Ја сам данас нешто претурао по кутијама и нађем фотографију прадеда Животе... 92 године живео, био у заробљеништву у аустроугарској... преживео тифус и остао слабовид и на крају скоз слеп... Кад се вратио кући остао без ичега, стричеви га прогласили мртвим, узели му очевину и на крају му дали један окрајак земље и колибу... ишао под надницу онако слабовид и кулучио и служио... И на крају стекао нешто...
Цепам трећег зајечарца и размишљам колико снаге за све то треба... И храбрости и жеље...
Ја се сломим ко баштенска трска што моторна пумпа неће да гура воду...
Грабала ме пумпа да ме гребала...
Цепам трећег зајечарца и размишљам колико снаге за све то треба... И храбрости и жеље...
Ја се сломим ко баштенска трска што моторна пумпа неће да гура воду...
Грабала ме пумпа да ме гребала...
