно прецизне карте тог дела око "Ластине" станице?
Гледам нешто пар канала на Јутјубу који снимају све што се гради по Београду и често им у кадар улеће део "Београда на води", тамо где је била "Ластина" аутобуска станица. Та станица ми је током школовања, па и пре, место многих успомена, а данас ни трага од ње нема. То ми је некако "факин амбиливабл" и као да су мало радили "Ланголијери": остала сећања, а места нема.
Гледам све те снимке са дронова и покушавам да се орјентишем, да "убодем" тачно место где су некада били "Ластини" перони 5 и 6, одакле сам полазио кући. Једини орјентир ми је некадашњи долазни перон, уз ивице парка "Бристол", али не успевам да тачно у метар поређам срушени "Симпо" поред "Бристола", монтажни паркинг поред, "Ластин" паркинг за аутобуце уз њега, станичну зграду и пероне.
И дан данас на "Гугл мапс" постоји "стрит вју" снимци читаве околине још из 2013. године, практично само што нису ушли на пероне, али тешко ми је да на основу њих тачно "убодем" места која тражим.
Је л' неко има идеју где да нађем неки стари снимак из ваздуха или сателита, па чак и довољно прецизне карте тог дела око "Ластине" станице?
nikt
Član
Уђи у Google earth подешавање па укључи историске слике.
Имаш од 2006 па на овамо а има и из 1985 године само је мало мутна.
Имаш од 2006 па на овамо а има и из 1985 године само је мало мутна.
Социјално-политичко питање. Да је тако како ти мислиш, а што је економски логично, превукао би се профит а овако добрим делом остаје као и порез на промет. Друго, у празан простор би улетело млеко из Хрватске а пошто га немају довољно ни за себе него увозе из отатка ЕУ, онда је јасно где би зарада.
mirosti
Član
Како да ти кажем... све те "сурунтије од зграда и инфраструктуре", које саме по себи нису ми ни раније биле нешто привлачне, биле су мизансцен доброг дела мог живота, оног много оптимистичнијег, "обрасле" са много сећања на неко друго време, неке друге људе и неке друге нас саме.
Ми смо се променили, друштво оних блиских људи се поодавно круни, а сад нестају и та места која сам познавао. Нема више ни оних мекика из машине на "Ластиној" станици, ни киоска на коме сам се 96. "навукао" на 'талијански "Тутомото"....
Када сам већ поменуо "Ластину" станицу и сада понекад пожелим да се сјурим ноћу неком од мојих рута, када сам на повратку са факултета журио да укебам бус, па гледао на сат, калкулишући до у минут.
Била варијанта 1: изађемо из нпр. 15-це на Бранковом мосту, па се сјуримо доле до раскрснице Југ Богданове и Гаврила Принципа, па замакнемо у ону малу и уску Светозара Радића, која као да је остала таква оронула као после бомбардовања (оног из 1941.), па избијемо на раскрсницу у Карађорђевој, тамо где су "Бристол" и зграда "Београдске задруге", а ту је велика шанса да и ако се и пре станице мимоиђемо са "Ластиним" бусом, возач нас препозна и покупи.
Била и варијанта 2: долетимо 704-ком или 706-цом до терминуса на "Зелењаку", па да не идемо oко пијаце и низ Каменичку, па поред Економског до станице, замакнемо иза оних бунгалова са радњицама, низ Краљевића Марка, поред Манакове куће, па опет до оне раскрснице код "Бристола" и до станице.
Или моја најчешће соло-варијанта 3, која је била цајтнот варијанта "ил' стигни, ил' чекај два сата следећи", када долазим до Зелењака у време када нема шансе да на време стигнем до станице: дођем из Земуна и наравно да по Марфијевом закону нема ни 16-це ни 95-це ни на видику, па удри пешке кроз подземни на Зелењаку до оног сокачета који га спаја са Сремском, па опет у подземни пролаз испред "Албаније", па кроз њега до Чумићевог, па кроз њега се провучем до улаза у Теразијски тунел, па поново кроз подземни до Нушићеве, па низ њу избијем до "Политике", па мало Хиландарском код бразилске амбасаде смотам низ Ђуре Даничића и на њеном крају гледам лево, да видим да ли иде моја "Ласта" од Бајлонијеве пијаце. Онда цупкам на семафору, да ме пусти да стигнем испред "Баније" и "Ластиног" стајалишта. И онда, кад стигнеш на бус, осетиш нирвану.
Био сам јесенас до Медицине рада ту више "Баније", у Џорџа Вашингтона, на прегледу за продужење возачке, па сам имао и времена до наредног буса да направим доообар круг по старим стазама и био је то пут, како кажу, "down the memory lane".
Ми смо се променили, друштво оних блиских људи се поодавно круни, а сад нестају и та места која сам познавао. Нема више ни оних мекика из машине на "Ластиној" станици, ни киоска на коме сам се 96. "навукао" на 'талијански "Тутомото"....
Када сам већ поменуо "Ластину" станицу и сада понекад пожелим да се сјурим ноћу неком од мојих рута, када сам на повратку са факултета журио да укебам бус, па гледао на сат, калкулишући до у минут.
Била варијанта 1: изађемо из нпр. 15-це на Бранковом мосту, па се сјуримо доле до раскрснице Југ Богданове и Гаврила Принципа, па замакнемо у ону малу и уску Светозара Радића, која као да је остала таква оронула као после бомбардовања (оног из 1941.), па избијемо на раскрсницу у Карађорђевој, тамо где су "Бристол" и зграда "Београдске задруге", а ту је велика шанса да и ако се и пре станице мимоиђемо са "Ластиним" бусом, возач нас препозна и покупи.
Била и варијанта 2: долетимо 704-ком или 706-цом до терминуса на "Зелењаку", па да не идемо oко пијаце и низ Каменичку, па поред Економског до станице, замакнемо иза оних бунгалова са радњицама, низ Краљевића Марка, поред Манакове куће, па опет до оне раскрснице код "Бристола" и до станице.
Или моја најчешће соло-варијанта 3, која је била цајтнот варијанта "ил' стигни, ил' чекај два сата следећи", када долазим до Зелењака у време када нема шансе да на време стигнем до станице: дођем из Земуна и наравно да по Марфијевом закону нема ни 16-це ни 95-це ни на видику, па удри пешке кроз подземни на Зелењаку до оног сокачета који га спаја са Сремском, па опет у подземни пролаз испред "Албаније", па кроз њега до Чумићевог, па кроз њега се провучем до улаза у Теразијски тунел, па поново кроз подземни до Нушићеве, па низ њу избијем до "Политике", па мало Хиландарском код бразилске амбасаде смотам низ Ђуре Даничића и на њеном крају гледам лево, да видим да ли иде моја "Ласта" од Бајлонијеве пијаце. Онда цупкам на семафору, да ме пусти да стигнем испред "Баније" и "Ластиног" стајалишта. И онда, кад стигнеш на бус, осетиш нирвану.
Био сам јесенас до Медицине рада ту више "Баније", у Џорџа Вашингтона, на прегледу за продужење возачке, па сам имао и времена до наредног буса да направим доообар круг по старим стазама и био је то пут, како кажу, "down the memory lane".
mirosti
Član
Auu ti si baš u nekom čudnom (autobuskom) fazonu što se tiče Bg 'turističke' ponude. Ja sam u svoje studentsko vreme sa drugarima pomalo posećivao zemunske splavove, gde danas nebih ni pomislio da uđem, iako su ono bile opasne 90-te a ovo sada 'sigurni' 21-vi vek.
Ako ti kažem da pretežno živim u Bg-u, a u centar odlazim 2-3 puta godišnje i nemam nikakvu želju da tamo šetam, naročito posle naprednjačkih arhitektonskih podviga..
Ada je i dalje odlična, i počesto vozim biciklističke ture Ada-kalemegdan-brankov most(lift)-kej oslobođenja-hotel jugoslavija-n.bg-most na adi-opet ada.
To izađe otprilike 35-50 km, i to je za mene puna kapa bg turizma.
Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
Ako ti kažem da pretežno živim u Bg-u, a u centar odlazim 2-3 puta godišnje i nemam nikakvu želju da tamo šetam, naročito posle naprednjačkih arhitektonskih podviga..
Ada je i dalje odlična, i počesto vozim biciklističke ture Ada-kalemegdan-brankov most(lift)-kej oslobođenja-hotel jugoslavija-n.bg-most na adi-opet ada.
To izađe otprilike 35-50 km, i to je za mene puna kapa bg turizma.
Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
Дотакли смо се те станице која више не постоји, па сам ти зато и написао све оно.
Није то аутобуско циматање било никаква туристичка понуда, већ свакодневица а-ла "кућа-пос'о", ово конкретно из студентског периода из половине '90, са све санкцијама, несташицама горива и чиме све не. Моја варијанта "Трчи Лола, трчи".
Поменуо сам ти тај мој одлазак на преглед прошле јесени. Током тог мог "убијања времена" до аутобуса (ја, носилац ПА таблица, имам фрустрације од БГ саобраћаја, нисам 'тео аутом), шетам тако и видим нешто је остало од онога што сам затицао пре двадесетка година, много тога затворено, за шта сам знао, али још и више за шта и нисам. Идем кроз.... 'ем ли га.... булевар који је некада био 29. Новембра, и тамо на раскрсници са Цвијићевом, на месту где је била некаква гаража или тако шта, стоји "Лидл". У истој улици, у оном уском делу од Џ. Вашингтона до Трга Републике, видим неку малу фризерску радњу која још ради са оним истим столицама из '70-их, видим једну ковану капију исту ону од пре трећину века, па видим да је на ћошку са Цетињском затворена пицерија "Орао" и раде неки Кинези или слично, али још увек ради на пар корака даље књижара у Цетињској, где сам се током времена свачега накуповао, па кренем узбрдо у Македонску и буде ми жао што одавно не ради "Шуматовац", за шта знам, па онда не пола Македонске погледам лево, преко пута и тамо нема више нашег извора пиратског софтвера из раних 2000-тих, НТ софта, па дођем до раскрснице код СКЦ-а и никад не скапирам што стално мењају место пешачким зебрама. Па онда погледам у Коларчевој у правцу пекаре "Тома" (дочекао тамо и једну Нову Годину ), а ни ње нема више. Ни "Касина" више није место где ћеш да одеш на њихово точено пиво и замезиш, Безистан изгледа очајно као и увек, али нема ни "Козаре". Пази чак када у Сремској нема ни оног типа за кога сам мислио да је бесмртник, који је продавао оне узице за наочаре, да ти висе на врату када их скинеш.
Мислим, идем познатим крајем и капирам да сада овај Београд познајем све мање, да оног "мог" Београда нема, нека буде мањкавог и мусавог, али оног кога сам познавао.
Није то аутобуско циматање било никаква туристичка понуда, већ свакодневица а-ла "кућа-пос'о", ово конкретно из студентског периода из половине '90, са све санкцијама, несташицама горива и чиме све не. Моја варијанта "Трчи Лола, трчи".
Поменуо сам ти тај мој одлазак на преглед прошле јесени. Током тог мог "убијања времена" до аутобуса (ја, носилац ПА таблица, имам фрустрације од БГ саобраћаја, нисам 'тео аутом), шетам тако и видим нешто је остало од онога што сам затицао пре двадесетка година, много тога затворено, за шта сам знао, али још и више за шта и нисам. Идем кроз.... 'ем ли га.... булевар који је некада био 29. Новембра, и тамо на раскрсници са Цвијићевом, на месту где је била некаква гаража или тако шта, стоји "Лидл". У истој улици, у оном уском делу од Џ. Вашингтона до Трга Републике, видим неку малу фризерску радњу која још ради са оним истим столицама из '70-их, видим једну ковану капију исту ону од пре трећину века, па видим да је на ћошку са Цетињском затворена пицерија "Орао" и раде неки Кинези или слично, али још увек ради на пар корака даље књижара у Цетињској, где сам се током времена свачега накуповао, па кренем узбрдо у Македонску и буде ми жао што одавно не ради "Шуматовац", за шта знам, па онда не пола Македонске погледам лево, преко пута и тамо нема више нашег извора пиратског софтвера из раних 2000-тих, НТ софта, па дођем до раскрснице код СКЦ-а и никад не скапирам што стално мењају место пешачким зебрама. Па онда погледам у Коларчевој у правцу пекаре "Тома" (дочекао тамо и једну Нову Годину
), а ни ње нема више. Ни "Касина" више није место где ћеш да одеш на њихово точено пиво и замезиш, Безистан изгледа очајно као и увек, али нема ни "Козаре". Пази чак када у Сремској нема ни оног типа за кога сам мислио да је бесмртник, који је продавао оне узице за наочаре, да ти висе на врату када их скинеш.Мислим, идем познатим крајем и капирам да сада овај Београд познајем све мање, да оног "мог" Београда нема, нека буде мањкавог и мусавог, али оног кога сам познавао.
